DINAR NAM KLIZI I NIZ RUKU I IZ RUKU

     Od kako je prestigao, duze vremena najavljivanu granicu snova u razmeri 100 prema jedan za evro, dinar nastavlja tendenciju sopstvenog obezvredjivanja. Obezvredjujuci tako, ujedno,nase plate, nas standard, nas sopstveni i drustveni budzet, nasu svakodnevicu i buducnost.Ostvarile su se bojazni da ce, kada jednom prestigne tu famoznu granicu od 100, vrednost dinara brze nego pre nastaviti da pada.Hoce li uskoro evro  zaista kostati 120 dinara i hoce li se i tu zaustaviti, cini se, ne znaju cak ni oni koji su debelo placeni da o tome vode racuna. Izbori, promena vlasti, novi predsednik...uvek su dobri izgovori za sve sto se dogadja , odnosno ne dogadja u ovoj zemlji. Zasto onda ne bi bili i svojevrsna amnestija od odgovornosti guvernera Narodne banke i njegove preskupe svite?

     I zasto bi, uostalom, oni bili jedini krivci za bolest domace valute, kada je nju uzrokovalo i te kako mnogo razloga  koji su van njihove moci? U zemlji, u kojoj normalno,rasipnicki cak, funkcionisu jedino javna preduzeca i razno-razne agencije koje se bave svime, samo ne delatnoscu koja stvara novu vrednost, zemlji  cija je privreda gotovo na izdisaju, ni valuta ne moze biti mnogo zdravija.
     I dok se za stanje domace valute svakoga trena mozemo obavestiti,  tacnu dijagnozu stanja evra niko ne moze pouzdano da kaze.Jos od pocetka krize u clanicama EU koje su se zaletale u zaduzivanju i prekomernom trosenju, evropska valuta je na klackalici . Oce biti, nece biti? Hoce li Nemci vratiti marku ili ce Grci uvesti gevro? Hoce li,uopste, opstati i sama Unija ili ce se raspasti kao lose gradjeni toranj na staklenim nogama?
     A sve to, kao da nam nije malo domacih nedaca, pogadja i nas istanjeni dinar.Jos od samog vaspostavljanja evra pa do danas, svaka operacija vezana za njega debelo nas je kostala.Zvanicno se priznaje da su nam ustedjevine obezvredjene  na  70 odsto od ranije vrednosti, vec prilikom zamene marke za evro. Ima,medjutim, istine i u tvrdji da je procenat mnogo veci. Uostalom, garsonjera koja je nekada kostala 30.000 maraka, sada kosta isto toliko, samo u evrima.Sto je dodatni argument za tvrdnje da smo na zameni marke u evro izgubili do polovine svojih para.
   I  izuzme li se potencijalni, pogubni uticaj eventualnog zaostravanja grcke  i krize ostalih zemalja EU koje krljaju na slicni put, a na sta ni malo nemamo uticaja,slobodno se moze reci da nam i evro izmice dinar iz ruku.Ma koliko to negirano bilo, cinjenica je da je uticaj uvoznickog lobija znatan, kad je o drzanju evra na nizem nivou, rec.Ali, ni on nije svemocanS druge strane,ionako  vise gotovo i da nemamo sta da izvezemo , osim poljoprivrednih proizvoda na najnizem nivou prerade. Pa je izvoznicki lobi, kojem bi jedno odgovaro skuplji dinar, slab i nedovoljno uticajan.Ispada, tako, da u narednom periodu ni jedni ni drugi nece mnogo uticati na stanje domace valute.

     Sve to navodi na zakljucak da ce dinar, u skladu sa objektivnim okolnostima, nesmetano nastaviti da klizi...i kada je o njegovoj vrednosti u odnosu na evro rec,ali i kada je njegov o(p)stanak u nasim rukama u pitanju.I klizice, dokle god nema proizvodnje dovoljne da makar pokrije ovoliku drustvenu potrosnju, nesrazmernu mogucnostima privrede.  Moze NBS, kratkotrajnim interventnim merama, zaustavljati vrtoglavi pad, kada do njega dodje, ali je dinar latentno padajuca valuta, fakat.A i ono malo evra sto nam se zadrzi u rukama lako nam moze iskliznuti ako se kriza u nedisciplinovanim EU drzavama ne sputa.