Negoslava's: PET SLIKA O TOME KAKVI SMO TO MI, SRBI

ili o tome kako se jedan običan jesenji izlet može pretvoriti u lekciju o našoj geografiji i istoriji, o našoj prošlosti i budućnosti, o našim naravima i navikama...

Bila sam na jednom izletu - o njemu sam pisala ovde http://negoslava.wordpress.com/2012/11/10/koliko-nas-neotkrivenih-lepota-ceka-tik-iza-nasih-kuca/.
U stvari, i sada ću da pišem o tom izletu , ali sam na gornjoj adresi pisala o njegovim lepim stranama. Nisam htela divne slike još divnijeg dana da kvarim pominjanjem nekih zapažanja, utisaka, slika , od kojih su neke i fotografisane, a neke i nisu, upravo zbog potrebe da ne kvarim, u proseku , fantastičan utisak o vidjenom.
Sve u svemu, nismo se udaljili više od 15 km od Niša. Gornji i Donji Matejevac,Kamenica, Brenica - sela iznad Niša iz kojih se pruža fantastičan pogled na grad , kad nema magle. Nas je pratila skoro do pred povratak, jedva primetna, ali dovoljna da nam zakloni i skrati vidik. Nedovoljna da pokvari užitak. Razredila se tek na Kameničkom Visu, omiljenom izletištu Nišlija .

SLIKA JEDAN - Crkva, bolje reći crkvica Svete Trojice, iznad Gornjeg Matejevca, nekada jakog vinogradarskog centra . Pored nje plastičan otpad, neke flaše i pocepane kese , ne mnogo, ali kvari utisak.

- Sad da počnem da sakupljam djubre, svi će reći, gledaj ga, sve mu je malo, sada bi hteo i crkveno da zauzme - s neskrivenim nezadovoljstvom i razočarenjem priča nam jedan od meštana kojeg smo zatekli.

Dolaze li ovde djaci, dovode li ih na izlete , ekskurzije, pitamo, a on kaže, dolaze naša deca, odavde, evo, svaki čas neka dečica prošetaju ili čitave porodice, a ekskurzija nema. Nema, za ovu crkvu malo ko i zna.

Pogled na Gornji Matejevac

Pored crkve , davno sagradjena vikendica. Mogla bi , to jest, da služi kao vikendica,ali se vidi da je slabo korišćena.I još jedna, srušena pre nego je i završena. Vire samo zidine. Postoje, tek da ruže okolinu.

SLIKA DVA - stara srpska sela, s mnogo lepih, zubom vremena naruženih kuća, ali i novih, što prelepih, što manje lepih.

Uredjeno oko kuća, do kapije. A od kapije ... to, valjda, nije ničije. Nema veze što je svačije, baš zato je pored puteva ružna slika naših naravi. Smeće, uglavnom, može da se baca gde god ... Pa su zato i lepe kuće manje lepe.

Redak primer uredjenog dela sela

Najmanje ruglo od svih ružnih slika

SLIKA TRI - pravo malo remek delo prirode, klisurica, preciznijom terminologijom rečeno, suteska , na samo desetak kilometara od Niša. Pravi mali istraživački raj - da se ode u obilazak, na izlet, da se samo baci pogled.

Ali, toga nema ni u geografskim atlasima, na kartaa, u turističkom vodiču. Za to, jednostavno, niko ne zna. Ili , možda, oni koji i znaju, misle da to nije dovoljno atraktivno ?

Pade mi na pamet Lenka, Bugarka iz Sofije udata za Nišliju, pa odseljena u Švedsku. Odveo je, kaže, neki prijatelj da joj pokaže neke švedske čuke i gudure, sav ponosan. Mislim se ja u sebi, pričala nam je posle Lenka, da ti znaš kakve vrleti , čuke i planine mi imamo, stid bi te i bilo da me dovodiš ovde, a ne da se još ponosiš.

Poštuju, neki ljudi, svoje blago.

Mi naše još nismo otkrili. Ni sebi.

A zašto, recimo, za osnovce ne bi bio organizovan poludnevni izlet dovde ? Ne bi morali da se veru po stenama, ako se proceni da baš nije bezbedno... Ali, dovoljan je i samo pogled , samo boravak na jednom neobičnom mestu. Latinska crkva, Srećkov izvor, suteska, još koji manastir ili crkvica u okolini, ima ih ...

SLIKA ČETIRI - atar sela Brenica, jednog od onih u kojima je osamdesetih obavljena komasacija ili ukrupnjavanje parcela. Nema sela u kojem tada nije bilo skandala, svadja, optužbi da je neko dobio više i bolje, a dao manje i lošije zemljište.

Danas, ovaj kraj odudara od svih ostalih. Zemlja obradjena, njive blistaju, koliko su uredjene, lepe i široke. Prostranstvo, ko iz bajke. E sad, što nema šumaraka, šiblja i rastinja, što je ekološki sve to malo čudno, to je već neka druga priča.

A okolo, na malo većoj udaljenosti od puta, nekomasirano zemljište. Nalik na bilo koji drugi kraj. Žalosna slika stanja naše poljopriuvrede. Šiblje i korov. Rastinja na pretek.

Stručnjaci smatraju bagrem korovom bez premca - kad on nastupi , tamo gde se napuste i zapuste obradive površine, njive, vinogradi, voćnjaci, gotovo da je nemoguće ponovo kultuvisati zemljište. Ove dve fotografije se nastale pored crkvice s početka teksta, na mestu gde su nekada bili čuveni vinogradi.

Dok samo par kilometara dalje breničko komasirano polje cveta pod rodom, matejevački vinograadi, odavno propali, cvetaju pod bagremom. Na radost pčelara.

SLIKA PET - na samom početku klisurice, visoko na steni, zašto li toliko visoko, pade mi na pamet, stoji mermerna ploča - ovde se aprila 1944. godine grupa od desetoro partizana sukobila sa brojno nadmoćnijim neprijateljem, ne piše kojim.U žestokoj borbi , poginulo je četvoro partizana, medju kojima i narodni heroj Srećko Tasković.