Imam poveliku miljažu u "krilima", ali let low-costom je za mene bio nepoznanica puna zamki i otežavajućih okolnosti, tim pre što je Bratislava bila samo usputna stanica ka Pragu. Zapravo, mogućnost da se na vrlo jeftin način skrati putovanje do Praga, gde smo moja drugarica Bilja i ja pozvane da učestvujemo na Srpskim danima kulture. A kad već dođem ispred samih vrata, mislila sam, kako da propustim da navratim i do Beča, svetske prestonice koju posle Beograda i Pekinga poznajem najbolje od svih u kojima sam boravila. Tu je negde, naravno, i Sofija, ali to mi je već kao dobar dan pa i ne ulazi u konkurenciju.
Niš, Bratislava, Prag i Beč
Dakle, otežavajuće okolnosti pred put su bile:
- tamo mora da je vrlo tesno, uostalom to su niskobudžetni letovi, šta ću s nogama ja ovolika ako me smeste negde gde nije udobno ni mnogo nižima od mene
- i šta ću ako neko ko sedi ispred mene poželi da malo spusti svoje sedište
- i šta ću ako ožednim, na niskobudžetnim letovima ne služe hranu i vodu
- a šta ću tek s prtljagom, šta pre strpati u ono koferče zadatih dimenzija i u tih dozvoljenih 10 kg težine prtljaga, tim pre što moram spakovati i jedne cipele i još jedne čizme (ako pokisnem) i, uz svakodnevnu garderobu, još i nešto svečanije, za jedno dve večeri
- šta ako mi zatreba kišobran, smem li da ponesem i šal, kolko su teške rukavice
- gde da nađem odgovarajuće parfeme i kreme u pakovanjima manjim od 100 ml, kažu veća pakovanja oduzimaju na granici...
Karlov most u Pragu
Čitala sam, doduše, sva ona uputstva koja se mogu nađi na netu, što na zvaničnim sajtovima low-cost kompanija, što u vidu iskustava punika koji su pisali o tome. Ali, niti od drugih možeš da naučiš sve što hoćeš, niti znaš gde sve i šta da čitaš, a mnoge stvari ti ne kažu jer se to... podrazumeva. A ti jedno pet godina nisi seo u avion i za tebe se ne podrazumeva baš ništa. Dobro, znaš da možeš da platiš prekomernu težinu prtljaga, al'... ko da gubi vreme na čekanje na njega po dolasku, a tek si na pola puta i red je da iz pristojnosti prema domaćinima u Prag stigneš bar negde oko ponoći.
Da,za karte je - kolaj rabota. Ako niste vični onlajn plaćanju i nećete da maltretirate druge da vam kupe kartu preko neta, tu je uvek rezervno rešenje: agencija. Preporučujem da avio-karte kupite u Kući putovanja i prvi problem je rešen. Što pre odete u agenciju, to bolje, jer kad počnu da rastu i da padaju cene s približavanjem roka putovanja, glava će vas zaboleti.
Detalji iz Praga, centar
Onda počinje pakovanje: sam kofer je težak 2 kg pa biraš neku čvrstu a tanku torbu; ova bluza teži 300 gr, ova 350... a tebi za pet dana trebaaaa... pa bar jedno četiri; odlučiš da obučeš teže pantalone, kako bi uštedeo bar jedno 200 grama; sav veš nekako uguraš tačno u 1 kg, koliko je teška i kozmetika, sva u malim pakovanjima; ono svečanije prelazi kilogram, koliko su teške i čizme, plus 500 gr cipele. Laptop je 2,3 kg, ali posle kraćeg razmišljanja shvatiš da ti je dovoljan mobilni telefon. Biraš najlakše poklone, najtanje marame i opredeljuješ se za univerzalni džemper koji ćeš oblačiti kad god je prehladno.
Na kraju shvatiš da si bez razloga bio u panici, jer sve što si spakovao ne prelazi 7 kg težine. No, ostaje naučena lekcija, jer ti nikada do sada nije palo na pamet koliko teži bluza, a koliko pantalone. Zaključuješ da je šteta što se u avion ne unosi tečnost, inače je red da poneseš i litar domaće ljute rakije tatovače, kakve nigde na svetu nema.
A da znate tek šta sve može da stane u onu malu torbu, koju takođe možete da unesete u avion.!Tek, ako preterate s prtljagom u koferčetu, najteže sitnice ostavite za tašnu.
U međuvremenu saznaš da osim garderobe koja je na tebi, sa sve jaknom koju možeš da držiš i u rukama dok se čekiraš, merenju ne podležu ni kišobra, rukavice, šal i kapa. I da si mogao da dodatno platiš kako bi bio među prioritetnim putnicima (ulaze prvi), kako bi sedeo na željenom sedištu (posebno važno za ljude koji baš insistiraju da sede zajedno jeste i to što takva mogućnost ne ulazi u redovnu cenu karte).
Od silnih nedoumica pred put nije ti ni na pamet palo da, pa ako si baš žedan, vodu možeš da kupiš na fri šopu ili u samom avionu. Pa se smeješ samom sebi...
Da ne pričam o toj radosti kada sam se naudobnije u životu smetila na sedištu br 1, a ispred nema nikakve pregrade koja bi smetala nogama. Mada, ruku na srce, ni meni čak nije bilo tesno, i onda kada sam na povratku sedela u sredini 16. reda.
Po sletanju na bratisalavski aerodrom utrkuješ se sa ostalim putnicima... svima, bez izuzetka, se žuri kao da im život zavisi od brzine prelaska granice. A onda saznaš da su onlajn kupili autobusku kartu, recimo do Beča, koja samo za taj polazak staje 1 e (za sledeći već košta 9,5 e) ili 10 e do Praga (a za sledeći je 17e). I dok na dva šaltera desno, u tišini i po redu, prolaze putnici sa sjajem zvezdica Evropske Unije u očima, ti se tiskaš sa zemljacima i ostalima, za koje važe drugačijiski civilizacijski standardi.
Retko ko se zadržava u Bratislavi, nije li ona njegova konačna odrednica. Žuri se na sledeće prevozno sredstvo koje vodi do konačne odrednice. Bilja i ja smo imale sreće da vidimo Bratislavu noću, a za one koje zanima ovaj grad preporučujem tekst na ovoj adresi.
Restoran s najlepšim pogledom u Bratislavi
Put do Praga nismo ni osetile. Udobni autobusi (naš je bio onaj koji zovu "studentski" i u njemu služe osveženje, a stjuart je na svaki sat obilazio čitav autobus na sprat, sakupljao kese sa smećem i bio na usluzi putnicima), svi redom, imaju internet, svako sedište ima tablet, razmak između sedišta je dovoljan čak i za moje noge, a čistoća besprekorna.
Nisam bila opterećena turističkim programom obilaska kada je Prag u pitanju, budući da sam one najvažnije lokacije obišla u pratnji turističkog vodiča pa da vas ne bih zamarala tim detaljima, onaj ko je zainteresovan može ih pročitati ovde. Ovoga puta smo, i pored neobične hladnoće, Bilja i ja otkrivale Prag "iznutra", zavirivanjem u neke njegove kutke koje kao klasični turisti nismo primećivale.
Jedina greška koju sam u tom pogledu napravila je što sam odlučila da se posvetim i kulinarskom istraživanju, da probam što više jela tradicionalne kuhinje i da ne merim kalorije kada su kolači u pitanju. Popisala sam sve savete sa neta, napravila rang listu i, nećete mi verovati, sve sam omanula. Nema jela koje vam, od onih probanih, mogu preporučiti, a čuvenu svičkovu na smetane (špikovani juneći but, zamena za biftek u originalnom izdanju, u sosu od šargarepe i celera, preliven čuvenom češkom pavlakom i one njihove ogromne knedle koje su u stvari neka vrsta kuvanog hleba) više ne bih probala pa da mi jedan zalogaj plate 1000 e.
Veliki broj kafana u centru Praga star je po nekoliko stotina godina... i svičkova na smetane
Čuveni "Ovošni svetozor", kafe-poslastičara-sendvičara, koji mnogi na netu preporučuju, nudi nekakve tanke komade tost hleba sa još tanjim komadima salame i zelenim listom salate, na oko vrlo lepog izgleda ali... ako ne želite da ostanete gladni, treba vam bar nekoliko komada. A torte... izgledaju prelepo, ali vam se kunem da naše najnetalentovane domaćice prave bolje. Jedino vam preporučujem pivo, koje sam čak i ja pila. I nisam zaplitala ni nogama ni jezikom, toliko je slabo. I da, ako imate probirljiv ukus i još probirljiviji stomak, u Pragu vam preporučuje odeljak s gotovim jelima u Billi kao najbolje rešenje, mada ne mora da bude i najjeftinije.
Iako ne jedem kobasice, i ja sam, ko i svi, pojela kobasicu u hlebu na Vaclavskim namjestima, ali prošli put. Probajte i trdelnik, onaj kolač u različitim ukusima, koji izgleda kao velika šolja za čaj šuplja s obe strane. Jedno vreme ih je bilo i kod nas, ali mi se čini da ih više nigde nema.
Naravno, čuvajte se lopova na ulici, prevara u menjačnicama i sitnih konobarskih lopovluka, to će vam reći svi koji dobro poznaju praške prilike.
Nemojte se razočarati ako baš pred vama iz čuvenog Astronomskog sata ne izađu figurice kada otkuca pun sat - to vam je najava ponovnog dolaska, jer je reč o događaju koji se mora videti.
Imala sam sreće da čuvenim Karlovim mostom ponovo šetam po danu, ali ovoga puta smo imale književno veče tik uz njega, tako da sam videla ovaj ambijent i po noći. I toplo vam preporučujem laganu šetnju do njega i u večernjim časovima. Pogled na most i s mosta je fantastičan.
Čika u zlatnoj odeždi mami da se slikate dok ne počne da otkucava sat
A kada kupujete autobusku kartu, obratite posebnu pažnju na to da li vas je osoba iza šaltera dobro razumela. To što ona klima glavom dok joj saopštavate termin i relaciju, ne znači da će vam prodati kartu s tim terminom. U Pragu, kao i u mnogim evropskim gradovima, svaka prevoznička kompanija ima svoj šalter i sopstvenu cenovnu politiku koja zavisi od traženosti određenog termina. Pa vam se lako može desiti da do Beča platite kartu 10 e, ali datiranu na neko drugo vreme polaska, a ne ono koje ste vi izabrali (iako na netu piše baš ta cena). Ako pogledate na vreme, doplatićete još 8 e, na primer, ali ako to propustite, može vam se desiti da dođete na stanicu satima ranije, a da možda u busu i nema mesta pa ste prinuđeni da čekate ko zna koji polazak.
Dakle, otežavajuće okolnosti pred put su bile:
- tamo mora da je vrlo tesno, uostalom to su niskobudžetni letovi, šta ću s nogama ja ovolika ako me smeste negde gde nije udobno ni mnogo nižima od mene
- i šta ću ako neko ko sedi ispred mene poželi da malo spusti svoje sedište
- i šta ću ako ožednim, na niskobudžetnim letovima ne služe hranu i vodu
- a šta ću tek s prtljagom, šta pre strpati u ono koferče zadatih dimenzija i u tih dozvoljenih 10 kg težine prtljaga, tim pre što moram spakovati i jedne cipele i još jedne čizme (ako pokisnem) i, uz svakodnevnu garderobu, još i nešto svečanije, za jedno dve večeri
- šta ako mi zatreba kišobran, smem li da ponesem i šal, kolko su teške rukavice
- gde da nađem odgovarajuće parfeme i kreme u pakovanjima manjim od 100 ml, kažu veća pakovanja oduzimaju na granici...
Čitala sam, doduše, sva ona uputstva koja se mogu nađi na netu, što na zvaničnim sajtovima low-cost kompanija, što u vidu iskustava punika koji su pisali o tome. Ali, niti od drugih možeš da naučiš sve što hoćeš, niti znaš gde sve i šta da čitaš, a mnoge stvari ti ne kažu jer se to... podrazumeva. A ti jedno pet godina nisi seo u avion i za tebe se ne podrazumeva baš ništa. Dobro, znaš da možeš da platiš prekomernu težinu prtljaga, al'... ko da gubi vreme na čekanje na njega po dolasku, a tek si na pola puta i red je da iz pristojnosti prema domaćinima u Prag stigneš bar negde oko ponoći.
Da,za karte je - kolaj rabota. Ako niste vični onlajn plaćanju i nećete da maltretirate druge da vam kupe kartu preko neta, tu je uvek rezervno rešenje: agencija. Preporučujem da avio-karte kupite u Kući putovanja i prvi problem je rešen. Što pre odete u agenciju, to bolje, jer kad počnu da rastu i da padaju cene s približavanjem roka putovanja, glava će vas zaboleti.
Onda počinje pakovanje: sam kofer je težak 2 kg pa biraš neku čvrstu a tanku torbu; ova bluza teži 300 gr, ova 350... a tebi za pet dana trebaaaa... pa bar jedno četiri; odlučiš da obučeš teže pantalone, kako bi uštedeo bar jedno 200 grama; sav veš nekako uguraš tačno u 1 kg, koliko je teška i kozmetika, sva u malim pakovanjima; ono svečanije prelazi kilogram, koliko su teške i čizme, plus 500 gr cipele. Laptop je 2,3 kg, ali posle kraćeg razmišljanja shvatiš da ti je dovoljan mobilni telefon. Biraš najlakše poklone, najtanje marame i opredeljuješ se za univerzalni džemper koji ćeš oblačiti kad god je prehladno.
Na kraju shvatiš da si bez razloga bio u panici, jer sve što si spakovao ne prelazi 7 kg težine. No, ostaje naučena lekcija, jer ti nikada do sada nije palo na pamet koliko teži bluza, a koliko pantalone. Zaključuješ da je šteta što se u avion ne unosi tečnost, inače je red da poneseš i litar domaće ljute rakije tatovače, kakve nigde na svetu nema.
A da znate tek šta sve može da stane u onu malu torbu, koju takođe možete da unesete u avion.!Tek, ako preterate s prtljagom u koferčetu, najteže sitnice ostavite za tašnu.
U međuvremenu saznaš da osim garderobe koja je na tebi, sa sve jaknom koju možeš da držiš i u rukama dok se čekiraš, merenju ne podležu ni kišobra, rukavice, šal i kapa. I da si mogao da dodatno platiš kako bi bio među prioritetnim putnicima (ulaze prvi), kako bi sedeo na željenom sedištu (posebno važno za ljude koji baš insistiraju da sede zajedno jeste i to što takva mogućnost ne ulazi u redovnu cenu karte).
Od silnih nedoumica pred put nije ti ni na pamet palo da, pa ako si baš žedan, vodu možeš da kupiš na fri šopu ili u samom avionu. Pa se smeješ samom sebi...
Da ne pričam o toj radosti kada sam se naudobnije u životu smetila na sedištu br 1, a ispred nema nikakve pregrade koja bi smetala nogama. Mada, ruku na srce, ni meni čak nije bilo tesno, i onda kada sam na povratku sedela u sredini 16. reda.
Po sletanju na bratisalavski aerodrom utrkuješ se sa ostalim putnicima... svima, bez izuzetka, se žuri kao da im život zavisi od brzine prelaska granice. A onda saznaš da su onlajn kupili autobusku kartu, recimo do Beča, koja samo za taj polazak staje 1 e (za sledeći već košta 9,5 e) ili 10 e do Praga (a za sledeći je 17e). I dok na dva šaltera desno, u tišini i po redu, prolaze putnici sa sjajem zvezdica Evropske Unije u očima, ti se tiskaš sa zemljacima i ostalima, za koje važe drugačijiski civilizacijski standardi.
Retko ko se zadržava u Bratislavi, nije li ona njegova konačna odrednica. Žuri se na sledeće prevozno sredstvo koje vodi do konačne odrednice. Bilja i ja smo imale sreće da vidimo Bratislavu noću, a za one koje zanima ovaj grad preporučujem tekst na ovoj adresi.
Put do Praga nismo ni osetile. Udobni autobusi (naš je bio onaj koji zovu "studentski" i u njemu služe osveženje, a stjuart je na svaki sat obilazio čitav autobus na sprat, sakupljao kese sa smećem i bio na usluzi putnicima), svi redom, imaju internet, svako sedište ima tablet, razmak između sedišta je dovoljan čak i za moje noge, a čistoća besprekorna.
Nisam bila opterećena turističkim programom obilaska kada je Prag u pitanju, budući da sam one najvažnije lokacije obišla u pratnji turističkog vodiča pa da vas ne bih zamarala tim detaljima, onaj ko je zainteresovan može ih pročitati ovde. Ovoga puta smo, i pored neobične hladnoće, Bilja i ja otkrivale Prag "iznutra", zavirivanjem u neke njegove kutke koje kao klasični turisti nismo primećivale.
Jedina greška koju sam u tom pogledu napravila je što sam odlučila da se posvetim i kulinarskom istraživanju, da probam što više jela tradicionalne kuhinje i da ne merim kalorije kada su kolači u pitanju. Popisala sam sve savete sa neta, napravila rang listu i, nećete mi verovati, sve sam omanula. Nema jela koje vam, od onih probanih, mogu preporučiti, a čuvenu svičkovu na smetane (špikovani juneći but, zamena za biftek u originalnom izdanju, u sosu od šargarepe i celera, preliven čuvenom češkom pavlakom i one njihove ogromne knedle koje su u stvari neka vrsta kuvanog hleba) više ne bih probala pa da mi jedan zalogaj plate 1000 e.
Čuveni "Ovošni svetozor", kafe-poslastičara-sendvičara, koji mnogi na netu preporučuju, nudi nekakve tanke komade tost hleba sa još tanjim komadima salame i zelenim listom salate, na oko vrlo lepog izgleda ali... ako ne želite da ostanete gladni, treba vam bar nekoliko komada. A torte... izgledaju prelepo, ali vam se kunem da naše najnetalentovane domaćice prave bolje. Jedino vam preporučujem pivo, koje sam čak i ja pila. I nisam zaplitala ni nogama ni jezikom, toliko je slabo. I da, ako imate probirljiv ukus i još probirljiviji stomak, u Pragu vam preporučuje odeljak s gotovim jelima u Billi kao najbolje rešenje, mada ne mora da bude i najjeftinije.
Iako ne jedem kobasice, i ja sam, ko i svi, pojela kobasicu u hlebu na Vaclavskim namjestima, ali prošli put. Probajte i trdelnik, onaj kolač u različitim ukusima, koji izgleda kao velika šolja za čaj šuplja s obe strane. Jedno vreme ih je bilo i kod nas, ali mi se čini da ih više nigde nema.
Naravno, čuvajte se lopova na ulici, prevara u menjačnicama i sitnih konobarskih lopovluka, to će vam reći svi koji dobro poznaju praške prilike.
Nemojte se razočarati ako baš pred vama iz čuvenog Astronomskog sata ne izađu figurice kada otkuca pun sat - to vam je najava ponovnog dolaska, jer je reč o događaju koji se mora videti.
Imala sam sreće da čuvenim Karlovim mostom ponovo šetam po danu, ali ovoga puta smo imale književno veče tik uz njega, tako da sam videla ovaj ambijent i po noći. I toplo vam preporučujem laganu šetnju do njega i u večernjim časovima. Pogled na most i s mosta je fantastičan.
A kada kupujete autobusku kartu, obratite posebnu pažnju na to da li vas je osoba iza šaltera dobro razumela. To što ona klima glavom dok joj saopštavate termin i relaciju, ne znači da će vam prodati kartu s tim terminom. U Pragu, kao i u mnogim evropskim gradovima, svaka prevoznička kompanija ima svoj šalter i sopstvenu cenovnu politiku koja zavisi od traženosti određenog termina. Pa vam se lako može desiti da do Beča platite kartu 10 e, ali datiranu na neko drugo vreme polaska, a ne ono koje ste vi izabrali (iako na netu piše baš ta cena). Ako pogledate na vreme, doplatićete još 8 e, na primer, ali ako to propustite, može vam se desiti da dođete na stanicu satima ranije, a da možda u busu i nema mesta pa ste prinuđeni da čekate ko zna koji polazak.
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.