Hoćete li da zajedno pomognemo žrtvi mobinga... i svim potencijalnim žrtvama?!

“Procitala sam Vas blog o mobingu, i ja jesam zrtva mobinga, od strane poslodavca, ali mislim ili nisam sigurna da imam dovoljno dokaza za to. Zdravstveno obolela , varijacije krvnog pritiska, .. Dajte mi savet ako zelite, ne znam sta da radim, plasim se sudova i plasim se da ne izgubim posao”- napisala mi je juče ovu poruku čitateljka mog bloga.Uplašena, dakle, ne samo za sopstvenu sudbinu, nego i za opstanak svoje porodice čiji je jedini hranitelj.

I zaista, žrtvu mobinga u potpunosti može da razume samo  neko ko je takođe bio mobiran. Sve ono na šta su spremni moberi- maltretiranje, šikaniranje, zastrašivanje i na svakojake načine ugrožavanje osobe koja im se ne sviđa, koja je dovoljno uspravna, koja ne spade u grupu uvlekača i dupelizaca, koja ima svoj stav i ne da na sebe čak i po cenu stradanja, svi oni potezi koje moberi vuku u obračunu sa nekim koga ne vole, koga mrze, koga se iz ko zna kojih razloga plaše, na koga su ljubomorni, graniči se sa naučnom fantastikom. 

Verujte mi na reč, doživela sam, proživela i preživela razno-razne metode obračuna jedne bolesno umišljene osobe, tako da mogu ne samo blogerske tekstove, nego i čitav roman da napišem na ovu temu.
A najpotpunija potvrda  ove moje tvrdnje jeste izjava jedne moje prijateljice, izuzetno sposobne, vredne i savesne žene – “Nisam u potpunosti mogla da poverujem u sve ono što ti se dešavalo, dok mobing nisam osetila  na svojoj koži”.
                nije svako rođen da ovako trepće pred bolesnim umovima

U čitavoj priči o pošasti zvanoj mobing najstrašnije je to što se gotovo niko ne usuđuje da pomogne mobiranom- ja, doduše, pomoć tada nisam ni tražila niti sam znala da li je i gde je mogu dobiti, ali se sada toliko priča i piše o mobingu, tako da je prosto neverovatno da mnogi čiji je to posao odbijaju da pomognu žrtvama na bilo koji način.

“Lekar medicine rada je upucen u sve, ali zazire od toga da mi pomogne, kao i ginekolog koji nije hteo da mi napise da ne smem da radim u hladnim uslovima , konkretno, radim i napolju i 24h ako treba dok se posao ne zavrsi, po mrazu, minusu, a imam emdometriozu i cistu na jajniku”- kaže pomenuta gospođa čiji identiten, naravno i nažalost, moram da sakrijem, jer je od otkaza deli samo pola koraka.

(A kada sve to prođe, a nadam se da će se gospođa ipak izboriti za svoj i opstanak svoje porodice, uprkos tome što je prepuštena samoj sebi i što društvo okreće glavu na drugu stranu i pored svih onih proklamacija protiv njega jer je  to  društveno zlo koje košta ne samo pojedinca nego društvo u celini- javiće se već svi oni koji su sada samo nemi posmatrači. I svako će imati svoje obrazloženje, opravdanje, objašnjenje, o tome zašto je ćutao:
-       
        -Znao sam da ne mogu ništa pomoći, jer on/ona ima podršku u tomitom koji joj je… rođak, ljubavnik, prijatelj, ortak u nečasnim poslovima…
-      - Morala sam da ćutim jer bi se u suprotnom mobing proširio i na mene, a ti znaš da ja izdržavam JankaPetraMarka i da ne smem da ostanem bez posla
-       -Šta ja tu ima da se mešam, kada ne znam pozadinu svega i nije mi jasno ni kako je do vašeg sukoba došlo i ko je u svemu tome kriv 
-       I tako dalje
-       I tako dalje
-       I tako…)

-Onda pravac kod neuropsihijatra i sve to mu ispričajte- ponavljam ono što sam saznala, pročitala, naučila o mobingu i borbi protiv njega.
-Da, a sta ako dobijem otkaz? Ja izdrazavam porodicu i  to jedva.

-Zasto biste dobili otkaz? Vi se samo lečite i nadležna služba je tu da  brine za Vaše zdravlje.Tek onda Vam ne mogu nista, kada ostane zabeleženo da je lekar reagovao zbog Vašeg narušenog zdravlja.

-Da, ali poslodavac  vrsi svakodnevnu torturu nada mnom, pogotovu sada kad zna da sam se obratila lekaru i da imam problema sa pritiskom, sada ne vice , sada sprovodi , kako da kažem, tihu torturu.I po svemu sudeći, najpre po besu koji iskazuje, zaključujem da je i sam uplašen. Ali ne odustaje.


 -Vodite dnevnik. Zapisujte sve sto se dešava, kako Vas uznemirava , vreme kada se to desilo i ko je bio prisutan.

-Citala sam o tome. Radim to već. Ali,ko ce mi poverovati? Mom pisanju dnevnika? Ne znam…

-To je da biste imali dokaze Poželjno je da on sazna da vodite dnevnik i da sve zapisujete, do tančina.

-Od prisutnih ne verujem da ce ko smeti da kaze istinu o tome. Strahovlada i besparica...
-Nema veze, bitno je da dokazi postoje. I svedocima recite da upisujete svaki detalj i da će morati da svedoce ako dodje do suda, bar ćete tako da vidite ko je ko.
- Da, danas me kolega pitao da li sam se kome obratila, jer je upucen u to.
 ***
Nađoh na netu ovaj koristan sajt sa još mnogo saveta koji mogu pomoći mobiranima u njihovoj borbi protiv zlostavljanja. Protiv bolesnih umova kojima ništa nije sveto, a ljudski život najmanje.Recimo, kako napisati tužbu protiv zlostavljanja na radu. Ili, pre toga, zahtev poslodavcu, zarad zaštite od zlostavljanja na radu.

I da znate, vi koji niste upoznati sa prirodom mobera- to su najčešće vrlo labile, isfrustrirane, ponekad socijalno devijantne osobe, iako mogu biti i uspešne, nekada iz problematičnih porodica; osobe koje, kako praksa potvrđuje, nose neku traumu iz prošlog života- maltretiranje ili zlostavljanje u detinjstvu ili u braku, nezadovoljstvo životom, mužem, ženom, detetom, karijerom… A kada im se na putu nađe osoba iz čijeg stava vide da ih se ne plaši, da ih ne ceni, da im ne veruje…ma, da se nikako ne uklapa u onu priču kojom žele da stvore lažnu sliku o sebi samom, onda ta osoba postaje “teren” za lečenje svih tih frustracija. Pa na njoj iskaljuju sav onaj bes zbog muževljeve pijanke ili švaleracije, zbog ženine nevere ili nedovoljne ljubavi, zbog svekrvinog dosađivanja, zbog očevog zlostavljanja, zbog izostanka majčinske podrške, zbog neuspešnog deteta ili ko zna već čega.

Ovaj tekst sam napisala u nameri ne samo da pomognem konkretnoj osobi, žrtvi mobinga, nego i zato da bismo svi mi zajedno još jednom uprli prst na ovu pojavu koja  ČOVEKA i društvo ugrožava daleko više i daleko teže nego što se iz ispovedanja bilo koje mobirane osobe može zaključiti. Sigurna sam da većina vas u svom okruženju zna za neki slučaj mobinga, da je skoro svako bio bar jednom svedok nekorektnog, neljudskog  ponašanja mobera ili da je bar nekada od nekog svog čuo za slučaj mobiranja.

Kada bismo smogli snage da zajedno kažemo NE moberu, to bi bio najsigurniji put da se ova pošast spreči.
Ko zna ko je sledeća njegova žrtva.
                           od ravnodušnog pred mobingom do sledeće žrtve kratak je put
U ime te borbe protiv zlih ljudi bolesnog uma, u kojima mržnja prema drugim nadvladava razum i osećaj za istinu i pravdu, zamoliću vas da ovaj tekst delite ... baš kao što ste to činili onih nekoliko puta kada sam vas zamolila da činite isto, uvek sa nekim plemenitim ciljem. Verujem da će vam svaka žrtva mobinga biti zahvalnija nego ja i u  ime pomoći njima vam i sama zahvaljujem. 

Inače, džaba nama zakonska regulativa, kada zakon niko ne poštuje, a i kada se to desi, sud nema adekvatne dokaze jer najčešće svi- ćute.



ilustracije su odavde

6 коментара

  1. Ja sam na prethodnom poslu bila svedok mobinga nad mladim kolegom. Mober je pri tom pokusavao da me vrbuje da se udruzimo protiv kolege, sto meni nije padalo na pamet. Cetiri meseca smo nas troje radili zajedno, i gledala kako se moberova paznja sa mladog kolege polako pomera na mene, jer sam mu otvoreno stavila do znanja da se sa njegovim stavovima i ponasanjem nikako ne slazem. Da sam duze ostala na tom poslu, sigurna sam da bih ja bila njegova sledeca zrtva. S tim sto ja to ne bih nikako pasivno prihvatila.

    Sa mladim kolegom sam pricala o problemu i pitala ga sta misli o tome. Zanimljivo mi je da je on branio mobera! Nalazio je opravdanja za moberovo sumanuto ponasanje i molio me da ne pricam ni sa kim o tome.

    Kada sam odlazila iz firme, nisam mogla a da sefu ne skrenem paznju na problem izmedju dvojice kolega. Mislim da nije ozbiljno shvatio moje reci, iako sam direktno ukazala na mobing, i namerno sam koristila bas tu rec - "mobing". Takodje, mislim da kod nas postoji i ona ideja da mladje kolege treba da prodju kroz neku vrstu inicijacije i dokazivanja da mogu da rade pod pritiskom. Mislim da je sef ceo problem na ovaj nacin doziveo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nažalost, Ana, još jedan primer koji samo potvrđuje pravilo- da svi znaju i da niko neće, ne sme ili ne želi da se meša.
      Evo jednog komentara, dobila sam ga u inbox, koji takođe potvrđuje sve ovo:
      Postovana gdjo Negosava, vec duze vremena pratim Vas rad i divim Vam se. Tekst o mobingu je nesto sto me podstaklo da Vam se obratim ovim putem. I sam sam bila zrtva, prosla golgotu, pokusala da se borim... zbof sistema drzave, pravosudja... odustala sam. PRE SVEGA SAM MORALA ZASTITI SVOJE ZDRAVLJE I MIR MOJE PORODICE. Ostala sam bez posla, pokusavam skrpiti komadice mog zivota, uz porodicu, prijatelje ide nekako. Ali bol u dusi ce ostati zauvek. Hvala na ovom tekstu i opemeni drustvu da smo svi na udaru umova koje ste opisali kao mobing teroriste. Ako postoji nacin da se udruzimo i pomognemo jedni drugima...stojim na raspolaganju. Puno pozdrava i uspeha u svemu sto radite, Vi ste plemenita i posebna zena.

      Избриши
    2. Moram da priynam da sam sve vreme imala tebe na pameti, dok sam radila tamo. Znala sam za tvoje iskustvo, i zelela sam da postupim ispravno.
      Imala sam zelju da pomognem mladom kolegi, jer je meni kao coveku jako smetala celokupna atmosfera i osecaj da jedan covek mraci ceo tim, bez realnog razloga. Nisu trvenja u timu prosla nezapazeno kod ostalih kolega, jer ono nije bilo moguce sakriti, ali niko nista nije uradio.
      Iskrena da budem, ni ja nisam bog zna koliko uradila - progovorila sam tek kad sam napustala firmu. U medjuvremenu su me mucile dileme - bila sam najkrace od svih kolega u kolektivu, i nisam izgradila neki kredibilitet, dok je mober imao puno poverenje sefa. Nebrojeno puta sam se zapitala - da li bi mi sef poverovao. Na kraju, mislim da je i sam bio svestan toga da konflikt postoji, ali ne verujem da je shvatio ozbiljnost situacije, niti toga ko je krivac za istu.

      Избриши
    3. Kako vreme prolazi, ja nalazim sve više razumevanja za one koji su ćutali. Jedino ne razumem one koji mi sada, malo po malo, pričaju o tome šta se sve dešavalo i kako je sve manipulisala njima ili drugima, dok mi je "smeštala".
      Inače, mislim i da ne može mnogo šta da se učini, dok kao kolektiv, kao društvo u celini, ne kažemo odlučno NE ovome. Trpi ne samo pojedinac, nego i njegova porodica, trpe oni koji saosećaju sa njim a ne mogu mu pomoći, a društvo, svi mi zajedno, posle plaćamo lečenje tako obolelih.
      Ti si makar progovorila. A šta je sa onima koji ćute?

      Избриши
  2. Slažem se sa Vama da se sve više razumeju oni koji ćute. Nažalost, mnogi se rukovode time da oni sami ne mogu promeniti ništa, jer je takva psihologija mase. U kolektivu smo jači, skoro nepobedivi.

    ОдговориИзбриши
  3. Još samo da probudimo taj kolektiv... i sve nas u njemu. Pozdrav, Lazare.

    ОдговориИзбриши

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email