Malo sam vežbala stihove i rime

MOJE LIČNO GODIŠNJE DOBA

Ne umem da se radujem letu, valjda me plaši vrelina
I što sam starija letnje sunce mi smeta sve više
Pa ga se klonim u hladu drveta, kuće, ograde, zida
Nedostaju mi, tada, najviše tople jesenje kiše


U jesen čeznem za mirisom tek propupelih vrba
I zemlje još mokre od zimskih i prolećnih voda
Sanjam čaj od izdanaka tek iznikle koprive
I bosa noga mi već po letnjoj travi hoda

Kad padne sneg i zaveje, al baš onako, da zagudi
I  zima bude najbelje bela i hladna i čista
Sve bih dala za jedan dan Miholjskog leta
I onu braonkastožućkastu boju suvog jesenjeg lista

Ali je zato proleće moje lično godišnje doba
U kojem zaboravim kako je bila hladna minula zima
Pa mi je divota od pogleda, od mirisa i boja
I jedino žalim što pravog proleća sve manje i manje  ima





Follow by Email