Kako smo diplomirali u web školi zdravog života "Zdravi zajedno" Aleksandre Sekulić- lekcija prva

     Tokom protekla dva meseca pohađala sam  školu zdravog života nutricioniste Aleksandre Sekulić, pod nazivom Zdravi zajedno. O tome sam već malo pisala ovde, povodom čega su čitaoci tražili nastavak - i evo, seriju tekstova na temu naše školice zdravlja započinjem Sandrinim tekstom. Čitaćemo se ovih dana još, budući da sam zamolila i ostale predavače i same učesnice ovog Webinara da napišu koju reč o našem druženju. 

     Danas, kada smo sumirale rezultate, utiske i mišljenja, posle dva meseca stvarnog druženja u vurtuelnom svetu, zaključile smo u jedan glas da moramo nastaviti komunikaciju - međusobnu, ali i zajedničku, makar jednom mesečno. A od Aleksandre smo zahtevale da svoju školicu nastavi, na zadovoljstvo svih onih kojima je potrebna živa reč stručnjaka, na putu na kojem tragaju za tajnama uistinu zdravog života.

Aleksandra ima reč.I da vam priznam - fotografije sam ozajmila s njenog Fb profila, ne pitajući je. Nadam se da će uvažiti moje objašnjenje - koliko živi u skladu sa školom zdravog života koju propagira, najbolje ćete videti iz priloženog.

     „Davimo se u informacijama, dok vapimo za malo mudrosti“  reči su Tonija Robinsa koje će poslužiti kao odličan uvod u temu kojom ćemo se baviti ovih dana. Sasvim je prirodno da želimo znati što više, naročito kada su u pitanju teme koje nas interesuju.  Informacija je moć, odavno su nam rekli, ali mi smo se na kraju našli sasvim nemoćni u moru informacija koje nas zapljuskuje sa svih strana. Tema zdravlja je očigledan primer. Šta je tačno od bezbroj istina koje nam se nude? Teško da ćemo to saznati neumornim pretraživanjem. Možda prvo da zavirimo u sebe, da vidimo gde smo, pa da odatle krenemo.

     Ideja za vebinar „Zdravi zajedno“ potekla je od Negoslavine i moje zajedničke drugarice Dragane i to nakon što smo Dragana i ja učestvovale u radu Master Mind grupe Škole Uspeha mog supruga. Rad je podrazumevao učešće svih članova, za razliku od klasičnog vebinara u kome predavač ispriča šta ima, a na ostalima je da slušaju.

     Dala sam sebi slobodu da uključim sve one teme za koje smatram da su od suštinske važnosti za zdravlje čoveka, polazeći od činjenice da je dobro zdravlje mnogo više od odsustva bolesti i svakako više od ishrane koja pripada domenu mog osnovnog interesovanja. U celoj priči ja sam bila samo moderator, a svi smo bili i učitelji i učenici jer je najvredniji učitelj iskustvo, a njega svi u većoj ili manjoj meri imamo. Onda kada ga podelimo među sobom, dolazimo do informacija koje su daleko dragocenije od onoga što pročitamo ili čujemo kao teoriju bez povratne informacija šta ona znači u praksi.

U školici koja traje 8 nedelja obrađivali smo 6 tema. Prvi sastanak je protekao u upoznavanju učesnika, kao i u upoznavanju sa načinom na koji ćemo raditi na nedeljnim sastancima. Naglasak smo stavili na priču o zdravlju, ne o bolestima, što nam je omogućilo da držimo fokus na onom što je dobro i što nas puni dobrom energijom. Svaki učesnik je postavio svoj lični cilj kome će težiti i koji može ostvariti do kraja našeg druženja, a da u širem smislu ima veze sa zdravljem. Naredne sastanke uvek smo počinjali na isti način: nešto dobro što smouradili, čuli ili videli u protekloj nedelji, što želimo da podelimo sa ostalima, a nakon toga smo obrađivali temu koja je tog dana na redu.

     Drugi sastanak je bio posvećen ishrani. Razgovarali smo o tome na koji način svako od nas vrednuje informacije o ishrani i kako pravimo selekciju kada biramo šta ćemo od toga usvojiti i primeniti. Da bismo izbegli klasičnu priču šta iz ishrane treba izbaciti, pošli smo od toga šta bi trebalo uvrstiti u svakodnevni jelovnik, jer smatram da je to bolji pristup. U teoriji svi mi uglavnom znamo šta je to što nije dobro, ali je mnogo teže kada dođemo do tačke da se to primeni u praksi. Ako u samom startu počnemo da uvodimo dobre navike, onda već imamo spremnu zamenu za one loše kojih želimo da se oslobodimo, jer je u oslobađanju od loših navika najopasniji prazan prostor koji ostaje iza njih i koji mora nečim da se popuni. Jedan od osnovnih razloga zašto se uporno vraćamo starim, lošim navikama je upravo to što nismo pronašli adekvatnu zamenu za njih. Kada nove navike ustanovimo i uporno ih primenjujemo, daćemo svom organizmu šansu da sam proceni šta je za njega dobro, a šta ne. 

     Zaboravljamo ponekad na tu unutrašnju mudrost tela koju svi posedujemo, a ovo je jedan od načina na koji joj dajemo šansu da se iskaže. Spomenuli smo nekoliko mogućnosti koje mogu postati deo svakodnevne ishrane: zeleni smuti, sokove od povrća, kokosovo ulje, supu od kostiju, fermentisano povrće i gajenje sopstvenog mikro zelenila kao priliku da uvek imamo svežu salatu u svom domu.

Na drugom sastanku pričali smo o lekovima iz prirode. Namerno kažem lekovima, jer su oni to i bili pre ovih koji su spakovani u kutijice, pa su u međuvremenu zaboravljeni i omalovaženi. Govorili smo o čajevima i pčelinjim proizvodima kao nečemu što je našim ljudima blisko, a spomenuli smo i prirodna sredstva koja nisu svojstvena našem podneblju, ali su poznata kao deo tradicije nekih drugih naroda.

Sledeći sastanak je posvećen prirodnim metodama koje mogu doprineti kvalitetnijem zdravlju.

      Jedna od njih je mućkanje ulja o kome se u poslednje vreme dosta piše i to sa razlogom. Polazim od ličnog iskustva koje sam želela da podelim sa ostalim članovima grupe i bilo mi je izuzetno drago kada sam videla da je bilo još sličnih, dobrih iskustava. Pričali smo i o uzemljenju, kao metodi koja se potpuno neopravdano predstavlja kao nova, jer od kada je sveta i veka ljudi su hodali bosi. Danas smo u mogućnosti da objasnimo zašto je to dobro, pa deluje kao neko veliko otkriće.

     Ovde bih htela da naglasim kako priča o lekovima iz prirode i prirodnim metodama nema za cilj da se zvanična medicina zaobiđe, već upotpuni onim što nam priroda tako blagonaklono nudi.

     Na petom sastanku nam je Zorica Đorđević, diplomirani profesor fizičke kulture i lični trener pilatesa na vrlo zanimljiv i argumentovan način govorila o važnosti fizičke aktivnosti. O ovoj temi svakodnevno čitamo i slušamo, ali smo retko u prilici da lično razgovaramo sa nekim ko je stručan u ovoj oblasti i zbog toga nam je Zoricino učešće izuzetno dragoceno, jer smo mogli da pitamo sve ono što nas interesuje, a što nismo imali koga da pitamo. Iako ova tema nije svima podjednako bliska, Zorica je tako izlagala da smo je svi slušali sa velikom pažnjom.

     Lični razvoj je oblast koja u priličnoj meri ima veze sa našim zdravljem i zbog toga je kao tema dobila svoje mesto u vebinaru. Način na koji ćemo da percipiramo stvarnost utiče na biohemijske procese u organizmu, a samim tim i na naše ponašanje i zdravlje, uključujući i stanje tela i stanje duha. A kako ćemo stvarnost doživljavati zavisi od toga kako se razvijamo na našem životnom putu, koliko rastemo i koliko smatramo da je to uopšte važno.

      Kao osnova za priču poslužila nam je knjiga Don MiguelRuisa „Četiri sporazuma“, ali tek kao vodič u kom pravcu da razvijemo diskusiju, koja je bila zanimljiva i plodonosna. A to kako ćemo se razvijati u velikoj meri ima veze sa odnosom koji imamo prema sebi i prema drugim ljudima, pa smo na sledećem sastanku vođstvo predali Jeleni Radosavljević, diplomiranom psihologu i kognitivno-bihejvioralnom terapeutu u edukaciji, sa naslovnom temom međuljudski odnosi.Iako se svi uglavnom slažemou stavu šta je neophodno za negovanje dobrih međuljudskih odnosa, svako od nas ima neku nedoumicu ili pitanje. Ovo je bila sjajna prilika da neke odgovore dobijemo od Jelene koja je u prvom redu izuzetan psiholog, ali i neko ko svojim ličnim primerom uči kako se neguju dobri međuljudski odnosi.

     Poslednji sastanak smo posvetili analizi onoga što smo uradili, dokle smo stigli sa ciljevima koje smo postavili na početku i utiscima nakon dvomesečnog druženja. U svoje ime mogu da kažem da sam upoznala divne ljude, da je ekipa bila sjajna i da ćemo se svakako još družiti. Kako je ovaj vid rada potpuna novost i za mene, a i za dame koje su učestvovale,  bilo je pravo zadovoljstvo čuti lepe komentare na samom kraju. A ako je svako od učesnika uspeo da napravi bar mali korak napred ka kvalitetnijem zdravlju, onda je ovaj vebinar dobio svoj puni smisao.

Snežana Maricic

пре 1 године

Hvala na divnom postu. Volela bih da sam znala i da sam bila u mogućnosti da pohađam školu, no verujem da će biti novih prilika.

Aleksandra Sekulić

пре 1 године

Ako bude, javljam :)

OljaKa

пре 1 године

Zašto nije bio reklamiran sa ciljem da bude više polaznika? Npr. ja bih se priključila :(

Aleksandra Sekulić

пре 1 године

OljaKa zbog načina rada optimalan broj učesnika je 5-6 kako bi svi mogli da se uključe. Najveća vrednost je zapravo i bila to što su svi aktivno učestvovali i mnogo je bila dobra ta razmena lepe energije. Kada se na jednom mestu okupe ljudi koji slično razmišljaju, pa razmene iskustva i stavove, rezultat je da se svako ponaosob na neki način obogati. U samom startu nisam imala predstavu kako će sve izgledati, a ispostavilo se da je stvarno bilo dobro. Sada imam domaći zadatak da smislim šta dalje, jer ova ideja zaslužuje da se na njoj radi i da se razvija.

Прочитајте више

Negoslava Stanojevic

пре 1 године

Mi se lepo družile, razmenile iskustva i..eto, nešto naučile, nešto shvatile...

Aleksandra Sekulić

пре 1 године

Negoslava, tebi sledi zahvalnost u više tačaka: zato što si bila redovna i prisutna na svakom od naših sastanaka. Zatim, za one lepe pesme i priče koje si nam poklonila na kraju svakog druženja, a svakako i za to što si odvojila vreme i uložila trud da o našem druženju pišeš na blogu :)

Negoslava Stanojevic

пре 1 године

Okreni- obrni, za sve je krivac Gaga koja nas je spojila, a onda ti - i sve ono što si uradila za sve nas.

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ

пре 1 године

У све се меша... Когнитивно-бихејвиорална психотерапија. ПС. С` правом. Поздрав Н.