Ne znam tačno u kom razredu niže osmoljetke se uči poučna pričica o cvrčku i mravu, ali mislim da ona više u ovoj državi ne važi. Ma , šta mislim, sigurna sam da je tako.
U ovoj zemlji se čini gotovo sve da oni gradjani koji, poput cvrčka, sanjaju svoj letnji san u debeloj ladovini, dok vredni mravi crnče i rade, prodju mnogo bolje od njih.Odnosno, uberu plodove njihovog rada, ni krivi ni dužni. I za to nikome i ništa ne odgovaraju.
Godinama već vredni seljaci, kojima ionako suše, poplave, gradovi, mrazevi i sve ostale elementarne nepogode odnesu rod, ne mogu da sačuvaju ,ako nešto i preostane, od lopova. Obraćanje državnim organima dužnim da se staraju o poštovanju reda i zakona, pa i lične imovine svakoga, ne daje rezultate. Neki bi i oružjem da brane ono što su mukom uzgajali, sadili, sejali, polivali, orezivali, prskali, al ne smeju - desi li se nešto Gospodinu Poštenom Lopovu, ovi mučenici KOJI BRANE SVOJE će u zatvor, ne on.
Pa zato u nekim selima formiraju noćne patrole zadužene da odbrane letinu od lopova , kojima se i ne sme reći istina - da su lopovi. Jer, i to je kažnjivo, vredja dostojanstvo onih koji kradu.
Drugi se snalaze tako što se godinama već nadmudruju i utrkuju sa Gospodom Lopovima, trudeći se da pre njih uberu plodove na svojim imanjima. Pa beru nedozrelo, poluzrelo, nedovoljno poraslo...Ali, ni lopovi nisu glupi, štaviše, pa naredne godine i oni požure i preteknu gazdu. Nisu oni zalud brojali dane do zrenja, obilazili tudja imanja, da ih sad neki znojavi paor žuljevitih ruku pretekne na svojoj sopstvenoj njivi !
Slušam, neki dan, priču rodjake iz Bele Crkve - otišao komšija da obidje svoj voćnjak, u kojem je zatekao neznanca i ženu mu, kako pune gajbe jabukama koje je on sadio , dakle, na sopstvenom imanju. Kada ga je zamolio da napusti njegov voćnjak, inače će zvati miliciju, dobio je odgovor - Uradi to i videćeš šta će ti biti s voćnjakom. Meni jabuke trebaju i ja odavde ne idem dok ne napunim sve gajbe koje sam doneo.- Šta je mogao drugo, zaplašeni vlasnik, nego da se skrušeno udalji.
Kuću mojih rodjaka u selu Gornji Prisjan opljačkali su ..khm...neki ljudi iz ugrožene manjinske grupe, koje je milicija brzo uhvatila. Vratili su pokradeno,i tu je od strane državnih organa stavljena tačka. Nema veze što su kazan za pečenje rakije vratili isečenog i spremnog za prodaju na otpadu. Ako nisu zadovoljni, vlasnici sada mogu lepo da tuže...mislim, ove iz ugrožene grupe, manjinske.Svejedno što će proces koštati više i što će na kraju opet oni biti oštećeni.
Osećam i sama da iz mojih rečenica kipi ogorčenost, pa da je objasnim - lane smo preduhitrili lopove, ups....Poštenu Gospodu koja voli da posegne za tudjim, time što smo obrali nedozrele orahe. I nisu nam ostali dužni - ovoga puta ušli su u naš voćnjak pre nas i dobrano nam pokupili rod. Pa sada dva dana već sakupljam polusazrele preostale orahe, sve se osvrćući u strahu da mi neki , našim prisustvom na našoj njivi iznenadjeni Pošteni Gradjanin, ne pripreti da se gubim odatle. Jer, zaboga, njemu trebaju orasi!?!!
A onda sam naisla na ovaj novinski članak - koji samo potvrdjuje sve gore navedeno, iako govori o nečem drugom.http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/341038/Sedam-lekcija-kojim-nas-drzava-uci-da-je-u-Srbiji-posten--budala
U ovoj zemlji se čini gotovo sve da oni gradjani koji, poput cvrčka, sanjaju svoj letnji san u debeloj ladovini, dok vredni mravi crnče i rade, prodju mnogo bolje od njih.Odnosno, uberu plodove njihovog rada, ni krivi ni dužni. I za to nikome i ništa ne odgovaraju.
Godinama već vredni seljaci, kojima ionako suše, poplave, gradovi, mrazevi i sve ostale elementarne nepogode odnesu rod, ne mogu da sačuvaju ,ako nešto i preostane, od lopova. Obraćanje državnim organima dužnim da se staraju o poštovanju reda i zakona, pa i lične imovine svakoga, ne daje rezultate. Neki bi i oružjem da brane ono što su mukom uzgajali, sadili, sejali, polivali, orezivali, prskali, al ne smeju - desi li se nešto Gospodinu Poštenom Lopovu, ovi mučenici KOJI BRANE SVOJE će u zatvor, ne on.
Pa zato u nekim selima formiraju noćne patrole zadužene da odbrane letinu od lopova , kojima se i ne sme reći istina - da su lopovi. Jer, i to je kažnjivo, vredja dostojanstvo onih koji kradu.
Drugi se snalaze tako što se godinama već nadmudruju i utrkuju sa Gospodom Lopovima, trudeći se da pre njih uberu plodove na svojim imanjima. Pa beru nedozrelo, poluzrelo, nedovoljno poraslo...Ali, ni lopovi nisu glupi, štaviše, pa naredne godine i oni požure i preteknu gazdu. Nisu oni zalud brojali dane do zrenja, obilazili tudja imanja, da ih sad neki znojavi paor žuljevitih ruku pretekne na svojoj sopstvenoj njivi !
Slušam, neki dan, priču rodjake iz Bele Crkve - otišao komšija da obidje svoj voćnjak, u kojem je zatekao neznanca i ženu mu, kako pune gajbe jabukama koje je on sadio , dakle, na sopstvenom imanju. Kada ga je zamolio da napusti njegov voćnjak, inače će zvati miliciju, dobio je odgovor - Uradi to i videćeš šta će ti biti s voćnjakom. Meni jabuke trebaju i ja odavde ne idem dok ne napunim sve gajbe koje sam doneo.- Šta je mogao drugo, zaplašeni vlasnik, nego da se skrušeno udalji.
Kuću mojih rodjaka u selu Gornji Prisjan opljačkali su ..khm...neki ljudi iz ugrožene manjinske grupe, koje je milicija brzo uhvatila. Vratili su pokradeno,i tu je od strane državnih organa stavljena tačka. Nema veze što su kazan za pečenje rakije vratili isečenog i spremnog za prodaju na otpadu. Ako nisu zadovoljni, vlasnici sada mogu lepo da tuže...mislim, ove iz ugrožene grupe, manjinske.Svejedno što će proces koštati više i što će na kraju opet oni biti oštećeni.
A onda sam naisla na ovaj novinski članak - koji samo potvrdjuje sve gore navedeno, iako govori o nečem drugom.http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/341038/Sedam-lekcija-kojim-nas-drzava-uci-da-je-u-Srbiji-posten--budala
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.