Dok završim ovaj tekst, a možda i malo kasnije, moj blog će dostići brojku o 200.000 poseta. Za mene, nedostižnu, kada sam maja prošle godine ušla vode fantastičnog blogerskog sveta. Onima koji tek procenjuju da li da udju u plićak, dovoljna motivacija da zaplivaju- mnogo je lepo, verujte.
A tema kojom nameravam da obeležim svoj mali jubilej možda će nekima zvučati kao jeres i dodavanje soli na živu ranu današnje porodice- zapravo je nastavak priče , ne tako davno objavljene na ovom blogu, ovde. Po meni, po mnogima koji se slažu s tvrdnjama iz ovog intervjua, a najviše po profesoru Zoranu Vujčiću, nema mnogo filozofije, a ni bilo koje druge nauke, pa ni muke, u činjenici da je mnogo zdravije, kvalitetnije, pa i isplatljivije hraniti se u domaćoj režiji, nego pokleknuti pred sve ofanzivnijom reklamom svih vrsta takozvanog džank fuda- nezdrave hrane.
Veliki broj komentara koje sam pročitala ili čula, posle objavljivanja pomenutog intervjua sa profesorom koji sigurno ima i važnija i sebi lepša i korisnija posla nego da bije bitku s vetrenjačama u liku lenjih majki-i očeva, što da ne, odnosi se na pravdanja besparicom, stalnom trkom za poslom kako bi se obezbedila egzistencija, oskudicom vremena...
Razmotrićemo svaki od ponudjenihargumenata opravdanja, samo da bismo se uverili da li je zaista tako.
Prvo - za zdravu ishranu potrebno je mnogo para.
Pa se valjda, zato, deci daju pare za kupovinu užine u vidu peciva prepunih aditivima, nezdravih grickalica i gaziranih napitaka?! Umesto da im se za doručak spremi proja - vreme pripreme ne duže od pola sata, sa sve pečenjem, palačinke s domaćim, (leti kada je voće jeftino spremljenim džemom),prženice od preostalog bajatog hleba...itd. Ma, samo mast da se namaže na taj ubajaćeni ali i dalje jestivi hleb, koji obično završava u kantama za smeće, da se posuje s malo aleve , soli i bibera, opet je zdravije nego - hot-dog sa odvratnim viršlama,palačinke sa eurokremom, pica s ukuvanim gustinom umestio kečapa i debelim slojem majoneza, da dobije na ukusu, kad već nije ukusna.
Uostalom, pogledajte šta mališani drže u rukama na školskim odmorima- koka i pepsi kole, fante i ostale trovače organizma, čipseve,sendviče s listom zelene salate i smrdljivom salamom. Koliko to košta? Da li je to jeftino? Odakle pare za to?
Imam prijatelje, fakultetski obrazovane, ljude koji su u skučenom dvosobnom stančiću odgajili dvoje prekrasne dece, na kojima bi im svako mogao pozavideti. Poslednju deceniju, možda i više, žive samo od njene plate i po kojeg honorara što ga muž donese ako mu se posreći da dobije neki poslić- a ne bira. Za crne dane, u ostavi uvek imaju dva džakčeta brašna. I niko od njih se ne stidi da na posao ili fakultet ponese domaće kifle. Štaviše, zahvaljujući njima neki drugari njihove dece "navukli" su svoje majke da im spremaju domaće užine, umesto nekih lepo upakovanih splačina iz fakultetskih kantina.
I da- nekada su se rodjendani slavili kod kuće, uz gomilu sendviča, limunadu koju su pravile naše majke, koje su takodje spremale i božanstvene torte. Sada se rodjendani slave u kafićima i igraonicama- čitati, najmanje sto evra samo za zakup, uz gomile nezdravih grickalica i gaziranih sokova i, kao po pravilu, uz naručenu tortu. Para,dakle, ima.
Drugo- roditelji su u stalnoj trci da obezbede sredstva za egzistenciju, pa i nisu u prilici da, uz sve muke, razmišljaju o pogubnosti nezdrave ishrane po razvoj svoje dece i sebe samih!
Moguće da sam ja rigidna po ovom pitanju, jer sam, iako nisam morala, naučena da mnogo radim od malih nogu- pa ne razumem niti prihvatam ovo opravdanje. S jedne strane, zato što, iskreno rečeno, bar u svom okruženju ne vidim da se satrše od posla te žene-i uvek dodajem, i muškarci,koje i koji sopstvenu decu kljukaju aditivima i džank fudom. Tim pre, što svako od njih, opet naglašavam, u mom okruženju, ima neku baku, uvek spremnu da ni od čega napravi nešto- prste da poližeš. I znate šta - reći ću, pa makar navukla na sebe srdžbu svih prozvanih- primetila sam da se oni koji imaju, daleko štedljivije i domaćinskije ponašaju, od ovih koji samo kukaju da nemaju.( Čast izuzecima, ovde ne mislim na one koji zaista nemaju, pa i nema ni šta da se štedi.)
Imam drugaricu koja sa ćerkama i roditeljima živi od njihovih penzija. Ubi se, čitavog leta, vukući jeftino povrće i voće i spremajuću se za dugu zimu. Tako da roditeljske penzije zimus mogu da pokriju i ogromne troškove grejanja, a da na ishrani ne štede.Treba li da ponavljam - i njene ćerke doručak i užinu ponesu od kuće.
Treće- tempo života je takav da se nema vremena za istinsko posvećivanje spremanju zdrave hrane.
Gotovo da i nema kuće bez kompjutera. Dakle, nepotrebno je bacati pare na razno-razne kuvare, kada jednim klikom možete na netu pronaći toliko lepih, brzih, jeftinih, zdravih, raznovrsnih recepata, da je naprosto zločin ne iskoristiti to blago. Pogotovo kada su u pitanju jela od povrća, a nuticionisti i lekari ionako ne preporučuju meso više od dva puta nedeljno.Ili zdravi slatkiši.
Vrlo često sa svojim prijateljicama razmenjujem recepte iščeprkane kojekude, za koje naše majke nisu znale. A koji ne zahtevaju ni mnogo para, ni vremena, ni truda. I zdravi su i ukusni, što je najvažnije. Ko stvoreni za taj, ubrzani tempo života koji melje.
Mogla bih, ovako, do hiljadu i nazad . Ali neću. Nepotrebno je. Onaj kome će ovo koristiti, shvatiće već na prvu loptu. Onaj ko neće, naći će opravdanje. Opet.
I da, evo jednog odličnog teksta naa ovu temu - ovde
komentari
A tema kojom nameravam da obeležim svoj mali jubilej možda će nekima zvučati kao jeres i dodavanje soli na živu ranu današnje porodice- zapravo je nastavak priče , ne tako davno objavljene na ovom blogu, ovde. Po meni, po mnogima koji se slažu s tvrdnjama iz ovog intervjua, a najviše po profesoru Zoranu Vujčiću, nema mnogo filozofije, a ni bilo koje druge nauke, pa ni muke, u činjenici da je mnogo zdravije, kvalitetnije, pa i isplatljivije hraniti se u domaćoj režiji, nego pokleknuti pred sve ofanzivnijom reklamom svih vrsta takozvanog džank fuda- nezdrave hrane.
Veliki broj komentara koje sam pročitala ili čula, posle objavljivanja pomenutog intervjua sa profesorom koji sigurno ima i važnija i sebi lepša i korisnija posla nego da bije bitku s vetrenjačama u liku lenjih majki-i očeva, što da ne, odnosi se na pravdanja besparicom, stalnom trkom za poslom kako bi se obezbedila egzistencija, oskudicom vremena...
Razmotrićemo svaki od ponudjenih
Prvo - za zdravu ishranu potrebno je mnogo para.
Pa se valjda, zato, deci daju pare za kupovinu užine u vidu peciva prepunih aditivima, nezdravih grickalica i gaziranih napitaka?! Umesto da im se za doručak spremi proja - vreme pripreme ne duže od pola sata, sa sve pečenjem, palačinke s domaćim, (leti kada je voće jeftino spremljenim džemom),prženice od preostalog bajatog hleba...itd. Ma, samo mast da se namaže na taj ubajaćeni ali i dalje jestivi hleb, koji obično završava u kantama za smeće, da se posuje s malo aleve , soli i bibera, opet je zdravije nego - hot-dog sa odvratnim viršlama,palačinke sa eurokremom, pica s ukuvanim gustinom umestio kečapa i debelim slojem majoneza, da dobije na ukusu, kad već nije ukusna.
Uostalom, pogledajte šta mališani drže u rukama na školskim odmorima- koka i pepsi kole, fante i ostale trovače organizma, čipseve,sendviče s listom zelene salate i smrdljivom salamom. Koliko to košta? Da li je to jeftino? Odakle pare za to?
Imam prijatelje, fakultetski obrazovane, ljude koji su u skučenom dvosobnom stančiću odgajili dvoje prekrasne dece, na kojima bi im svako mogao pozavideti. Poslednju deceniju, možda i više, žive samo od njene plate i po kojeg honorara što ga muž donese ako mu se posreći da dobije neki poslić- a ne bira. Za crne dane, u ostavi uvek imaju dva džakčeta brašna. I niko od njih se ne stidi da na posao ili fakultet ponese domaće kifle. Štaviše, zahvaljujući njima neki drugari njihove dece "navukli" su svoje majke da im spremaju domaće užine, umesto nekih lepo upakovanih splačina iz fakultetskih kantina.
I da- nekada su se rodjendani slavili kod kuće, uz gomilu sendviča, limunadu koju su pravile naše majke, koje su takodje spremale i božanstvene torte. Sada se rodjendani slave u kafićima i igraonicama- čitati, najmanje sto evra samo za zakup, uz gomile nezdravih grickalica i gaziranih sokova i, kao po pravilu, uz naručenu tortu. Para,dakle, ima.
Drugo- roditelji su u stalnoj trci da obezbede sredstva za egzistenciju, pa i nisu u prilici da, uz sve muke, razmišljaju o pogubnosti nezdrave ishrane po razvoj svoje dece i sebe samih!
Moguće da sam ja rigidna po ovom pitanju, jer sam, iako nisam morala, naučena da mnogo radim od malih nogu- pa ne razumem niti prihvatam ovo opravdanje. S jedne strane, zato što, iskreno rečeno, bar u svom okruženju ne vidim da se satrše od posla te žene-i uvek dodajem, i muškarci,koje i koji sopstvenu decu kljukaju aditivima i džank fudom. Tim pre, što svako od njih, opet naglašavam, u mom okruženju, ima neku baku, uvek spremnu da ni od čega napravi nešto- prste da poližeš. I znate šta - reći ću, pa makar navukla na sebe srdžbu svih prozvanih- primetila sam da se oni koji imaju, daleko štedljivije i domaćinskije ponašaju, od ovih koji samo kukaju da nemaju.( Čast izuzecima, ovde ne mislim na one koji zaista nemaju, pa i nema ni šta da se štedi.)
Imam drugaricu koja sa ćerkama i roditeljima živi od njihovih penzija. Ubi se, čitavog leta, vukući jeftino povrće i voće i spremajuću se za dugu zimu. Tako da roditeljske penzije zimus mogu da pokriju i ogromne troškove grejanja, a da na ishrani ne štede.Treba li da ponavljam - i njene ćerke doručak i užinu ponesu od kuće.
Treće- tempo života je takav da se nema vremena za istinsko posvećivanje spremanju zdrave hrane.
Gotovo da i nema kuće bez kompjutera. Dakle, nepotrebno je bacati pare na razno-razne kuvare, kada jednim klikom možete na netu pronaći toliko lepih, brzih, jeftinih, zdravih, raznovrsnih recepata, da je naprosto zločin ne iskoristiti to blago. Pogotovo kada su u pitanju jela od povrća, a nuticionisti i lekari ionako ne preporučuju meso više od dva puta nedeljno.Ili zdravi slatkiši.
Vrlo često sa svojim prijateljicama razmenjujem recepte iščeprkane kojekude, za koje naše majke nisu znale. A koji ne zahtevaju ni mnogo para, ni vremena, ni truda. I zdravi su i ukusni, što je najvažnije. Ko stvoreni za taj, ubrzani tempo života koji melje.
Mogla bih, ovako, do hiljadu i nazad . Ali neću. Nepotrebno je. Onaj kome će ovo koristiti, shvatiće već na prvu loptu. Onaj ko neće, naći će opravdanje. Opet.
I da, evo jednog odličnog teksta naa ovu temu - ovde
komentari
Korak po korak. Moraju ljudi da se uvere i da kada pozitivno razmišljaju, da nisu sami. A svet blogera može da promeni stvarnost, jer baš tu se nalaze brojni, fantastični recepti. Idemo dalje :)
ОдговориИзбришиVi sa naučne i stručne strane, mi sa nastojanjima da neverne Tome ubedimo u potrebu da veruju nauci i struci, a gastro blogeri da prezentuju jednostavne, lake, jeftine i ukusne recepte..ups, recepte za ukusna jela.
ОдговориИзбришиCestitam draga Negoslava na fantasticnim brojkama posjeta, mada ne cudi, s obzirom da su tekstovi zanimljivi, kvalitetni i poucni. Tvoja obozavateljka <3
ОдговориИзбришиHvala, draga- što bi naš narod rekao, neka ti se vrati.
ИзбришиHvala profesoru Vujčiću a i Vama. Majka sam dvoje djece (od 4 i 2 godine) i jako se trudim da izbacim sve nezdravo iz upotrebe, ali moram priznati da promjena prvo treba da krene od mene ( i supruga). Zahvaljujući par blogova, mnoge stvari smo izbacili iz upotrebe a neke sveli na minimum, ali od prvog dana zajedničkog života, prednost dajem domaćoj hrani. Potrebna je samo mala žrtva (u vidu ustajanja pola sata ranije), kako bi se svojoj porodici spremio ukusan doručak ili užina za posao, a nagrada je nemjerljiva. Samo tako nastavite, sa uživanjem čekam nove objave sa vaših blogova. Srdačan pozdrav.
ОдговориИзбришиHvaka na ovom komentaru - zbog potvrde argumenta o samo pola sata, a zbog svega ostalog što činite za svoju porodicu, kada je zlo zvano džank fud u pitanju.
ОдговориИзбришиNegosava, nije bas sve tako kako vi mislite. Mame su uglavnom neobavestene o stetnosti nekih namirnica, i koristi nekih drugih. I da, zaista je uzasno malo vremena za spremanje djakonija. Ja radim, moze se reci, dva posla. Uspem da spremim svakog dana po nesto, ali spavam oko 4 i po sata dnevno. Sad stizem nekako jer mi je sin mali za vodanje na treninge i slicno, a kad i to pocne, mislim da necu ni spavati. Bake i deke nemamo, tetka je u drugom gradu. Hocu da kazem, malo ste preostri prema mamama.
ОдговориИзбришиAny way, moj sin ne jede pastete, virsle, salame, kecap, ... sto zbog njegovog refluksa, sto zbog toga sto to i je bi ni jeo, a najvise zato sto tako nesto kod kuce nije ni video. Zasto? Moj otac se bavio kontrolom kvaliteta hrane, i ja se time bavim, dakle obavestena sam.
Meni se čini da, uz ove primedbe, Vi potvrdjujete teze iz gornjeg teksta. Jer, znate i sami i pridržavate se osnovnih principa zdrave ishrane. Naravno da u ovo teško vreme ne mogu svi da se pridržavaju svega, ali bitni su - napor da se sazna istina, za one kojima to nije struka, napor da se to kao pravilo nametne najmladjima od najmanjih nogu i napor da se od toga ne odustane. E sada, ja sam ošinula po onim roditeljima koji imaju sve ono što Vi nemate - u smislu pomoći u kući, baš zato što u svom okruženju vidim da oni i najmanje vode računa o svemu ovome.Svakako da oni, rastrzani izmedju posla, obdaništa, škola, kuvanja, usavršava i svega ostalog, imaju mnogo veći pritisak- ali sam sigurna da čak i kod liberalnijih od Vas prema džank fudu, a prezaposlenih, čips i punjeni keksići margarinom nisu svakodnevno u korpi.Naravno, ako vode računa o onome što jedi njihova deca i oni sami. Hvala Vam.
ИзбришиHvala Vama i Zoranu. Ja takodje piskaram po nesto o hrani, samo na malo drugaciji nacin. Pisem o nutritivnok vrednosti i kvalitetu, benefitima... pa zahvaljujuci tome su neka deca ove nedelje jela komorač, batat, asparagus i kozji jogurt, neka mlada zena sa insulinskom rezistencijom je pocela da obraca paznju na glikemijski indeks i punjenje.
ИзбришиMolim Vas, postavite link, ovde, a i na Fb- hvala.
Избришиhvala, prosledjeno i na Fb
Избришиtema ti je dobra - ali ti vec znas sta mislim o tome... a na brojkama - cestitiam... !
ОдговориИзбриши:)
hvala, slatka
Избришиe ja ovo lajkam o potpisujem iako sam samo pretrčala kroz tekst - čitat ću poslije, u miru. Bravo, Negoslava, hvala Negoslava.
ОдговориИзбришиdraga- ljubac za tebe
Избришиe da, i čestitam na jubileju. Pa ti si mladi bloger, a ja sam mislila da si se rodila na blogu!
ОдговориИзбришиda li veruješ da se smejem toliko glasno, da i košiluk odjekuje- hvala
ИзбришиSvi imamo 24h na raspolaganju, ali je pitanje da li cemo uspeti da ih iskoristimo na pravi nacin. Kada sam shvatila da 'nista ne mogu da stignem', resila sam da nesto preduzmem. Sada mi je zivot daleko uredjeniji i uspevam da uradim ono sto mi je vazno. Ulaganje u zdravlje dece je svakako prioritet. Svoja saznanja i iskustva iz dobrog organizovanja delim na blogu Helperka http://helperka.blogspot.com/ . Pozdrav i cestitam na uspehu!
ОдговориИзбришиhvala na svemu, a bloge ćemo malo da propagiramo, sve u istom cilju
ИзбришиI da, postavila sam link u grupi Blogeri na Fb, pa ako ste već tamo, dobro nam došli
ИзбришиMislim da sve vise ima majki koje postaju svesne stetnosti jank food-a, to vidim i po tome sto me na igralistu zapitkuju sta kuvam danas, je l dajem detetu to i to da jede, hvale se kako su smanjile slatkise i grickalice. To me raduje, ali mislim da je i dalje velika vecina onih koje moj i vas vid odgajanja dece na celovitim i zdravim namernicama vide kao preterivanje. Mnogo puta sam dozivela da mi se smeju u lice kada kazem da detetu dajem kozji jogurt i kiselo mleko, do komentara da je "jadno dete" pored majke koja mu ne da da pije sokove i jede smoki, cips, jafu i ostale gluposti. Ja nesto nemam snage da se ubedjujem sa takvim majkama, pa gledam da takvo drustvo i izbegavam. Mozda tu gresim ali mislim da takvim mozgovima i nema pomoci.
ОдговориИзбришиSamo neka se priča, galami i talasa- jedino tako će istina dopreti do svih, pa će valjda i neverne Tome shvatiti...hvala Vam.
ИзбришиPročitala u detalje. Odlično, korisno, pametno! Trebalo bi svako tolko ponavljati. Ja se slažem s komentarom Anonimne da mame puno toga i ne znaju o čipsu i smokićima i čokoladnim bananicama koje kupuju djeci. Ali i da im se ne da "gubiti vrijeme" u kuhinji, kad može gotovo. Ja imam dvoje djece, radim, osamnaest godina imala sam i svoj mali vrt - uzgajala, brala, radila djeci sokove od voća i povrća, kuhala svaki dan, trudila se da uz svaki obrok pojedu i nešto sirovo... Čips su smjeli jesti samo za rođendan, isto i kokakolu, na McDonalds nisu ni naučili. sad su odrasli, više im ne mogu naređivati, ali im je dosta toga ostalo, sigurna sam da će prenijeti na svoju djecu...
ОдговориИзбришиSavjet kako stići: mnoge mame nemaju vremena jer misle da je važnije pospremiti kuću nego skuhati ručak. Ali nije tako. jelo je gradivna tvar za vašu djecu, a je li kuća manje ili više čista - od toga im neće ništa biti. Naravno, idealno bi bilo imati kućnu pomoćnicu, ali ne za kuhanje, samo za čišćenje :-)
Nego, ja te opet gnjavim s tehnikom, ali - možeš li me naučiti kako da pratim blog Zorana Vujčića, probala sam - tamo mi je sve nejasno u tehničkom smislu :-(((
Zamolila sam profesora da odgovori na ovo pitanje. Ja sam pokušala, ali s ovim promenjenim dizajnom s ene snalazim, žao mi je.
Избришиhttp://zoran-vujcic.blogspot.com/ je adresa bloga. Kao i kod mnoguh postoji opcija prijave kao čitaoca. Menjam dva osnovna šablona. Jedan je niz, a kod drugog su sve teme levo. Nekima po mobilnom odgovara jedan, nekome drugi format, zato ih neprekidno izmenjujem.
ИзбришиEvo vraćam stari, jednostavnij šablon, na njemu se lako snalazi :)
haha, dobro je da ste vratili na stari sistem.
ИзбришиНисам савршена мајка, у смислу исхране, али се трудим да све оно "нездраво" сведемо на минимум. Јуче смо Ани организовали журкицу поводом рођендана, у кућној варијанти, са домаћим кифлицама, погачицама, мини пицама (са домаћим кечапом)... Најбоље су "прошле" мини пице... Торта, наравно домаћа (и украшена ;) )... Деца су се лепо провела, а мислим да је то и најважније :)
ОдговориИзбришиХвала на одличном тексту, надам се да ће све већи број оваквих текстова, ипак, променити свест оних мајки које још увек "кљукају" децу чипсом по цео дан и после кукају како су им деца дебела (Анина другарица из вртића)... Лепо рече Зорица у коментару да све мора кренути од родитеља... Мој муж лепо прихвата све нове рецепте, тако да се трудим да направим неку равнотежу између онога на шта смо навикли, и онога што је здраво... Треба времена, али иде полако :)
Odlićan sažetak celog posta i odlična poruka onima koji žele da čuju. A sad ovo ide i na Fb, upravo zbog te poruke. Hvala.
ИзбришиНегослава, бриљираш и овде!
ОдговориИзбришиПоздрав...
Otpozdrav, idem da čitam tvoj novi blog.
ОдговориИзбришиČestitam! :)
ОдговориИзбришиA moram da se oglasim vezano za temu, iako nisam još roditelj, ali mislim da se te navike stiču još kod roditelja, pa onda prenose i u brak, a onda i na decu. I sama sam imala mnogo problema sa komentarima "to je skupo, za to treba mnogo vremena" i sl. ali zahvaljujući mojoj upornosti, i ovakvim tekstovima koje delim dalje, sve to polako postaje lakše.
Sećam se dobro perioda kad je većina slatkiša bila poreklom iz kuće- kolači i torte koje su mama i nana pravile, uglavnom nedeljom, a da smo ostale slatkiše jeli kad neko dođe u goste i donese nam. A onda se nešto desilo i projeli smo sve i svašta, i u špajzu je uvek bilo kekseva, čokolada, čipseva... Rođendane smo počeli da slavimo u Meku (još gora varijanta od današnjih igraonica), a za užinu smo mogli da biramo između tostova, mazanih kifli, paštetica i pica na parče i pljeskavica za 50 dinara. Sramota je bilo da se nosi užina od kuće. Ali se sećam da sam čak i srednju školu pregurala sa 100-200 dinara za užinu, češće sa 100. Sad, koliko sam obaveštena, bez 500 se ne može, naročito ako je dete muško.
Srećna sam što je moja sestra bila pametnija od mene, pa je u srednju vrlo često nosila od kuće, što radi i sad na fakultetu. Uglavnom joj mama sve to ujutru spremi. Naravno, dešava se i da kupi nešto, ali vrlo svesno bira šta jede.
Moj muž takođe skoro svakog jutra ima spremljen doručak i užinu, da pregura tih 8-9 sati. Nije mi teško da uveče pospana spakujem ako ima nešto gotovo (pita, proja) ili da ujutru ustanem kad i on, oko 7, pola 8, i da spremim, iako bih mogla obzirom na moje obaveze da odspavam i do 9-10 sati. Alternativa mu je pecivo iz MBN-a, koje odlično znamo kakvo je...
I kao što rekoh, zbog te upornosti i ovakvih tekstova, a i raznih zdravstvenih situacija koje su nas zadesile, obe majke vrlo često mese hleb ili pogaču, nabavljamo integralno brašno sa mlina, ja često pravim pite, proje, ručak je uvek iz naše kuće, imamo uvek neko voće, a crna čokolada nam je postala omiljeni slatkiš za zaslađivanje posle ručka :) I odlično znam kako ću sa decom, ali sam svesna da će to biti jedna velika borba.
Mene jedino muče zaprljani sudovi od svog tog spremanja :)))
:*
Sigurna sam da ćeš to prebroditi... jednom, kad se mora, a to će biti slatke mke, nećeš se ni obazirati na gomilu sudova, jer je to umišljeni otpor, veruj mi. A za sve ostalo gotovo i da nemam šta da dodam - jednostavno, jedino ispravno razmišljanje jedne mlade domaćice, koje bi trebalo da prihvate svi. Zbog dece i zbog sebe i zbog svih... nateraće nas, izgleda, ovi monsanti, proizvođači slatkih otrova u boci i ostali, da se malo dovedemo u red.
ИзбришиPotpisujem od a do ž :) Nije to ništa drugo nego lijenost roditelja. Roditelj koji nema novca će, na svoju muku i bol, poslati dijete u školu gladno. Ovi drugi koji daju novac za hamburgere, kole, su samo lijeni kupiti nešto zdravo, i pripremiti to djetetu (nema govora o tome da novca nemaju).
ОдговориИзбришиA vrijeme? Nema se ništa manje vremena danas nego su i naše bake/mame imale, pa nam nisu tutnule hamburger u ruke i poslale nas u školu. Opet samo jeftini izgovor.
Žalosno je da se to događa danas, kad stvarno svatko ima kompjuter i internet, dovoljno je upisati samo "što dati djetetu za doručak?", ideja i savjeta ima ko u priči.
Sjajan glas razuma. Valjda će neka grešna mama da ga čuje.
ИзбришиSjajan tekst Negoslava, A+!
ОдговориИзбришиHvala Nikola.
Избриши