BULKE, NEKRADENI ORAŠĆIĆI I VIŠNJE PRED BRANJE



     Nekako u ovo doba, svake godine, moj otac je čitave dane provodio u svom niškom voćnjaku - onaj pored vikendice u rodnom selu nastao je znatno kasnije, a razlog tog boravka u i oko voćnjaka su bili prolaznici i namernici koji su listili redom, sve na šta bi naišli.Najpre bi obrali mlade orašćiće, one za stavljanje u alkohol ili med i za pravljenje slatkog, pa bi prešli na višnje koje zatim stižu,  pa na šljive i ostalo voće, redom kako koje sazreva, a na kraju bi dokrajčili orahe, koje smo često morali da beremo nedovoljno sazrele, ako smo želeli da bar nešto uberemo.

     Ove godine, zbog bolesti i kasnijeg oporavka, dugo je obijao da i priviri u voćnjak, plašeći se slike koju je tamo mogao da zatekne. Očekujući da je sve pobrano i uništeno, što od prolaznika i namernika, što od stoke koja se otme pijanim komšijama koji žive u kući na samom polju. Koje se nalazi tik uz naselje.






     Ne malo smo se iznenadili, kada sam uspela da ga ubedim i konačno odvezem do voćnjaka.
     Tragova ulaska nezvanih gostiju gotovo i da nije bilo. Da li je razlog tome visoka trava, zbog koje su se bojali da privire i oni koji su redovno smišljali da im je prečica baš kroz našu njivu, mada su staze svuda naokolo, ne znam, ali je činjenica da je naš neobradjen voćnjak uspeo time da odbrani samog sebe.
     Zatekli smo orahe i na najnižim granama. Prosto neverovatno!



     Kako će proći višnje, dakle, ove godine nečuvane - komšije, molim vas ostavite neko drvo i za nas, ne znam. Javiću kad odem i pokužam da napunimm koju kofu.



     Šljive su još zelene, sasvim. I tek ima da rastu.




A ono što me je posebno obradovalo, jesu ove prelepe bulke, kakvih u ovoj količini i ovakvoj lepoti nikada do sada nije bilo.




     Dok sam stigla da ih stavim na blog, bulke su verovatno i povenule.Ostaje mi nada da će ih biti i naredne godine.

Follow by Email