Priče iz Italije (2) - gost - bloger Karolina Čojbašić

Karolina Čojbašić je moja koleginica iz svojih novinarkih dana. Niško dete. Gimnazijalac. Studirala srpski jezik i književnost. Novinar bila, u informativnoj redakciji nekadašnje Niške TV. Kad je pao Sloba, budući da je bila reč o fantomskoj "firmi" bez ikakvog pravnog identiteta,  TV su pripojili našim novinama pa smo se svi obreli u nekakvoj konstrukciji nazvanoj Info Niš. Novine su, tako, privremeno i u presudnom trenutku dale legitimitet Televiziji, a da ih niko ništa nije pitao. (eto, tek malo i svedočenja na neke druge teme).

Karolina danas živi u Valjevu. Radi kao prevodilac i administrativni službenik u jednom italijanskom preduzeću. Piše. Pesme, pripovetke, crtice inspirisane ljubavlju prem dobrim ljudima. Prevodi romane za svoje zadovoljstvo. I raduje se svadbi svoje ćerke koja se udala... šta mislite gde? Baš onde gde su rođene i ona i mama.

Najavljujem za uskoro njen blog. Još ssmo da mu smisli(mo) naziv.
U međuvremenu, nekoliko njenih crtica na mom blogu.

POSLEDNJI ARISTOKRATA

Umro je gospodin Angeloti u stotrećoj godini života. Aluminijumski magnat Lombardije. Bio mi je kratko poslodavac i opet sam bez stalnog posla. U početku je bilo teško raditi za njega. Kad sam se navikla , on umre.

-Čudo to? U stotrećoj.


-Bio je star, ali pravi gospodin. Zapravo, jedan od poslednjih aristokrata Severne Italije. Godinu dana sam svakodnevno bila u njegovom društvu. Drugi su ga se bojali jer je imao nezgodnu narav, a on u stvari nije podnosio ljudsku gluposti i nered.Tako interesantnog starca nisam srela.

-Nekrofilu!


-Ujutru bih mu pokucala na vrata i kad me pozove da uđem, razgrnem drapere, pojačam vatru u kaminu i pomognem mu da se raskomoti pa ga okupam. "Signora, nemojte me ubiti tim peškirom. Ne trljajte mi kožu, već upijajte vodu tapkajući mi telo. Molim Vas, izmedju prstiju na stopalima, peškirićem uvek prodjite pet puta."

-Svakako gospodine. Čim Vas obučem, pozvaću da Vam serviraju doručak.

-Samo požurite, imam posla.

Serviranje obroka za gospodina Angelotti nije bio jednostavan posao. Sve je moralo biti po protokolu, i sve je imalo predviđeni izgled. Odstupanja nije smelo biti, jer bi naprasno izgubio apetit. Jednom je u mom prisustvu vratio jelo, jer je kuvarica na tanjir stavila trinaest, umesto dvanaest njoka.

Posle doručka otišao bi u svoj kabinet da iskontroliše cenu aluminijuma na berzi i pročita novine.

-Gospodine, Vaš sin je stigao i pita da ga primite na konsultacije? Upravo je došao.

-Signora, ne prekidam posao zbog nenajavljenih poseta, posebno ne zbog tog prokletog komuniste koji je studirao filosofiju na Sorboni i počeo da radi u pedesetoj godini!

-Da mu prenesem da dođe sutra?

-Ne, pozvaću ga kad budem imao vremena za njega.

Njegov sin ima sedamdesetak godina i veruj mi, gore izgleda nego otac. 

Starac je bio neverovatan.

A nedeljom bi poslao šofera po ljubavnicu, piletinu od osamdeset. Tokom ručka guguču a on je pita:

Amore, šta si lepo radila ove nedelje? 
Ona ustrepti od ljubavi i od parkinsona i krene da pripoveda.

Posle sat vremena mu dosadi njeno društvo pa me pozove. -Signora, neka šofer dođe, i otpratite
gospođu Delneri do auta. Ljubavi moja, vreme je da kreneš, treba da odmoriš.

"Signora Mirjana, sve manje imam živaca za ovu ženu. Moja pokojna supruga je bila anđeo, a ja sam je varao sa ovom. Šta li sam video u njoj? Previše jede i mnogo priča."

-Izvinite, ako smem da primetim, zašto ne raskinete?

-Trideset godina smo u vezi. Ne mogu. To bi je ubilo.

Bilo mi je jednostavnije u popodnevnoj smeni. Jednom sam došla odevena u dugu belu lanenu haljinu, bilo je vruće. I u julu mesecu smo ložili kamin jer je gospodin osećao hladnoću u svojim staračkim kostima. –Signora Mirjana, zašto ste se obukli kao časna sestra? Nemojte više dolaziti na posao u toj haljini. Zaprepašćeno sam ga pogledala a on je nastavio da čita i nije me ni pogledao više toga dana.

Pored njegovog uzglavlja uvek je bdela medicinska sestra koja je brinula o njeovoj terapiji. Te večeri došla je u smenu jedna koja je na sebi imala usku crnu suknju i duboko dekoltiranu crnu majicu.

Okrznuo nas je pogledom i zakreštao.- Odlazi časna sestra a dolazi prostitutka!!!

Požurila sam ka vratima da ne puknem od smeha, kad me je pozvao da se vratim: -Iskreno se nadam da večeras nikoga nećete sresti u toj haljini. Buona notte.

Eeej kakav je to čovek bio. Sa njim nikad nije bilo dosadno. Takvog poslodavca nikad više neću naći. Bila sam zatečena kad su me posle sahrane obavestili da je naložio da mi se još godinu dana isplaćuje plata i da u naredne tri godine dobijam poklon za Božić.

Draga ti, to ti je razlika izmedju buržuja i aristokrate. Umro je poslednji koga sam mogla poznavati, a velika mi je čast što sam radila za njega.

-Miro, jesi li siigurna da mi nisi prepričala scenario nekog filma?

-Draga ti , sve ti je to tako bilo.

Follow by Email