DOK NE ZAKLOPIM OČI



     Vidiš li ti ovuj lepotu svude oko men' ? Ono, jes , reka letoske presušila i samo kamenje iz njojno opustelo korito izviruje, nema ni baričke da bar iz nji' žabe krekeću, al, reka je reka, i pa će kroza nju  poteče vodica, studena, odozgor niz planinu, kad počnu kise ujesen.
     Vidiš li onoj brdo , tam, podesno , kude onija borovi što su se ustrmili nakude nebo , kude je bila selska utrina, pa smo na nju izvodili ovce da pasu i da planduju ? E, kad namirim piletija  , pa mi dosadi s mačku da vrevim, ja sednem na ovija basamaci od kamen što ga s tatka doteramo tam' iz planinu, pa gledam u tija borovi i pred oči mi iskača cel moj život.
    Kako sam od dete počel da se  mučim, i kako mi muka ne predstade ...do danaske.
     Štap je bil pogolem od men' kad mi dadoše ovce da teram u brdo i da po njih cel dan idem . I da odmaraju kad upeče, pa se nabiju poda drvo, dokle ne zaladi. A mi, ovčari , jedan drugome do uši, sednemo i mi poda neko drvce, izvadimo grutku sirenjice što ni mati u krpu umotala i golem komat leb', toj ni je  za cel dan, pa kad se natepamo i kad ni se leganje na travu dosadi, vatimo da bacamo kamen. Kuj će podaleko da ga  dovrlji, kuj ima pojaku ruku i pobolje umeje da skoči.
     Narabotil sam se i pred vojsku i po vojsku, ne boj se, neću ti razvezujem s'g ni od vojsku, ni od rabotu, neje te tebe briga za moje mukuvanje i nemanje i sticanje.Ja si toj, onak', za men' vrevim, kol'ko da razbijem uvuj čuku što mi se za dušu zavrzala,  pa me tera da uzdanjujem  , činimiske od toj mi polako bude.
     Dok se obrneš, život otide. Koje si napra'l , napra'il si, dokle si došal, došal si, što si videl, videl si. Pomladi si otidoše , gledaju si njin život, mi postari polagačka si idemo, al na drugu stranu od nji', tam od kude se nikuj ne vrta i nekuj još ne zna'e koje ni tam čeka.
     Pante ovija basamaci i kad ovaj kuća beše puna, i kad  poče da se prazni , samo ne znam koje će panti kad  se isprazni i kad po nji nema više kuj da gazi.

    Al' pa, ja  se odovde ne micam. Badava im pričanje. Tam , kude piletija ne poju i kude nema ni svici, ni bunar, ni basamaci da čučneš na nji' kad ti se dosadi, kude ne smeješ uglas ni da uzdaneš, tam kude ima gledam samo u zidovi i u nebo i vozila kako se preticaju po drumovi, e tam neće bude mojo leglo.
     Još ću ja,  kad padnu kiše,   slušam reku pred kuću ,  i 'tice i vetar kroza šumu,  zimi dok zavija kroz ogolelo granje i uprolet, kroz napupelo lisje, i dok toj lisje ujesen po zemlju pada... dok i men jemput ne pokrije...


vrevim - govorim
basamaci - stepenice
iskača - izlazi
dovrlji - dobaci
čuka - grudva
zavrza - zaveza



     

Follow by Email