Postoje
ljudi koji se, kad ostare i zanemoćaju, opiru svakom vidu pomoći
koju bi mogli da dobiju od osoba ili institucija van svog porodičnog
kruga. Radije se, sve dok mogu pa makar i korakom puža i uz
raznorazna pomagala koja im omogućavaju kretanje, snalaze sami,
čekajući nestrpljivo one trenutke kada članovi porodice mogu da
izdvoje koji sat svog vemena kako bi se posvetili njima. U
međuvremenu su nezadovoljni, nesrećni, skloni depresiji i
svakojakim crnim mislima. Jadikuju nad svojom sudbinom, proklinjući
je i, bar na rečima, jedva čekajući dan sopstvene smrti,
označavajući ga istovremeno i kao kraj svim ovozemaljskim mukama.
Mnogi
od njih tako zaista i dočekaju kraj, verujući u sopstvene zaključke
da su ih napustili ili bar zapostavili najbliži, da više nisu nikom
dragi, postajući i u sopstvenim očima bezvredni.
“Zašto
sam ovo morao da doživim” - vrlo je često pitanje svih onih ljudi
koji se u jednom trenutku svog života, pre ili kasnije, suoče s
gubitkom energije, snage i zdravlja, a time i volje za životom.
Objašnjavanja,
uveravanja, zaklinjanja u sve živo, od strane članova najuže
porodice, da ih ne zapostavljaju, da stalno misle na njih i brinu o
njima i da bi im posvetili daleko više vremena i pažnje, samo da
imaju to dragoceno vreme u uslovima kada im radni dan vrlo često
počinje u devet sati i traje sve dokle je volja šefu, gazdi,
direktoru ili kome god, do njih ne dopiru.
Prihvatanje
pomoći kao rešenje
Daleko
je lakše, svakako, i njima samima i njihovim porodicama, kada
pristanu da prihvate tuđu negu i pomoć i to od strane onih koji su
kvalifikovani da profesionalno pomažu u radu sa starim licima. Ne
tako retko, porodice pokušavaju da angažuju i osobe koje nisu
edukovane za ovu vrstu usluga, ali vrlo često posle nekoliko
neuspešnih ekperimenata koje unose još veću nervozu u porodične
odnose, opredele se za – profesionalce.
Ima
onih koji potpuno svesno, racionalno razmišljajući i vagajući,
sami angažuju ili pristanu na to da porodica angažuje osobe koje će
im pomagati u svakodnevnom funkcionisanju. Bilo da je reč o
obavljaju svakodnevnih rituala i obaveza, kao što su umivanje,
brijanje, tuširanje, nameštanje kreveta, usisavanje, pranje i
peglanje veša, kuvanje, pranje sudova, odlazak u šetnju i sve ono
što čini svakodnevicu, bilo da je u pitanju odlazak u ambulantu,
dom zdravlja ili klinički centar, nabavka lekova, podizanje
rezultata, plaćanje računa, nabavka namirnica...
Savremeni
tempo života piše nova pravila
Usluga
kućne nege starih lica, koju pružaju službe kućnog lečenja i
medicinske nege, postaje sve popularnija i zapravo gotovo neophodna,
kada i relativno zdrav i pokretan čovek uđe u neke godine, ma
koliko se dobro i sposobno za svakodnevne aktivnosti osećao. Ovo tim
pre, uzmu li se u obzir savremeni tempo života i sve one obaveze
koje očekuju njihovu decu i unuke, one za koje se podrazumevalo
nekada da su u obavezi da brinu o svojim starima. A ima li se u vidu
da starost donosi nagriženo zdravlje, otežano kretanje, umaranje
pri svakom kretanju ili i najlakšem poslu u kući, ova potreba
postaje još veća.
Čuvanje
starijih osoba, svakako, podrazumeva i
usluge koje su u domenu zdravstvene i socijalne zaštite,
a to su: pružanje pomoći u domenu očuvanja samostalnosti, kupanje,
pranje kose, sečenje noktiju, pomoć pri oblačenju, pripremanje i
serviranje obroka, briga o osobama sa demecijom i nepokretnim licima.
Zatreba li, tu je i održavanje higijene prostora u kojem borave,
posebno postelje, pomeranje u krevetu lica koje se ne kreće, pomoć
prilikom kretanja i korišćenja pomagala za kretanje, davanje lekova
ili kontrola njihovog redovnog uzimanja, pružanje saveta porodici u
radu sa starim osobama i njima samima.
Unapređenje
i očuvanje zdravlja kao imperativ
Pri
svemu tome najvažnije je očuvanje i unapređenje zdravstvenog
stanja osobe o kojoj profesionalci brinu, kao i prevencija njihovih
bolesti. Zatreba li, negovateljice (zadužene za negu) i medicinske
sestre (zadužene za medicinsku brigu) angažuju se i za dnevna,
noćna ili celodnevna dežurstva pored osoba kojima je potrebna pomoć
za normalno funkcionisanje. Osim toga, moguće su i posete lekara
raznih specijalnosti, kakve mogu biti sastavni deo usluga koje ove
specijalizovane institucije nude svojim korisnicima.
Osoblje
zaposleno u institucijama koje se bave brigom o starima i negom
starih može se angaživati i radi asistiranja i pratnje osoba kojima
je to neophodno, kako prilikom odlaska na banjsko lečenje ili
oporavak,tako i kada je reč o hospitalizaciji u specijalizovanim
zdravstvenim ustanovama i centrima.
Postoje
i ustanove koje pružaju povremenu ili stalnu kućnu negu starih van
svog sedišta.
I
naravno, ne mora da bude samo reč o angaživanju onih koje se bave
pružanjem pomoći i negom starih lica, dugoročno. Ponekad je
porodici neophodna pomoć samo onda kada iz raznih razloga –
godišnji odmor, službeni put, odlazak na putovanje, svadbu... ne
mogu biti uz svog oca, majku, baku, deku... Svako takvo odsustvovanje
od kuće, naravno, daleko više će im prijati ukoliko znaju da je
taj njihov, neko, zbrinut na najbolji mogući način.
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.