KAKO JE NIŠ USPEO DA MU NE OTMU PROSLAVU MILANSKOG EDIKTA ...

... i hoće li uspeti da se ne udavi od prevelikog zalogaja  koji je zagrizao bez mnogo pomoći i podrške, ali uz puno želje da se pokaže dostojnim slavnog nekadašnjeg žitelja  Konstantina , od čijeg bi imena, mesta rodjenja , lika i dela, tek trebalo da profitira



     Veličanstvenim koncertom Hora moskovskog Sretenjskog manastira u Nišu ,  održanim u prepunoj sali Narodnog pozorišta u Nišu, u kojoj je bilo nedovoljno mesta za  sve zainteresovane lokalne zvaničnike jer  su državni došli u neobično velikom broju, počela je, 17. januara, proslava 17 vekova Milanskog edikta. Odnosno , donošenja  ovog  zakonskog akta kojim je rimski car Konstantin -  tada tetrah   Zapada Rimskog Carstva , zajedno sa malo pominjanim  Licinijem, tadašnjim tetrahom Istoka Carstva ,  priznao hrišćanstvo kao veru . 


     Edikt, potpisan u Milanu - tadašnjoj Mediolani,  priznajući hrišćanstvo kao jednu od religija u Rimskom Carstvu, prekinuo je, tako, progon hrišćana i  dozvolio im slobodno ispovedanje vere. Koja je , kako znamo, podeljena na katoličku i pravoslavnu. I u kojoj ova  prva vekovima nastoji da pod svoju kapu prevede nas, ove druge. Što joj ponegde i po malo uspeva, s perspektivom daljih uspeha ( ne govorim samo na osnovu istorijskih činjenica, već i na osnovu ličnog iskustva - moja prijateljica , inače ateista  iz jedne susedne pravoslavne zemlje ,sve  predstavnike katoličke crkve  njene zemlje, koji se sve agresivnije infiltiraju u mnoge  pore društvenog života, s prezrenjem  naziva papama. A imale smo prilike da ih, zajedno, srećemo na raznim skupovima organizovanim u prestonici  njene pravoslavne zemlje, kao predstavnike odjednom  i niotkuda stvorenog, sve agresivnijeg,  katoličkog verskog miljea).
     
     No, to je samo jedna od podela hrišćanskog sveta, u nizu prisutnih podela i na jednoj i na drugoj strani.

Najočitija je , trenutno aktuelna, podela u samoj zemlji koja je dobila priliku da se svetu prezentuje u jednom novom svetlu, zahvaljujući upravo činjenici da je Konstantin rodjen negde u Nišu - ispade da nije u , meni komšijskoj, Mediani, kako smo učili u osnovnoj školi, nego, možda, negde da lokalitetu današnje Tvrdjave.  I ispade, još, da u letnjikovac na Mediani , možda, nikada nije ni kročio. Ili, ako je kročio, da je to bilo vrlo retko . ili?



     Možda, jednom, u ovoj državi neko i shvati koliki se ekonomski potencijali kriju u rešavanju te enigme zvane mesto Konstantinovog rodjenja, pa se  malo para odvoji i u svrhu  konačnog otkrivanja tog mesta . Koje bi moglo da dovede u Niš, svake godine, ako ne onoliko turista koliko ih se očekuje ove godine, ono bar onoliko koliko njih poseti neke evropske  gradove  kroz koje je Konstantin samo prošao ili se u njima zadržao  tek koji dan. A koji su od toga napravili priču upakovanu u odore iz onog vremena, s jelovnicima iz tog doba , i višesatnim boravcima, uz adekvatne programe, po ceni ulaznice od 70 evra .

     A da je Niš teškom mukom uspeo da ovako značajnu proslavu zadrži na svom terenu, znalo se i mnogo pre nego što je to priznao aktuelni gradonačelnik dr Zoran Perišić. Za one koje mrzi da čitaju ceo tekst, kopiraću samo najupečatljiviji deo -

Da li ste iz republičkog budžeta uopšte dobili novac za pripreme?
- Nismo dobili nikakav budžet. Grad Niš iz sopstvenih sredstava finansira organizaciju i bori se da stvari organizuje što bolje. Iz republičke kase finansiraju se manifestacije koje se dešavaju u Nišu.
Zar nije bilo uobičajeno da država izdvoji više para?
- Dobro je da smo i ovo dobili, jer prethodna vlast dinar nije htela da izdvoji iz državne kase za ovu manifestaciju. Hteli su da daju novac samo ako se cela proslava prebaci na nivo republike, a to nije u redu. Pominjani su Beograd i Viminacijum. Naučnici pretpostavljaju da je u luksuznoj vili u centru nalazišta Medijana boravio car Konstantin kada je bio u svom rodnom gradu, a po nekim teorijama je tu i rođen. Zato je neophodno da domaćin bude grad Niš.

     A to , forsiranje Beograda, u okviru manifestacija vezanih za obeležavanje ovog datuma, posebno je iritiralo strance. Koji nikako nisu mogli da shvate zašto im, na izrazito traženje da na skupovima koje u svojim zemljama organizuju u čast Edikta učestvuju stručnjaci iz Konstantinovg grada, uporno nameću Beogradjane. Pa su , kad su shvatili da  su upali u nerazmrsivu igru gluvih , počeli da komuniciraju direktno s niškim institucijama , kako bi obezbedili goste koje su i žeeleli da dovedu. I pred kojima nisu krili čudjenje zbog ovakvog ponašanja republičkih institucija.





     Elem, velikim delom prepušten sam sebi i svojim mogućnostima, Niš je zagrizao preveliki zalogaj organizovanja ove proslave koja će, kako se planira, trajati sve do  6. oktobra.Očekuje se da Niš u ovom periodu poseti oko milion gostiju , što kao obični turisti-namernici i neka vrsta hodočasnika, što kao gosti  i pratioci namenski organizovanih dogadjaja, predstava, koncerata i tribina,  ili, pak, dogadjaja koji se tradicionalno državaju u Nišu, ali ove godine označeni i dimenzijama Konstantina i Edikta.
     Tokom čitave prošle godine mnoge gradske ulice, trgovi i trotoari su dobijali novo ruho, sve u cilju umivanja lica grada i njegovog prikazivanja svetu u što lepšem svetlu. Doduše, na obodima tih novih trotoara još stoji smeće nastalo tokom rekonstrukcija, mnogi trotoari su već odavno počeli da propadaju, dokumentujući time kvalitet izvedenih radova, mnogo od planiranog nije uradjeno i ne zna se kad će. Ali, i do sada su turisti, domaći i strani, pohodili ovaj grad i vidjali ga i u najlepšem i najružnijem izdanju, pa, što bismo taj milion ove godine očekivanih častili Potemkinovim selima?
     

     ilustracija - neki od - još - nerealizovanih projekata uredjenja  grada u skladu s jubilejom


     
   
   
 
     

Follow by Email