LANCI (NE)SRECE IZ KOMPJUTERA

      Posalji ovo pismo na sedam ( ili 10 ili 17) adresa i iznenada ce te zadesiti velika sreca. Sigurna sam da je svaki vlasnik kompjutera bar jednom dobio mail sa nekom zanimljivom pricom i navedenom porukom na kraju.Uz upozorenje da nikako ne prekida lanac te, neocekivane i nicim izazvane,srece,  jer ce  ga  u tom slucaju zadesiti ko zna sta, ali svakako neka velika nesreca.

     Kada  sam imala nepunih sedam godina, moja predobra baka Ljubica , ne mogavsi da me odvikne od grickanja napoletanki u lezecem polozaju,rekla mi je – ako jedes u krevetu, umrece ti majka. Sve ono sto je toliko puta bezuspesno pokusavala, uspela je sa  tom jednostavnom, ali zastrasujucom recenicom.Majku sam izgubila cetvrt veka kasnije, mada nikada vise nisam ni jedan jedini zalogaj progutala lezeci. Ali sam , samodisciplinom, sebe resila dodatne trauma koja bi me, ma koliko sam svesna da izmedju gutanja lezeci i mamine smrti nema ama bas nikakve veze,pratila do kraja zivota  .

     Secam se da smo kao tinejdzeri dobijali pisma slicne sadrzine kao sadasnje mail poruke. Cim bih ugledala plavu kovertu adresiranu na moje ime i bez imena posiljaoca,znala sam da se opet neka moja drugarica uplasila nesrece koju bi, eventualno, izrodilo prekidanje tog lanca pisama koja poslusnima obecavaju neku veliku  srecu – u vidu neocekivanog bogatstva, velike ljubavi, dobrih nezasluzenih ocena i slicno... Verovala sam , nekako detinje naivno, ali sa puno argumenata za to svoje verovanje, da  iza svega stoji posta.Zaboga, pa jedino je to racionalni odgovor na pitanje kome sve to treba, budici da posta ima koristi od prodaje markica i koverti.

     Ne znam ko sada stoji  iza  internet lanaca (ne)srece.Dokoni smaraci koji ne znaju kako da ubiju visak slobodnog vremena? Sekte? Istrazivaci javnog mnjenja , koji iz broja krugova svakog ovakvog lanca izvode odredjene zakljucke ili projekcije?

      Pisma te sadrzine dobijam od poznatih i nepoznatih,  prijatelja, poznanika i njihovih poznanika, komsija i onih koji su u drugim zemljama, na drugim kontinentima. Nekoliko prvih pisama te sadrzine sam procitala,cini mi se par njih cak i prosledila, koliko da vidim reakcije ljudi koji ih dobiju.Onda sam pocela da ih brisem.Bez prethodnog upoznavanja sa sadrzinom.Bez ikakvog odgovora posiljaocima. Ako se ne racuna ona ljubazna molba na Facebooku, da me ne zanimaju lanci nikakve srece, blagostanja i vaskrsnuca , pa da mi ih i ne salju ako ne zele da im  budu prekinuti.

     A opet, ponekad u meni proradi griza savesti. Krivica. Odgovornost.Ne , nisam skrenula pamecu, niti sam se oprostila sa zdravim razumom.Samo se pitam, na srecu vrlo retko,ali se ipak pitam – sta je to sa osobama nekih ozbiljnih godina, pa nasedaju na ko zna cije i ko zna u koje svrhe , provokacije ovog tipa.

     Kakve veze imaju lanci srece, blagostanja, vaskrsnuca...., sa mojim napoletankama? Hocu da kazem da, ma  koliko ne bili sujeverni, lakoverni, zavedeni, povedeni za nekom glupom idejom, svi mi ponekad imamo malog crva u glavi.Koji nam ne da mira. Koji opominje i upozorava.Slicno uspeloj taktici moje dobre baba Ljubice s pocetka ove price.