Ženske morske priče, br 2: Ko mi je kriv kad sam ja tako dobra

Svaka čast sindikatu koji nas je poslao na ovaj regresiran rekreativni odmor, ali ja više da idem pod ovakvim uslovima neću. Niko mi nije rekao da je soba trokrevetna pa se sve vreme sudaramo po njoj i porazbijasmo laktove sklanjajući se jedna drugoj, a ne možemo ni da se usaglasimo šta ćemo s onim jednim ključem. Imamo različite potrebe, različiti sistem života i ritam dana i ja ne mogu da ustajem niti da ležem kad je to drugome ćef. 
Nisam dala tolike pare da sedim na portirnici i čekam cimerke da se vrata iz grada i da ne smem nikud da mrdnem a da ne budem grđena. I još neće da mi prihvate zahtev na Fejsbuku nego se ironično smeju.



Pa šta ako sam ja prva uzela ključ od sobe pa one nisu mogle da odmore u podne? Mene savlada san i ja mora da odem u sobu da odremam, a ne da ko neki gorim na plaži po ceo dan! Pa onda mora da se udružim sa muškarcima koji su sličnog godišta kao ja, sa kim ću inače da se provedem, a krenula sam na more ne samo da se kupam nego i u provod?  A i oni, dobra sam im bila dok sam im čistila sobu, nosila im tečnost za sudove i sunđer iz moje sobe pa ga sad ove dve sakrivaju od mene, a oni me posle dva dana izbacili iz svoje sobe!! Pa šta ako sam se ispovraćala, mene lako uhvati, a popila sam samo četiri piva. 


Dobra sam im bila dok sam ribala sudoperu i dok sam ih čašćavala, a teško im da oni oribaju iza mene, zamisli molim te. 
Ja sam bežala iz svoje sobe, a te sobe nam je dao sindikat, nisu ih njima dvema očevi ostavili, da bi one mogle da se naspavaju i da mogu da uđu u podne, a ne da izgore na plaži kao što sam ja kad su namerno izašle da šetaju samo da bi mi se osvetile što sam ih ostavila bez ključa.
One da skrivaju od mene tečnost za sudove i sunđer! Pa stanite, zar bi ja sada trebalo da kupim vodu pa da je sakrijem? Molim vas, ako je ovde uopšte neko razuman, shvatiće da je meni ovaj odmor bio horor. Da ja na portirnici čekam ključ po tri sata samo zato što one  pre toga nisu mogle da uđu u sobu?
A i ona plaža, kad odeš, ono sva hladovina zauzeta, a ja ne mogu da sedim na suncu pa da izgorim. Pa šta ako sam došla kasno, ja nisam na dugme pa da skačem iz kreveta čim svane, mora i da se naspavam? Baba iz Čačka neće da se pomeri iz svoje busije, ko da je platila ono mesto u hladu ispod kućice čuvara plaže! Šta mene briga što je ona došla rano ujutru pa je zauzela mesto i što je operisala kuk pa ne može da leži nego je sklopila peškir i samo sedi, a neće da skloni noge da i ja stavim svoj peškir u hlad? Kao da ja imam para da plaćam pet evra ležaljku, nek ona ide na ležaljku.




Od sada, platiću privatnoj agenciji koliko god treba, uzeću odmor i ići ću samo za vreme svog godišnjeg odmora. Nemam drugi izbor, jer na ovakva putovanja kreću ljudi koji su u paru ili neostvareni kompleksaši koji su željni šefovanja i iživljavanja na moru. Nikoga ne pljujem, ali ako ste bar hteli da mi uturite, mogli ste da mi ne date more. Zašto ovoliko perfidno, šta sam kome zgrešila, šta sam vam to uzela da se na meni iživljavate?

Moj je problem što mogu dugo da ćutim i trpim. I što sam inače mnogo dobra. Mislim, sobe nam je dala agencija, a ne sindikat, sindikatu stvarno hvala što nas je poslao. Ovde se fušeri i zeza. Ono, hrana jeste odlična, sobe jesu čiste, ali sami moramo da ribamo, nema spremačica, takva su im pravila. 


Ja nisam umišljena, ali ja sam zaista drugi svet. Ja sam fer čovek, poštena sam i pravdoljubiva. Povraća mi se zbog ovih nepravilnosti i nepravde. Ja ne umem da se svetim. Ne radujem se tuđoj muci, niti glumim nivo. Ja sam neki drugi svet. Svet u kojem  caruje ljudskost!


Ironija je što kad nam je teško uvek smo sami, nema nigde nikoga. A još je veća ironija to što se neki  nikad ne opametimo i konstantno smo dobri prema drugima, čak i kada su drugi ološ prema nama. Zgadilo mi se seljačenje. Sledeće godine ako ne budem imala muža da me ceni i poštuje i da se ide gde ja hoću, onda ni neću ići na more. 




Nisam se ni odmorila, ni provela. Došla sam da čašćavam, da ribam sobu, da kupujem da se jede, pije voda i kupujem wc papir. Da čekam kao portir druge sa  ključem, da zarad dva dana druženja sa muškarcima mora da se  revanširam, da druge boli...briga kada sam ja loše, a ja ih previjam i trčim oko njih kao bolničarka, da ne mogu da se naspavam, da ne mogu da se provedem, jer nemam sa kim. Sve ovo mi je stravičan promašaj, bolje da sam ostala kod kuće kad već imam stresove!!! Horor odmor!



Нема коментара

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email