DOK NE ZAKLOPIM OČI



     Vidiš li ti ovuj lepotu svude oko men' ? Ono, jes , reka letoske presušila i samo kamenje iz njojno opustelo korito izviruje, nema ni baričke da bar iz nji' žabe krekeću, al, reka je reka, i pa će kroza nju  poteče vodica, studena, odozgor niz planinu, kad počnu kise ujesen.
     Vidiš li onoj brdo , tam, podesno , kude onija borovi što su se ustrmili nakude nebo , kude je bila selska utrina, pa smo na nju izvodili ovce da pasu i da planduju ? E, kad namirim piletija  , pa mi dosadi s mačku da vrevim, ja sednem na ovija basamaci od kamen što ga s tatka doteramo tam' iz planinu, pa gledam u tija borovi i pred oči mi iskača cel moj život.
    Kako sam od dete počel da se  mučim, i kako mi muka ne predstade ...do danaske.
     Štap je bil pogolem od men' kad mi dadoše ovce da teram u brdo i da po njih cel dan idem . I da odmaraju kad upeče, pa se nabiju poda drvo, dokle ne zaladi. A mi, ovčari , jedan drugome do uši, sednemo i mi poda neko drvce, izvadimo grutku sirenjice što ni mati u krpu umotala i golem komat leb', toj ni je  za cel dan, pa kad se natepamo i kad ni se leganje na travu dosadi, vatimo da bacamo kamen. Kuj će podaleko da ga  dovrlji, kuj ima pojaku ruku i pobolje umeje da skoči.
     Narabotil sam se i pred vojsku i po vojsku, ne boj se, neću ti razvezujem s'g ni od vojsku, ni od rabotu, neje te tebe briga za moje mukuvanje i nemanje i sticanje.Ja si toj, onak', za men' vrevim, kol'ko da razbijem uvuj čuku što mi se za dušu zavrzala,  pa me tera da uzdanjujem  , činimiske od toj mi polako bude.
     Dok se obrneš, život otide. Koje si napra'l , napra'il si, dokle si došal, došal si, što si videl, videl si. Pomladi si otidoše , gledaju si njin život, mi postari polagačka si idemo, al na drugu stranu od nji', tam od kude se nikuj ne vrta i nekuj još ne zna'e koje ni tam čeka.
     Pante ovija basamaci i kad ovaj kuća beše puna, i kad  poče da se prazni , samo ne znam koje će panti kad  se isprazni i kad po nji nema više kuj da gazi.

    Al' pa, ja  se odovde ne micam. Badava im pričanje. Tam , kude piletija ne poju i kude nema ni svici, ni bunar, ni basamaci da čučneš na nji' kad ti se dosadi, kude ne smeješ uglas ni da uzdaneš, tam kude ima gledam samo u zidovi i u nebo i vozila kako se preticaju po drumovi, e tam neće bude mojo leglo.
     Još ću ja,  kad padnu kiše,   slušam reku pred kuću ,  i 'tice i vetar kroza šumu,  zimi dok zavija kroz ogolelo granje i uprolet, kroz napupelo lisje, i dok toj lisje ujesen po zemlju pada... dok i men jemput ne pokrije...


vrevim - govorim
basamaci - stepenice
iskača - izlazi
dovrlji - dobaci
čuka - grudva
zavrza - zaveza



     

2 коментара

  1. Trebalo mi je koji minut da pohvatam dijalekt...divna priča. Kao da slušam svoju prababu kako istu poruku šalje samo na "drugom jeziku".
    Usput, znaš da se kod nas basamakama zovu lotre? Je li znaš na šta mislim?

    ОдговориИзбриши

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email