ZAPALJENI JEČAM U PRŽIONICI "KAFE" i... test na surogat (2)

Sećate li se nekadašnjih pržionica kafe? A mlinova u njima?Sprava, ne mnogo veća od mog starog usisivača, imala je elektromotor i plastičnu posudu iznad njega. U nju se sipala kafa u zrnu, koja je prolazila kroz mlin i u obliku praha kroz uzanu cev ulazila direktno u kesu koju je prodavačica držala ispred otvora te cevi. Većina radnji je nudila  svetliju i tamniju (manje i više prženu) kafu, a neke su ponudu obogaćivale i srednje prženom. 

Ispočetka se kafa mlela pred mušterijom. Kada su počeli redovi ispred  radnji, vlasnici su se dosetili pa su ponudili i već samlevenu kafu- negde je držana u posudama, a negde  je već bila u pakovanjima od 100 i 200 grama. Obično je bila za koji dinar jeftinija od one koju su mleli pred kupcem. Naravno, ako se negde i navodio sastav, pisalo je- kafa 100 posto.

A U KAFI- CIKORIJA, ROGAČ, NAUT, ŽITARICE, GRAŠAK, PASULJ, ŽIR, SOJA, KAKAO, ŠEĆERNA REPA, SMOKVE…

Tada sam posle tolikih decenija ponovo čula kovanicu “čista kafa”, za razliku od one koja je “obogaćena” i nečim što nije kafa . Neverne Tome su šuškale o tome da  u već samlevenoj kafi ima sve više ne samo divke, već  svakojakih surogata, prženih delova raznih biljaka s povećanim sadržajem ugljenih hidrata (šećera). Pominjani su cikorija, rogač, naut, ovas, raž, ječam, pšenica,  grašak, pasulj, žir, soja, kakao, koren šećerne repe, smokve…  No, kako nije bilo inspekcijske, a još manje laboratorijske  kontrole, nikada nismo ni saznali šta smo sve unosili u organizam sa šoljicom popijene “kafe”. Dobro, u sopstvenoj kući smo mogli da imamo kontrolu, ali je i u gostima i u kafićima i u kafanama, u firmama… standard, niži no ikad, nalagao  kao stvar lepog vaspitanja da se o poreklu servirane kafe i ne postavljaju pitanja.

Sasvim slučajno, potvrdu  govorkanja o pojačanom dodavanju surogata u kafu dobili smo zahvaljujući požaru koji je nastao posle prženja “kafe” u prizemlju kuće naših komšija, iznajmljenom vlasniku jedne niške pržionice. Pošto je jedne noći (kao po pravilu “kafu” je pržio samo noću) ispržio- ječam i spakovao ga u dva  velika jutana džaka, zaključao je vrata i otišao. Nedovoljno ohlađeni ječam se zapalio i sva sreća što je već svanjavalo i što je vlasnike kuće probudio jak miris dima, inače… ko zna koje bi bile razmere požara.

NAUT ILI PRŽENA LEBLEBIJA

Dok sam o ovome pričala koleginici, pitajući se kako ljudi sebi dozvoljavaju da se služe takvim prevarama, sasvim mirno mi je rekla-  Šta se čudiš, pa onaj Turčin koga si upoznala kod nas  doprema mom mužu leblebije, kojima on snabdeva pola niških pržionica kafe. To ti je onaj surogat, kod nas poznat kao naut. Ništa to nije štetno, leblebije se ionako jedu, a kafa bude mnogo jeftinija. Ko pa danas može da primeti  je li kafa čista ili sadrži i surogate? I ko će pa baš da izmeri da li je surogata pet ili 15 posto u kafi?


SUROGATI PONOVO POSTAJU AKTUELNI

U poslednje vreme aktuelizuje se opet priča o “čistoj ili pravoj kafi”. I o surogatima u onoj- koja to nije.  Malo-malo pa se u  rafovima, svejedno da li megamarketa ili  malih radnji u kojima se sve kupuje na merenje,  pojavi neka nova vrsta kafe po neshvatljivo niskim cenama. Najčešće gotovo nepoznatih proizvođača.

Problema ne bi ni bilo da se prilikom prodaje tih jeftinih kafa s dodatkom surogata (pravilnikom o prodaji proizvoda od kafe, dozvoljenih) poštuju odredbe pravilnika o deklarisanju – da na prednjoj strani pakovanja piše šta taj proizvod sadrži ili da sam naziv proizvoda ukazuje na njegov sastav. Na nekim pakovanjima, doduše,  bar piše da ta kafa sadrži određeni procenat surogata. Jeste da to nije baš lako uočljivo, da nije na prednjoj strani i da vam treba lupa pa da dešifrujete ono “surogat pet odsto” u sastavu, ali bar nije prećutano.  Pitam se, koliki bi procenat surogata utvrdila laboratorijska kontrola, kada bi neko bio zadužen da  je obavi.

U međuvremenu, dok se s deklarativne pređe na istinsku zaštitu potrošača, na nama je da se štitimo sami. Ako ne na drugi način, ono- s lupom u ruci kada krenemo u kupovinu. Da uspemo da pročitamo ona sitna slova koja kriju bar deo istine o sadržaju surogata  u kafi koja nas mami neshvatljivo niskom cenom.

TEST NA SUROGATE

Za slučaj da se želite uveriti sami u to kakvu kafu ste izabrali, evo recepta za mali test na surogate  u njoj.

Osim kafe, potrebni su vam sirće, hladna voda i povidon jod.

U šolju sipati skuvanu kafu, s koje se najpre ukloni pena pa se sačeka da se talog slegne. Tri supene kašike ove kafe sipati u čašu u kojoj je  150 do 200 ml vode, najbolje flaširane (samo ne Prolom, zbog visoke Ph vrednosti). Promešati.

Dodati četiri kašičice sirćeta i opet promešati.

U mlazu dodavati povidon jod iz originalne bočice, uz mešanje.

Ukoliko rastvor ostaje braon boje, ma koliko povidon joda dodavali- u  kafi nema surogata.

Ako rastvor pomodri, to je dokaz prisustva surogata u kafi. Posle mešanja moguće je da se modra boja izgubi, ali se stvara ponovo s nastavljanjem sipanja povidon joda u mlazu i može se opet izgubiti- što zavisi od količine dodatog surogata, odnosno skroba u njemu.

Prvi deo teksta o surogatima u kafi izazvao je živu polemiku, a nekima je priča o surogatima bila novost i podsticaj da sami dobiju odgovor na pitanje kakvu kafu piju. Pa bih vas zamolila i za odgovor na pitanje- da li biste kupili kafu koju inače kupujete i kada biste znali da sadrži surogate. Hvala vam.

Fotografije za ilustraciju su pozajmljene odavde