Impresije iz Bugarske: Sofija i Varna, Konferencija bugarskih novinara i "nemojte nikada da uđete u EU"


Provela sam predivnih nedelju dana u Bugarskoj. Prikupila sam  puno materijala za pisanje, što za druge medije, što za moj blog i o tome ćete imati prilike tek da čitate. Sakupila sam i mnogomnogomnogo utisaka- toliko da su mi prepuni i oči i duša i srce, mnogo više nego svi ovi folderi, fleške i memorije foto-aparata i mobilnih telefona.

Ne znam o čemu bih pre da pišem pa baš zato najpre hronološkim redom beležim utiske.

Dok sam čekala polazak za Varnu (jer sve obaveze moje prijateljice Sneške ne bi mogle da stanu i u duplo duži dan pa se i čas polaska odužio), iskoristila sam priliku da obiđem centar Sofije u kojoj nisam bila dugo( za mene to znači, bar pola godine).



To podrazumeva otprilike ovu relaciju

- Ulica Graf Ignjatiev 4, gde se nalazi sedište Udruženja bugarskih novinara- Crkva svete Nedelje (Crkva svetog kralja) u kojoj se nalaze mošti kralja Milutina, jednog od najmoćnijih srpskih vladara u srednjem veku, koji je umro u Nerodimlju 1321. godine, a posle nekoliko premeštanja, njegove mošti su se skrasile  ovde.


Crkva se nalazi neposredno pored Hotela Balkan, a on preko puta čovenog CUM-a (Centralni univerzalni magazin), kultnog mesta šopinga Srba koji su  krajem prošlog veka rado i nemilice trošili pare u Bugarskoj. Sada Srbi u širokom luku obilaze Cum ili eventualno bace pogled, više na cene nego na ponudu.



U nastavku je nama dobro poznata Pirotska ulica, koja vodi ka sofijskoj pijaci (trenutno u rekonstrukciji), a odatle se stiže do Lavovog mosta...

Posle kratke šetnje, sledi put za Varnu, praćen razgledanjem lepota okolnih mesta koja se vide sa auto-puta




Dolazak u Dom bugarskih žurnalista- hotelski kompleks u Varni, tačnije na potezu Zlatni pjasci, smešten na 45 ari zemljišta na kojem osim dva hotela i otvorenog bazena, dominira prelep park bogat retkim rastrinjem, koji okriljuje prelepu plažu na severnom delu  bugarske obale  Crnog mora. Ako ne znate kuda na letovanje, evo  predloga.




Prvi obilazak Varne- najuži centar i  Morski park




Međunarodna konferencija "Mediji i izdavačka politika", kojom je počelo obeležavanje 120 godina organizovanog novinarstva u Bugarskoj. Predsedava Snežana Todorova, predsednik Saveza bugarskih novinara. Ja sam malo pričala na temu Značaj i uloga javnih medija na formiranje društvene svesti- o blogovima i o Kući dobrih vesti.



Ovo je, inače, godina austrijske muzike u Bugarskoj, pa je u Dramskom teatru u Varni održano Veče austrijske muzike, pod pokroviteljstvom ambasadora ove zemlje. Veče bilo divno, a sam teatar - prelep.


Obilazak Arheološkog muzeja u Varni u kojem se nalazi prvo obrađeno zlato u istoriji civilizacije (koje ne sme da se fotografiše) i Evksinoparka i istoimene palate ( nekada rezidencije kraljevske porodice, sada sedišta ministarskog veća i bugarskog predsednika preko leta)   s degustacijom vina u istoimenom restoranu





i obilazak bisera severnog bugarskog primorja koji je nazvan Zlatni pjasci, po sitnom zlatnožutom pesku




A na svakom koraku, bukvalno na svakom, kroz čitavu Bugarsku, gotovo svi Bugari sa kojima smo razgovarali ponavljali su "Nemojte ni po koju cenu da ulazite u Evropsku uniju, od nje vajde niko nije video..."


Najavljujem nastavak priče... u stvari, nekoliko nastavaka

Bravo, Neno !

Lepše je bilo nego što se da zaključiti...veruj.

Divna reportaža. Bravo. Izgleda da ti nije bilo loše. :)

E tu se slažem sa tobom...ako zbog nečeg vredi, to je zbog discipline i reda. Hvala ti.

Veoma lep post, dokazuješ da znaš znanje. Što se Evrope tiče, izgleda da nemamo izbora, ali ne zavisi sve od njih, nešto i od nas zavisi. Mislim pri tom na red i disciplinu.

Zaista si nam prikazala Bugarsku na privlacan nacin - i slikom i rijecju. Radoznalo cekam nastavke :)

Ja sam bila u Varni,1989 godine.Tada nisam imala net ,nije me nešto zanimalo da čitam kako žive drugi oko nas i nespremni odemo i zateknemo ono što je kod nas bilo 1993.Prazne rafove,nemogućnost kupovine benzina.Dobijali benzin samo na to što su žene radile kao točioci goriva a moja petogodišnja ćerka je bila mnogo slatka,pa bi se one raznežile i sipali nam gorivo koga inače za Srbe nije bilo.Onda bismo ćerku premeštali u kola kod kumova kada bi oni trebalo da napune kola gorivom.Strašno.Tada sam se pitala:"Dal su ovi ljudi pametni da ovo trpe?"Treba li još nešto da kažem sada?!
Прикажи мање

Ja ću dodati- sećaš se one šale, kad Bugari u to vreme kažu "Mi vas jurismo četeres godina, vi nas stigoste za tri"?

Za tu šalu nisam znala al je vrhunska.Crni humor:))

Follow by Email