KAD SE IMA ,TAD SE ŠTEDI


     Oni su imali skromno vencanje, sa jos skromnijim posluzenjem.U krugu prijatelja koji , dolazeci, nisu ni znali da ce prisustvovati vencanju. Ona je vencanicu kupila na internetu. On je veceru na medenom mesecu u Rimu platio 32 evra. I nastavio da stedi, ovoga puta na racun sirotih malih konobara kojima nije dao , podrazumevajucu za italijanske prilike, napojnicu.




     Njegovo bogatstvo  (ne sumnjam u to da je na vreme sacinio predbracni ugovor i da ce i, pu-pu da ne cuje djavo, posle eventualnog razvoda takodje ostati njegovo ) procenjeno je na  20 milijardi dolara.Sa tendencijom daljeg uvecanja .Zaboga, pa on je nastavio da zaradjuje i da se bogati i kada je stavio na berzu akcije Fejsbuka, za koji se prica da ga je sam osnovao ( neki kazu da je samo eksponent ljudi iz senke, pravih vlasnika ?) !Valjda je, po prostoj logici stvari , trebalo da ih prodaje u bescenje.??? Zar nisu i kod nas, firme koje su nudile svoje akcije na prodaju, najpre naduvavale godisnje bilanse i stvarale laznu sliku o svom stanju , kako bi na berzi postigle vecu cenu? Zar se  i kod nas mnogi kupci akcija nisu pokajali zbog lakovernosti, kada su videli da  vrednost akcija u njihovim rukama pada kao izduvani balon?

     Siroti  prebogati  Cukerbergovi  -ova odrednica  je zajednicki , precutni imenitelj skoro  svakog novinskog teksta na  temu svakodnevice novopecenog bracnog para .I skoro svaki komentar skoro svakog prosecnog citaoca novina. Ljudi iz moje okoline, iz vaseg komsiluka,kolega na poslu... redom .Zar ne?


     Da je , kojim slucajem , ziveo na srpskoj adresi, prebogati Mark bi do sada imao bar najskuplji dzip , poslednji sajamski model  jahte ukotvljen negde gde ne bi bio zaplenjen ni po koju cenu i bar jedan dupleks na Dedinju. Kolekcija satova bi putovala zajedno sa njim,kako bi svakoga dana  drugi krasio njegovu ruku . O Priscilinoj vencanici, narucenoj iz neke belosvetske metropole , pisalo bi se mesecima. O broju karata dijamanstog prstena da i ne govorimo
.
     Da se , kojim slucajem , u bogataske visine vinuo iz neke nase jedva asfaltirane ulice , Mark bi morao da vodi racuna o tome sta ce komsiluk da kaze. Pa bi svadba trajala, brat bratu, tri dana. Ako ne i vise. Lio bi se sampanjac kao da je sa cesme . Napirlitane pevaljke, udesene kao pripite  prijateljice noci, smenjivale bi se dan i noc za mikrofonom . Bila bi ispraznjena povelika farma svinja i junadi...Novine koje to prate (a pre toga debelo plate ) bi u nastavcima objavljivale spiskove zvanica, ica i pica .

      Pomenuti  Cukerbergovu stednju , danas, u Srbiji u kojoj vecina gradjana jedva sastavlja kraj s krajem, zvuci kao jeres.Dok unuci , uveliko zagazili u trecu deceniju, cekaju da im babe prime penziju kako bi imali za cigarete i kafu .Dok ljudi u ozbiljnim godinama cekaju da im umru roditelji,kako bi dobili svoju sobu. Dok se kupuje dvesta grama mlevenog mesa za rucak, za cetvoroclanu porodicu.I dok se mnogi mole da im nepokretni  senilni roditelji sto duze pozive, jer su njihove penzije i naknade za tudju negu jedini prihodi koji stizu u kucu .

      - Stedi se kad se ima, ma koliko da se ima. Kada se sve potrosi , nema od cega da se stedi. Ako napunis zamrzivac , pa nemas velike izdatke za hranu naredna dva meseca, nemoj te pare sto ti preostanu da potrosis bez veze. Stavi svaki dan u fioku onoliko koliko bi ostavila u prodavnici.- Ovako je moja koleginica Ljiljana savetovala znatno stariju Ivanku, kojoj para nikako da se zadrzi u rukama. Nekima je  njena prica bila dosadna. Ali, Ljilja spada u one koji uvek imaju para za placanje svih racuna.I dan danas.

   Kada mojim prijateljima citiram izjavu jednog dobrostojeceg coveka, koji  takodje danas nema problema sa placanjem lekova, grejanja, struje, hrane .."ja nisam mnogo zaradio u zivotu , ali sam mnogo ustedeo" , gledaju me sa nevericom. Razrogacenih ociju , vecina ovo smatra  za neukusnu salu ...zaboga, od cega da stedim, kada ne mogu da ovo sto  primim razvucem ni do sledece plate?

    A proizvodjaci jagoda ovih dana se zale da ne mogu da oberu rod . Nema radnika. Ni dnevnica od 7.000 dinara , uz prevoz i hranu, nije dovoljna motivacija da se izadje na njivu i zasuku rukavi. Ispijanje one jadne kafe od bakine penzije, u hladovini nekog kafica gde se  besplatno procitaju novine , ipak je prijatnije od savijenih ledja na polju jagoda. Ma koliko se  mnogo  " svojih " kafa od tako zaradjenih  para     narednih nedelja moze popiti.
 
     Ruku na srce , nosenjem gajbica niko se ne moze obogatiti , pa ni u siromasnoj Srbiji . Ma koliko se  jedan pokojni predsednik upinjao da time opravda naglo bogacenje svog , tada gotovo maloletnog sina . Ali se moze zaraditi dovoljno za podsticanje samopostovanja nekoga ko bi da se odmakne od bakine suknje i n jene penzije.
      Kakve veze ima stednja prebogatog  Cukerberga  sa  praznim dzepovima i nezaposlenih i velikog broja zaposlenih gradjana Srbije? Mozda nikakve. A mozda , opet , neko iz one price o unucima i penzijama njihovih baka sebi kaze...ipak ja nikada necu biti kao on, moram da pljunem u sake.  Ili, neko od onih koji jos nisu naucili da razvuku platu do sledece, pocnu da vezbaju na tome.

     Davno je neko rekao,ako zelite da pobedite u trci, morate poceti da trcite.
 

 



JURITE LI CENE



 Stanujem na pet minuta laganim  hodom od male Idee, ona srednja je tri minuta dalje, desetak minuta mi  treba do Intereksa, a  jos toliko od njega do najvece Idee ( ne znam kako joj bese naziv u hijerarhiji marketa ovog tipa). Merkator je na poslednjem uglu pravougaonika mojih obliznjih  mesta kupovine, citati 15 minuta peske, ali u njega najredje svracam . Ja  sam od onih koji tradicionalno bojkotuju sve sto je slovenacko.Iz osvete prema prvencima u rasturanju nekadasnje nam domovine, dakako.
     Od kako se trgovinski lanci utrkuju u produzavanju rokova placanja, odustala sam od pracenja cena.Jos manje ih pamtim.Nije valjda da cu za pola korpe u Ideu, a za drugu polovinu u neki Intereks ili Metro, koji je, uz to, na suprotnom kraju grada.I u njemu se kupuje iskljucivo za kes.Pokupujem sve potrepstine na istom mestu, bar kada idem kolima.Izbegavam dane , obicno vikendaske, kada su razno-razne promocije tipa - ako kupite tri kesice buckurisa od supe , dobicete jednu gratis ili - za dva margarina, koji ionako izbegavam i jednu veliku pavlaku, dobicete plasticnu ciniju koja nicemu ne sluzi. Ali je zato  dzabe.
    Pa ipak, i meni, ovako preduzimljivog duha i sa genetskim trgovackim karakterom, desi se cesto  gaf. Onda  se slatko smejem sama sebi.
     U nekom razgovoru sa prijateljicama nacujem da je trenutno najisplatljivije pazariti u Tempu. Kao, snabdevenost izuzetna, cene bas konkurentne, pijaca najbogatija. I jos uveli rokove placanja koji se produzuju do beskonacnih sest meseci. I sad, kako odoleti? Izazovu povoljne kupovine, mislim.
     Po najvecoj vrucini i u kolima bez klime, otkotrljam se do Tempa. Brat bratu, 20 dobrih minuta voznje u jednom pravcu. To jest, ako nema guzve.Bezmalo toliko sam kruzila po parkingu, u ocajnickom nastojanju da se bas meni posreci upraznjeno mesto ispod nastresnice. Da se ne przim kad izadjem iz debelo rashladjenog Tempa  i krenem nazad. Sto ne docekah, naravno.I sto me sve kosta bar 300 dinara.
     Imam nesto od trgovackog i marketinskog znanja. I intuitivno umem da prokljuvim svakojaki jadac trgovacke dovitljivosti usmerene ka prevodjenju lakovernih preko vode.Mislim, do kupovine cak i onoga sto im nije ni na stvarnom ni na virtuelnom spisku.I sto im nikada nece ni zatrebati.Uz to, citam svakodnevno razno-razne informacije o istrazivanjima  svetskih pokreta potrosaca, daleko ozbiljnihih institucija od ovih nasih kaobajagi potrosackih udruzenja, od kojih vajde imaju samo njihovi  celnici.Nisam, dakle, ni prosecan, a jos manje neobavesten potrosac. Pa me, kao takvu, ipak uspeju da prevare. Prevedu zednu preko vode. Navedu na tanak led.Ma, sve...
     Ostavim tako u Tempu cekove za 8.500 dinara, sve se smejuci sebi  da ce i ovoga puta, to jest 23. januara, kada  dodju na naplatu,kakav sam baksuz, sigurno pasti evro.Pa cu tako platiti bar za koji procenat vise nego sto bih platila sada, umesto da bude obrnuto.
     Svratim, juce, za neke sitnice u Intereks. Kupujuci neko francusko sirce, kazu dobro je za zeludac , koji otkida od ovih nasih otrova,bacim pogled na maslinovo ulje. Ono isto, kojem je u Tempu cena od 860 dinara precrtana, pa napisana niza  - tricavih 656, ovde kosta 530 dinara.Haha - a pre koji mesec i nasa stampa je prenela tekst o tome da je neko belosvetsko udruzenje potrosaca sprovelo ozbiljno istrazivanje bas na temu akcija. I da je utvrdjeno kako su mnogi proizvodi, kaobajagi na akciji, zapravo samo tih dana prodavani po znatno visoj ceni od uobicajene. Ali, ko ce sve da pamti. A i sta je tricavih 300 dinara. Toliko su me nedavno zakinuli u Idei, kada su , kao, davali popust od deset odsto na kupovinu preko 3.000 dinara. A onda se ispostavilo da doticni popust vazi samo u nekim...ekstra , objektima. Ko mi je kriv sto nisam vidovita, pa da unapred znam to sto nigde ne pise??
     Jes da se ne trudim da pamtim cene, ali se po koja zadrzi u malom mozgu.Pa tako uporedim cene jogurta, jaja, junetine i piletine, dinja ananas i lubenica sa suvom drskom, kakve, kazu, ne treba ni kupovati..Joj, kako sam se lepo smejala sebi samoj.. Opet..Ako sam za samo par proizvoda sabrala da sam se presla za bar 600 dinara - i dalje ne racunam onih 300 za gorivo, niti one procente od pretpostavljenog pada evra bas kada ja placam racun, ispada da je Intereks u debelom minusu. Bar sada.I bar za ono sto ja kupujem.
     Nemam nameru da revnosno pratim cene.Ali, ako me iko posle ovoga vidi u Tempu, pa jos sa prepunim kolicima preda mnom, neka mi slobodno izbusi sve gume...unapred mu je oprosteno.
     

Follow by Email