Rođeni kao baksuz, vaspitani kao ugursuz, postajete namćor koji igra kruševačko " Baksuzko kolo" u Društvu "Dobra narav"



          I ove godine, devetog utorka po Božiću, u Kruševcu će biti održano redovno godišnje okupljanje članova jedinstvenog u svetu Humanog društva  baksuza, ugursuza i namćora, ostalih fela i ženske sekcije, "Dobra narav".






     Tog dana za sve članove Društva ("naravlije") važe pravila ustanovljena prilikom njegovog osnivanja, 1927. godine, na Svetog Tomu, u čuvenoj kafani "Takovo", koja je i osnovana, priča se danas, kako bi se u njoj okupljali baksuzi, ugursuzi i namćori:


- ćutanje je zlato (ko prekrši pravilo, plaća kaznu)
- po dolasku u kafanu, pošto su svi baksuzi, namćori i ugursuzi, sedaju za sto leđa u leđa
-prvo kolo na zabavi je "Baksuzko kolo" i igrači se hvataju naopako



- godišnje okupljanje se održava na najbaksuzniji dan u godini, a to je po narodnom verovanju taj "deveti tornik po Božiću" 
- sav novac koji se na ovoj dobrotvornoj večeri prikupi, koristi se isključivo za kupovinu preobuke od donjeg rublja do opanaka, čime se na Vrbicu daruje trinaestoro dece




     Prva zabava  održana je devetog tornika po Božiću 1929. godine, uz poštovanje strogih pravila- bez članova u uniformama, bez politike, bez žena, bez priče prvih pet minuta.Prekršilac ćutanja plaćao je banku, a onaj ko najviše puta prekrši ovo pravilo stiče šansu da naredne godine postane domaćin.

                          PROGOVORI I PLATI KAZNU




     

    - Novac je i tada, kao i svih godina postojanja Društva, prikupljan od kazni koje su plaćali prekršioci pravila "ćutanje je zlato"- objašnjava Zvonko Rajković, predsednik Društva-  Po tradiciji, članovi se utrkuju i nadmeću u kršenju pravila, prozivajući i zasmejavajući jedni druge. Naravno, sami članovi uplaćuju i  prikupljaju i dobrovoljne priloge na račun Društva, prihoduje se i od ulaznica za dobrotvornu zabavu, a tu je i bogata lutrija, koja se obezbeđuje uz pomoć kruševačkih preduzeća i građana. Zahvaljujući povećanju prihoda, umesto trinaestoro mališana (ovaj broj je bio izabran u duhu tradicije baksuzluka), svake godine uspevamo da kupimo odeću za sve veći broj mališana, kojih poslednjih godina bude i preko sto.



     I tako, nekoliko dana pred Vrbicu članice Društva sa decom odabranom za darivanje, odlaze u prodavnice i biraju garderobu. Svako dete bira patike ili cipele, čarape, kompletno donje rublje, pantalone ili suknju, majicu, džemper ili duks i bluzu. Dan pre Vrbice garderoba se deci uručuje na proslavi u Hotelu "Rubin".



     U novije vreme uveden je običaj da se na kraju školske godine dvoje najboljih maturanata kruševačkih srednjih škola nagrade maturskom odećom.

     Oni koji nisu u mogućnosti da prisustvuju godišnjem okupljanju članova Društva (kojih je preko pet hiljada),  mogu svoj prilog da uplate na žiro račun "Društvo ljubitelja starina i umetnosti",  br 205-44250-34.


     ZABRANJENO ZA POPOVE, ŽANDARME, OFICIRE I PODOFICIRE

      U zapisniku sa osnivačke  sednice Društva piše  da je u početku bilo 360 članova -advokata, apotekara, profesora, bonbondžija, voskara, delovodja, električara, zemljoradnika, opančara, modistkinja, pintera, trgovaca, užara, sarača, fijakerista. Članovi nisu mogli da budu popovi, žandarmi, oficiri i podoficiri. U cilju demokratičnosti, dozvoljeno je učlanjivanje i uniformisanih lica.

     Poslednja predratna zabava održana je 11. marta 1941. godine, zabeležio je lokalni list, a već tada je bilo 500 članova.

     Posle Drugog svetskog rata i rad ovog društva bio je prećutno zabranjen. Zahvaljujući naporima entuzijasta, obnovljen je 1987. godine, skromno i uz dosta muka.

     Danas je najteži zadatak Društva izbor domaćina slave, koji se bira medju najistaknutijim članovima, a tu počast svi žele.


     Društvo ima himnu u kojoj se govori o ljubavi namćora i ugursuza prema deci.
Članovi Društva su i najsrećniji kada decu daruju. Da "naopaku" narav ne prati i odsustvo topline i ljubavi znaju svo oni koji su osetili nihovo dobročinstvo. Zato nije retko da dobrotvori postaju i oni koji su nekada darivani.




                           NAJMALEROZNIJI DAN U GODINI
     

     Godišnje okupljanje "baksuzlija" je o najmaleroznijem danu u godini, a po narodnom verovanju to je Deveti tornik po Božiću.

     "Utorak važi za manje srećan dan, a najzlosrećniji među utornicima je deveti utorak, računajući od Božića.
         
     Osobito se smatralo pogubnim ako se što ovoga dana izrađuje od muškog odela ili preobuke ili na njima prišiva ili radi. Jer, onoga koji nosi to odelo, metak traži i pogađa." (Narodni kalendar)

      Stoga su majke strogo pazile kada pada deveti tornik i branile da se tako što čini. Da bi se izbegle posledice, na deveti tornik, osim što nisu tkale i krojile ništa za muškarce, žene nisu radile ni ništa što je domaće, a muškarci nisu radili poslove sa stokom, da ne bi tokom godine u njoj bilo štete. Zato se moglo raditi u bašti.
     Oni koji su sujeverni ne treba da brinu, najbolji način da utorak ne bude crn dan je da ga provedu veselo, zbijajući šale na svoj i tuđ račun.

     Stoga je i postao čuven govor jednog člana društva na osnivačkoj skupštini:

     "Nas namćore, baksuze i ugursuze smatraju za najgore ljude, bez naše krivice. A mi smo najbolji ljudi na svetu. Recite mi ime jednog baksuza koji je recimo proneverio milione, a da mu dlaka s glave nije falila".
     A i da se to desilo, sigurno bi se povinovao zakonu.

   
   

Follow by Email