5 stvari koje bi trebalo uraditi pre ulaska u novu godinu

- Vratite dugove 

Ako ljudima koji su vam pozajmili pare ne vratite dug u godini kada ste obećali, tokom čitave naredne godine pratiće vas besparica i dugovanja - ovo narodno verovanje potiče iz vremena kada je vraćanje dugova bilo pitanje časti.Onaj ko je dugovao, ne samo da nije trošio na luksuz, nego je štedeo i na mnogim osnovnim potrebama, kako bi što pre, često i pre roka, vratio ono što je pozajmio. Manje zbog ovog verovanja u opasnost od malera čitave naredne godine, a više zbog tog osećanja časti i stvaranja osnove da na istom mestu, gde su mu već izašli u susret, može još neki put da se obrati za pomoć.

     Vremena su se promenila, pa je mnogima danas dug poslednja rupa na svirali, od svih obaveza koje imaju. Pa se, neretko, desi da imaju i za izlaske i parfeme i skupe cipele ili da odu na letovanje, na koje, istovremeno, ne može da ode onaj kome duguju pare, baš zato što im je takav "prijatelj" ispraznio crni fond.

Nismo svi isto vaspitani i u sve nas ugrađen je različit moralni kod, ali dužnicima, bilo koje vrste i bilo kome da su dužni, mora da bude jasno - što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. Nije važno ko i nevažno otkud gleda, one pare koje ste nekome zakinuli, nikada neće biti vaše - daćete ih za lekove i lekare, za popravke i krpljenja, za neku muku. Kad tad.

- Počnite da štedite

Čak i ako jedva sastavljate kraj s krajem, nemojte se ironično odnositi prema ovom savetu. Neko može da izdvoji stotine evra mesečno za štednju, a nekome je čak i pet evra ogromna suma. Svejedno, sve su to bele pare za crne dane, kako pametno kaže narod.

     Skoro mi je prijateljica, koja živi sama, zahvalila na  jednom savetu,koji je za mene u stvari  bio više kritika.

     - Tražim najpovoljniju banku, da podignem kredit- rekla mi je pre jedno godinu dana.

     -Kojim povodom, bila sam slobodna da je pitam.

     - Moram da poćnem da štedim, ja nemam nikoga ko će mi priskočiti ako mi ikada, ne daj bože, bude zatrebalo- glasio je odgovor, koji me frapirao.

     - Ti, dakle, nameravaš da uzmeš kredit od banke i da te iste pare daš banci na čuvanje, samo zato da bi stvorila neki štek?! I da za te pare plaćaš bar duplo veću kamatu nego što će tebi banka da daje na ime štednje, uz obavezno izdvajanje para za mesečnu ratu!? A zašto ne razmišljaš ovako - da sve te pare koje bi izdvajala za ratu i kamatu pride, koje bi ionako izdvajala, počneš da štediš bez te prinude zvane kredit?

-Počnite da vodite više računa o sebi, vežbajte, šetajte, čitajte, smejte se, sve ostalo može da čeka

Ovome se i nema šta više dodati- toliko smo sa svih strana bombardovani informacijama o značaju fizičke aktivnosti za naše i psiho i fizičko stanje. Tako da, ako se ovih saveta ne pridržavamo, činimo zločin najpre prema sebi samima.

-Naučite neku novu veštinu

Toliko ljudi su, poraženi krizom, neimanjem i odsustvom perspektive, zauvek skrstili ruke i žive, bolje je reći, preživljavaju od danas do sutra. Bez volje, nekih većih želja i planova. A kada bi se samo malo osvrnuli oko sebe, mogli bi da nađu zanimaciju, ako ne za ostvarivanje zarade, ono bar da  poprave svoj budžet - da ispletu šal ili kapu svojim ukućanima, da umese kolače ne samo za svoje ukućane već i za nekoga u okolini ko će to platiti ili uzvratiti nečim drugim, da nalepe pločice, okreče, ofarbaju ogradu, uzgajaju piliće, posade povrće u nekom delu svog dvorišta...

-Ako već niste, zavolite sebe

Tako ćete lakše voleti  i sve ostale oko sebe, a i one malo dalje, koji vas ponekad obraduju, ponekad rastuže ili iznerviraju,  često naljute ili razočaraju. Mnoge ljude "ubiju u pojam" prestrogim vaspitanjem, pa nikada ne iskoriste sopstvene potencijale, često čak i sami ne otkriju sebe u potpunosti. Drugi, opet, usled raznoraznih kompleksa za koje im niko ne pomogne i za koje sami ne nađu "lek", ostanu čitavog života samo "mali", vredan, pošten i častan čovek, čiji se kapaciteti izgube u večitom traženju odgovora tokom životnog preispitivanja. Neki su nezadovoljni izgledom, retki pameću - smatra se da je pamet najbolje raspoređena stvar na svetu, svako smatra da je ima dovoljno; treći roditeljima, poreklom, statusom,nasleđem, genima, državom...

Kako god, sami sebi ste najvažniji- slično onom savetu u avionima, roditelji najpre sebi stavljaju masku, pa tek onda detetu (u suprotnom, mogu izgubiti vazduh, pa ni njemu ne mogu pomoći).

A kada ste dobri sebi i sobom zadovoljni, daleko ste bolji, korisniji i takvi  srećni, dobri i zadovoljni, drugima daleko potrebniji nego kao neko ko je sam sebi nevažan i samim tim nezadovoljan, mračan i negativan.

I na kraju, zahvaljujući mom blog prijatelju S. (videti komentare), dodajem i nešto verlo važno, što sam nehotice ispustila, a zaista spada u nešto jako važno, sa aspekta duhovnog mira koji će nas pratiti tokom čitave godine:

-Oprostite

Nema te osobe koju neko nije povredio, uvredio, ražalostio, rasplakao. Nema čoveka kome neko nije naneo bol ili zlo ili... i nešto još mnogo gore.

       Neko nas povredi nehotice, iz neznanja, gluposti ili naprosto iz šale, neko zato što to iskreno želi. Neko je nevešt i neuk, neko pakostan, zao, zloban, zavidljiv... Neko je nepopravljivo zao i zlo je jedini jezik koji zna.

      Niko od njih nije srećan, sigurna sam u to, kada nekoga povredi. Onaj ko to učini nehotice, boluje zbog same činjenice da je izazvao nečiju suzu, naneo mu bol, da je uzrok nečijoj muci. Onaj u čijoj je prirodi da povređuje druge, već samim tim je kažnjen i nesrećniji od svih onih kojima nanosi zlo.

     Te stoga, svaki kraj jedne godine i početak nove, vreme je za praštanje. Tako ćemo, najpre, olakšati samima sebi.

fotografije uzete odavde