Porez na kutretija i na pendžeri

Dete sam bila, mora da je toj bilo neku godinu po rat kad se i sag sećam ko jučer da je bilo, kad mi mati tutnu sidžimku i ruke i reče: "Vodi ovoj kutre nakude polje i ne vrtaj se sve dokle te ne izokamo, eve ji popisari većem kude Glišini, samo što nesu u našu avliju ulezli".

Kvo sam znala, jošte ni u školu nesam krenula, vatim onuj sidžimku, kutre trči po men, a ja begam kolko me noge nose, sve mislejeći, tija popisari mora da biju kutretija po kuće kad se mati onolko ustresla.

Posle kad sam malko razaznala, svatila sam i što smo krili onaj postara kola, volovska dabogme, šinska, tag seljaci za pobolja nesu ni znali, i što su nekvi ljudi sas vile i šipke odili po naš dvor i pobivali gi na svaki metar u zemnju pa gi izvlačili besni što poda zemnju neje prazno. Onija prvi, onija od koji smo krili kutretija i volovska kola, oni su popisuvali sve što si imal pa su posle toj razrezuvali porez na selski domaćini. A ovija drugi, oni su pa zbirali sve sas što je se trebal narani i napoji narod u varoši, a što je seljak moral da im dade, imal ne imal.

Ajd što su mu iskaruvali jedinu svinju iz kočinu eli je seljak moral da kupi poskupo svinju i da im ju predade za nikakve pare ako je tel onuj iz kočinu da sačuva za njegovu čeljad, pa nekako ću svatim: neje imala rana po varoši. Al mi nikad neće bude jasno zašto su deda i bašta morali da zatrupuju u šumu burence sas rakiju, "mora bit", kako je vrevil čiča Timotija, da će tija ljudi iz varoš umru ne samo od glad, nego i ako im se ne sune šišence rakija.

"Moreeee, jošte ovoj neje ništa, kad je država rešila da na seljaka oporeže i šinska kola što gi volovi i krave vuču i kutretija što ni dvor i kuću čuvaju, ima ni počne oporezuje i penžeri i nužnici, eve što vi reko"- pantim i toj da je rekal čiča Timotija, a ja sam posle brojila pendžeri na najgolemu kuću u selo, mislejeći kolko će oni jadni plate tolki porez na nji i sekirajeći se da li će stvarno zaziduju neki, samo da pojevtino projdu.

A projdoše i godine, poraso kolko sam porasla pa se poče i smanjujem, kako toj u život ide, i na porez ič posle nesam ni mislela. Toj je bila muška rabota, isprve ga je plaćal muž, posle sin, a i, duša valja, svo ovoj vreme neje porez ni bil da seljak mora prodava kravu kad mu dojde razrez za plaćuvanje ko nekad.

Sag se, vidim, sve diglo naNoge, samo se od porezi vrevi, ovuj koronu više i ne pominjaju.

Poplašili se, vikaju država će pa razrezuje porezi na šupe, nužnici, vejnici, bunari, ma i na nastrešnice za drva da ne kisnu, će se plaća porez.

Jedino nikuj ne pominja da će se pa plaća porez na kutretija. 

NeZnam smejem li toj da pominjam, ali kad bi se država i toj dosetila, goleme pare bi imali d-uznu, pogoleme nego od svi nužnici i bunari. Nji su počeli i bez porezi zatrupuju. Šće kad nikome više i ne trebu.

Ilustracija je odavde