E, setih se da ti imaš one prijatelje koji stalno idu u Ameriku, pa hoću da te zamolim nešto. Možeš li da ih pitaš, kad se ide za vizu, to, u ambasadu mislim, jel idu svi članovi porodice i to, mislim, da li treba i decu da vodim.
Ustoličio se, konačno, ovaj moj bivši, ostvario vekovni san da se dokopa Amerike, pa sad zove... oće decu da vidi. Dok je bio ovde nije ih video nikad ko čovek - čestito, nego sve kroz neku trku u jurnjavu i žurbu, a sad mu izgleda proradila nostalgija, pa bi decom da je leči.
Nisam ti ja neki putnik i ne bih mu otišla tamo ni ispravnim dolarima da me plaća, al ne mogu decu da razočaram. Kakav je, takav je, otac im je, pa kad već nisu mogli da se pohvale kako ih je tata sačekao ispred škole i kako ih je vodio na izlet, neka bar sad imaju šta da pričaju drugarima. A ne samo da uzdišu i sitno trepću kad slušaju ono - mene tata vozio na motoru, bio sam sa tatom kod bake, pa smo svratili na sladoled, tata mi je kupio ranac, tata me učio da igram košarku, trčali smo tata i ja...
I tako, uskoro ću morati u ambasadu, pusta im ostala... kad i dođe red i na mene da im zakucam na vrata. Seme im se zatrlo, kud se iseliše oni robijaši čak tamo, pa ja sad muku da mučim i da se mlatim tamo gde mi mesto nije.
A da ti kažem pravo, i ne nadam ti se ja mnogo da ćemo proći. To, mislim, za te vize...
Mene i ne bi mogli da provale, mislim, to kolko ih "volim" i šta im mislim, a šta ih se bre i tiče, moje mišljenje je moja stvar i tačka. Ko da ja njih pitam za njihovo. A i šta ima da ih pitam, rekli su nam sve i sami, nekome ako nije jasno, taj ili je lud ili glup, trećeg nema.
Nego, brinem se jedino ako i decu mora da vodim. Ako i njih treba nešto da pitaju, to mene brine.
Moja deca o Americi ne znaju ništa drugo i ni o čem' ne bi mogli da pričaju osim o Indijancima, jadnim, i o tome kako su ih uništili i o tome kako se ti Amerikanci, potomci tih evropskih zločinaca i robijaša koje nisu imali gde pa ih brodovima vozili da tamo robijaju, kako se oni loše hrane i kako su svi nezdravo debeli, i o tornadima. O lošim kućama od drveta kakve više ni tri praseta ne prave, koje svaki manji tornado oduva dok si reko piksla, o lošoj higijeni po kućama, o tome kako su lenji i neuredni.
Pričala mi prijateljica, znaš, njena ćerka je bila na onoj razmeni, provelo dete poslednju godinu dana gimnazije tamo, ova, kad je videla na skajpu, poludela. Dete se udebljalo za nekoliko meseci, ma, ko svinjče. Kud će, šta će, trk ona u Ameriku, kanda da obiđe dete, a u stvari , da vidi pod hitno šta se to dešava, kako joj dete živi, kako se hrani, može li se tu nešto pomoći il da ga vraća kući.
Kad ode, ima šta i da vidi - kuća velika, al ko da je od blata pravljena, a u kući, niko ništa ne pipa. Gomile sudova na jednoj strani, gomile veša za peglanje na drugoj, nasred sobe neopran veš... A hrana - jedu ko svinje i to onu najjeftiniju hranu, sve sam živi GMO, ne jedu bre, nego žderu po ceo dan. Kokice u onim papirnim ...nisu ti bre to papirne kutije, neko kofe, bre, onolike, čiken krilca od onih slepih pilića koje uzgajaju na onim nehumanim farmama čiji vlasnici i sami crkavaju od dugova i posla, sladoled u kantama i bareni kukuruz, a sve to GMO. Jeftino, za sirotinju raju - oni bogati to neće ni da liznu.
Crna ćerko, šta je ovo, pita ona dete , a ono kaže - pa mama, kad sam im ja pričala kako i šta ti kuvaš, oni su mi rekli, a, pa mi nemamo pare za to. Kud će, šta će, odvede ti ona dete u market, do onih vitrina sa organskom hranom i kaže joj - od sada ništa osim ovoga da nisi liznula. Neka košta kolko košta, i mora da košta, nije GMO pa da bude skoro džabe, ima da ti uplaćujemo svaki mesec pare za ishranu, ali neće tebe više Oni da hrane. Nek Oni jedu šta jedu, njihovo zdravlje je njihova stvar, ja sam tebe poslala u Ameriku da učiš, a ne da se toviš.
I posle je gledala stalno na skajp, već za koji mesec dete se opravilo, vratila liniju od pre, ponovo liči na čoveka. Ti tamo, ta porodica kod koje je bila, malo frktali - ti nećeš sa nama da se hraniš od kako ti je mama bila ovde, al ona nije nasedala, niti im se pravdala. Jedva je i sama čekala kući da se vrati, ko i njeni. Džaba ti bre i celu Ameriku da ti daju, kad jedeš plastični paradajz, kokice iz kofe i sladoled iz kante.
Te tako i ja, ide mi se zbog dece, a u stvari mi se ne ide. Pa se ti raspitaj, vode li se i deca u ambasadu. I da li i njih tamo nešto ispituju.Ako mora da ih vodim, ič neću ni da šaljem zahtev...
E neka si im rekla sve bitne stvari o Americi. Slatko sam se najsmejala. Kao da prepricavam nekome razgovor izmedju sebe i dece.
ОдговориИзбришиAha, znači ima vas još - ovo mi je ispričala prijateljica, a ja samo prenela na papair, ups, na ekran.
ОдговориИзбришиDrago mi je što nije usamljena, pozdrav.