Malo sam vežbala stihove i rime

MOJE LIČNO GODIŠNJE DOBA

Ne umem da se radujem letu, valjda me plaši vrelina
I što sam starija letnje sunce mi smeta sve više
Pa ga se klonim u hladu drveta, kuće, ograde, zida
Nedostaju mi, tada, najviše tople jesenje kiše


U jesen čeznem za mirisom tek propupelih vrba
I zemlje još mokre od zimskih i prolećnih voda
Sanjam čaj od izdanaka tek iznikle koprive
I bosa noga mi već po letnjoj travi hoda

Kad padne sneg i zaveje, al baš onako, da zagudi
I  zima bude najbelje bela i hladna i čista
Sve bih dala za jedan dan Miholjskog leta
I onu braonkastožućkastu boju suvog jesenjeg lista

Ali je zato proleće moje lično godišnje doba
U kojem zaboravim kako je bila hladna minula zima
Pa mi je divota od pogleda, od mirisa i boja
I jedino žalim što pravog proleća sve manje i manje  ima





9 коментара

  1. Mogla bi cesce da vezbas stihove i rime, odlicno ti ide :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Vežbala ih ja, slatka, još u osnovnoj i srednjoj...a onda ne znam šta se desilo i tek sada ponovo počinju da me svrbe prsti.Nadam se, ne bez razloga. Hvala ti.

      Избриши
  2. Divno je Neg! Nadahnuto, probranih reči i lepe ritmičke rime. Baš mi se dopalo :)

    ОдговориИзбриши
  3. Super je. Sledeća knjiga neka bude sa stihovima!

    ОдговориИзбриши
  4. Баш ми се свиђа. И мени је, такође, жао што правог пролећа (али и лета, јесени и зиме) све мање има...

    ОдговориИзбриши

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email