Burazersko poslovanje, nagrađivanje, napredovanje

Postoje ljudi koji u svemu, svačemu i svakome vide neki interes. Druže se sa ljudima od kojih će imati neke koristi, sklapaju prijateljstva sa ljudima za koje ocene da im mogu pomoći u rešavanju nekog važnog pitanja, odlaze na događaje, upisuju kurseve i biraju hobije koji će im dalje otvarati  vrata na putu koji su zacrtali... učlanjuju se u društva ljubitelja... nečega, u partije, stranke, sve u skladu sa sopstvenim potrebama, idejama i ciljevima.

I postoje ljudi koji u svako novo... društvo, druženje,  stranku, klub... prijateljstvo... ulaze srcem. Filatelisti su jer zaista sakupljaju marke, numizmatičari jer uistinu vole starine, druže se sa Perom, Mikom, Lazom, jer smatraju da imaju zajedničke teme, interesovanja, ljubav prema poeziji, putovanjima, kuvanju... ili jednostavno mogu i da ćute u njihovom društvu i da im nije dosadno. U stranke ulaze i najprljavijim poslom na svetu počinju da se bave iz ideala... da mogu istinski nešto promeniti, da mogu uticati na popravljanje stanja u stranci, gradu, zdravstvu, školstvu... u državi.

Kako se dele nagrade?
Kako se dobijaju poslovi?

Zašto u pojedinim sferama društvenog života poslove, prolaz na konkursima, nagrade, priznanja... dobijaju samo pojedini ljudi, obično svrstani u nekakve neformalne interesne, za širu javnost najčešće nepoznate, skrivene grupe?

Zato štoooo- "ko će koga, ako ne svoj svoga" ili "ja tebi, ti meni" ili "ruku ruku mije..." ili, pojednostavljeno, ja ću tebi danas, a ti ćeš sutra nekome ko će prekosutra meni... omogućiti da prođeš na tenderu, da zaobiđeš propise, da pobediš na konkursu, da dobiješ nagradu tuitu.

Često u takvim rabotama i nema elemenata prestupa, prekršaja, kriminalnih radnji. Vrlo često u tim rabotama  ima samo "pamti pa vrati", "delimo na pola", "mi smo tim koji pobeđuje", "dođeš mi, dođem ti"... i samo se truditi da se sa što manje truda osvoje one pozicije koje su mnogima, sve i da se oderu od rada, rezultata i uspeha, neosvojive i nedokučive.

Model ponašanja za sve u životu.

Vreme u kojem živimo, označeno korupcijom kao jednim od vodećih principa rada, poslovanja, odnosa... dušu je dalo za muljanja svih vrsta. Za preprodaju ispita i maturskih, diplomskih, master i doktorskih radova, iz čega nastaju "stručnjaci" svakojakih profila kojima taj način dolaska do diplome postaje model ponašanja za sve u životu. Sve ima svoju cenu i svako ima svoju cenu. I nema te cene koju neko neće platiti da se domogne željenog cilja.

Još bolje od hvatanja za džep je udružiti se sa sličnima i usavršavati model "ja tebi, ti meni". Igre bez granica.Laktovi na gotovs. Burazerovanje. Šlepovanje uz snalažljive.

Između ostalog, i zbog toga neki ljudi, časni, kvalitetni, dostojanstveni, sposobni... odlaze iz ove zemlje. Da tamo, sve i da se njihovi kvaliteti i rezultati ne vrednuju kao rezultati domaćeg kolege, bar budu plaćeni kao ljudi. Da ne gledaju kako se nesposobni "pametnjakovići" obučeni jedino za laktanje i provlačenje kroz nameštene tendere i konkurse, bahate i rasipaju dok oni grcaju u besparici i dugovima. Da im se mediokriteti ne keze sa visina svojih plaćenih "uspeha". Da sačuvaju svoje dostojanstvo.

Dok oni ne odluče da se vrate ili dok im mi ne damo šansu da ovde pokažu šta i koliko mogu (dosad smo iz belog sveta kao vajne stručnjake za štošta vraćali samo prodavce magle) nestručnjaci ili lošiji od njih stručnjaci iz ove priče gradiće imperiju osrednjosti i burazerske pola-pola poslovnosti. I tako nam i treba.

Follow by Email