Извештај Лене Крстић из Беча- Наши прикупљају помоћ за поплављене

Малочас сам одгледала видео поруку Стефана Миленковића из које издвајам најважнију реченицу- Сетите се овога за једно шест месеци, онима који су све изгубили ће и тада помоћ бити потребна.
Овај текст објављујем управо у том циљу- да се што више наших људи, који су у могућности да помогну, анимира, обавести, заинтересује... и да не остане све само на тренутној, и те како потребној ургентној помоћи, већ да  наставимо с помагањем... све док буде било потребе за тим.

***

Породица Лене и Зорана Крстића, Заплањца и Требињке из Дубровника који живе у Бечу,већ првог дана је  упутила помоћ настрадалима у поплавама у нашој земљи.



Уз даље ангажовање на прикупљању помоћи за угрожене, Лена се овога пута опробала и у мисији специјалног извештача о томе како се све наши људи организују како би угроженима доставили што пре и што више помоћи.
Дакле, извештај из Беча из прве руке.

***
Данас је у Бечу, послије пар дана кише и захлађења, засјало сунце и прољеће се показало у свом најљепшем свјетлу. Улице су пуне људи, живот се одвија као и обично, само се примјећује да се мање чује говор људи са наших подручја. 

Већина њих вјероватно и не примјећује сунце што је измилило на улице Беча, јер су њихове  мисли са  унесрећеним народом у Србији, који води борбу за голи живот. 

Са великом забринутошћу пратили смо помно ових дана догађања у својој земљи и бринули се за своје најмилије, родбину и пријатеље. 

Када је ситуација постала алармантна и  број потопљених села и градова свакодневно се повећавао, почела су размишљања о помоћи. 




Први су се организирали српски студенти у Бечу ("Срби за Србе")

Студенти су сакупљали новац да би купили неопходне хигијенске и прехрамбене производе, а договорили су се да мјесто сакупљања буде Српска православна црква у другом бечком округу. Та информација се прва  проширила међу нашима  у Бечу. Сви који су добили ту информацију похрлили су да однесу помоћ коју су на брзину успјели припремити. 

Већ данас на вратима цркве стоји информација гдје се помоћ може однијети.

Сви Срби Аустрије- заједно за Србију и за Српску

Недуго затим, у  суботу током поподнева, одржан је састанак заједнице српских клубова у Бечу, заједно са савезом Срба Аустрије, на којој је присуствовао и конзул  Србије. Док су се  договарали о начину организирања помоћи, стигла је информација да су капацитети цркве препуни и да није могуће више примати помоћ која непрестано стиже. Тада су се представници клубова договорили, да се помоћ надаље скупља у просторијама заједнице српских клубова у Бечу, као и просторијама клубова "Карађорђе", "Јединство" и "Стеван Мокрањац".  Мото акције је - заједно за Србију и за Српску.



Наши људи у Бечу наставили су доносити хуманитарну помоћ и у просторије клубова- тако да је  у СКУД- у "Карађорђе" већ у суботу увече кренуо први комби, у власништву Новице Радовановића и Милета Цветића, који су понудили  помоћ у транспорту. Сања Јовановић, секретар клуба, најприје је контактирала царину Србије, како би најавила хуманитарни транспорт, који у том тренутку није имао никакве папире. Љубазна и надасве захвална на брзој помоћи, службеница Царине Јелена Васиљевић, обећала је да због тога неће бити проблема. То је био први комби из Беча који је довезао хуманитарну помоћ у просторије Црвеног крста у Београду. Тада је највише сакупљено хране за бебе, пелена, толет папиа, млијека, обицне воде. 



И други камион, који је у недељу напустио Беч са помоћи коју су донирали чланови клуба "Карађорђе", овај пут са потребном папирологијом која се добија преко заједнице српских клубова у Бечу, стигао је у просторије Црвеног крста  у Суботици. И ту је власник камиона сам понудио своје услуге транспорта. 

Руководство клуба "Карђорђе", заједно са својим члановима,  и иначе је активно у сакупљању помоћи онима које је то потребно, као прије пар година након земљотреса у Краљеву, новчано и материјално,  организовали су хуманитарно вече за Анђелу Алексић из Бујановца за трансплатацију срца и за Ксенију Балаж из Војводине. 

Има и оних  који не вјерују разним организацијама,  па ни Црвеном крсту, плаше се злоупотребе, па су одлучили приватно да организују скупљање помоћи и да је на крају, и сами превезу до оних којима је   потребна.

Весна, Сузана и Милинко

Троје пријатеља, Весна(Бечеј), Сузана и Милинко(Лозница), прошлу суботу, док су сједели заједно и пили кафу, осјећали су потресеност оним сто је захватило њихове земљаке у домовини. Весна је плакала, иако је њезина, као и фамилија осталих двоје на сигурном и нису захваћени поплавама, али осјећали су да морају нешто да ураде, да помогну. Прва идеја је била да помоћ коју сами купе сами и транспортују у свом аутомобилу. Међутим, идеја је прерасла у нешто више.

 "Нас троје ћемо покренути то, хајде да укључимо још људи, да видимо колико њих ће да се одазову."- одлучили су. Након што се акцији придружило  више људи, одлучили су да буду у сталном контакту са амбасадом, како би припремили потребну документацију, јер се, како су им рекли, стално нешто мијења.





Милинко је иначе по професији глумац, актуелно спремају Агату Кристи у "Unser Theater"у деветнаестом бечком округу. Весна и Сузана су фризерке. Сви су они своје термине отказали и промијенили ,како би све своје вријеме посветили организацији помоћи, коју су назвали "Из Беча од срца стиже помоћ за Србију". У креирању плаката помогао им је Дарко Ђурин, син Невене Джаје из Беча, која је доказани хуманитарац, и која је још деведесетих била активна у организирању помоћи својој земљи. "Од ње смо научили доста, питамо је за савјете", каже Милинко са осмјехом пуним топлине.

Телефони стално звоне код Милинка и Сузане, људи се јављају да помогну. 

Сав садржај донесене помоћи се записује, донатори потписују листу и притом се сликају - а исто тако ће бити и када помоћ буде уручивана. Желе све да документују. Све троје планирају да пођу са транспортима. Организирали су из уже фамилије један комби, а други ће им дати Аустријанац, шеф фирме у којој је запослен један члан њихове фамилије. Уз то ће превести дио помоћи у свом приватном аутомобилу.

Док им се умор оцртава на лицу, не скидају осмијех са лица. Сретни су што су се одлучили на овај корак. Већ се телефоном јављају донатори који чекају са пуним гепеком испред зграде, да им Милинко помогне пренијети ствари у стан који им је на располагање дала Весна и њезини комшије који моментално нису ту.

 Долази породица Павловић из села Колари код Смедерева- доносе у великим колицинама толет папир, огромне количине конзерви и тјестенине, као и средстава за чишћење и пелена. "Тражили смо људе од повјерења, и наишли смо на њих. Комбијаши препродају ствари које им народ донесе. Хоћемо да дамо ствари које ће да стигну на право место", каже госпођа Павловић, забринутог лица пуног туге. 

"Интересантно", каже Милинко након што је фамилија Павловић отишла и обећала да ће прослиједити пријатељима на Фејсбуку информацију гдје могу донијети помоћ људима од повјерења, "сви који долазе имају исти, забринути израз лица...".


Наставићемо и даље сакупљати помоћ, све док буде било потребно, док се Србија не опорави, кажу ово двоје младих људи (Весна је била на послу).

Ово двоје младих људи, иако одрасли у Бечу, нису заборавили домовину својих предака, а љубав и ентузијазам који зраче из њих док говоре о својој акцији, само потврђују њихове ријецчи- да то раде од срца.

Follow by Email