Biljana Ostojić,instruktorka pačvorka- slikanje krpicama


Biljana Ostojić je jedna od retkih osoba kod nas koja se ozbiljno bavi pačvorkom - učestvovala je na dvadesetak grupnih i imala četiri samostalne izložbe (Galerija "Ikar " - Zemun, Klub “After eight”-Beograd, Galerija Biblioteke “Filip Višnjić”-Bijeljina, Kuća “Đure Jakšića” Skadarlija-Beograd ), a zahvaljujući njenoj školi pačvorka,  Patchwork art, svi oni koji bi želeli da se bave ovim hobijem, mogu od nje da nauče ono što je potrebno da svoje interesovanje pretvore u istinski hobi i zadovoljstvo.



Kada sam pročitala njene odgovore na pitanja koja sam joj poslala za zamišljeni intervju, shvatila  sam da je ona sama napisala jednu zanimljivu priču o svojoj umetnosti i da ja tu ne bi trebalo mnogo da se mešam. Dakle, sledi priča Biljane Ostojić:



Radoznalost za lepo sam ponela iz mog rodnog grada Bijeljine. Tamo me klavir uveo u svet muzike, a posle završene gimnazije, Beograd se ponudio sa bezbroj izazova.

Na kraju mog radnog veka sačekali su me čarolija i izazov, zvani pačvork! Bilo je to nešto novo, nešto za šte nisam ni sanjala da imam smisla, strpljenja... i da ću se zaljubiti. Ali kao što znate, ljubav uvek dolazi iznenada. I evo, traje punih 15 godina, a ja se trudim da pačvork približim i drugim ljudima, bar onim najradoznalijim.



Šta je to pačvork?

To je mogućnost da otkrijete tajnu čudesnog slaganja parčića tkanine u jednu skladnu celinu, šansa da izrazite svoju kreativnost na jedan potpuno novi način.
Rezultat te posvećenosti, dok slažete parčiće tkanine  i pravite razne kombinacije  jesu radost i lepota, koja zrači iz svakog napravljenog komada, pa bilo da je to prekrivač, maštovita torba, prostirka, jastučnica, zidna slika, bebi pokrivač, presvučena fotelja...



Jedna od lepsih strana pačvorka je upravo njegova univerzalna primenjivost… u modi, enterijeru, dekorativnim predmetima…

Ja se trudim da ga promovišem, koliko mi vreme i zainteresovanost medija dozvoljavaju, grupnim i samostalnim izložbama, gostovanjem na RTS-u, držanjem radionica i kurseva na Narodnom univerzitetu  “Đuro Salaj “  i mojoj kreativnoj radionici ”Patchwork art”,  ali je to još  nedovoljno.

Da bi se neko bavio pačvorkom, pre svega je potrebna zainteresovanost i strpljenje. Često polaznici kursa nisu ni svesni koliko ga imaju, koliko ih bavljenje pačvorkom opušta, koliko izvlači iz njih uspavanu kreativnost . Rezultat toga su uspešni radovi i veliko zadovoljstvo. 



Pored strpljenja potrebni su i drvene boje, sveska, makaze, lenjir, igla, konac, malo tkanine za početak i naravno mašina.

Pored učenja, na kursu stižemo i da se lepo  družimo. Posebna atmosfera se uvek desi kada pripremamo izložbu…tada kroz zajednicki rad i razmenu mišljenja i ideja, ta povezanost, postaje jos jača.

Moja kćerka je slikarka. Ja često imam običaj da kažem da ona slika četkicom i bojama, a ja krpicama. Nekada su to čisti geometrijski oblici, a nekada nastaju i komadi koji izgledaju kao prave slike.


Kada sam nesigurna pri izboru boje ili određene kombinacije boja, ja joj se obratim za savet i mišljenje.

Kao što sam već napomenula, držim kurseve i radionice. Grupe su otvorene za sve zainteresovane bez starosnog ograničenja.

Kursevi traju tokom cele godine, ali jesen je vreme kada najčešće počinje Osnovni  kurs pačvorka. Upravo je sada prijavljivanje za novi kurs.(064/154-39-78)






Follow by Email