Dr Aleksandar Nikolić, mala Škola uspeha (2) - ne čekajte sva zelena svetla na semaforu

-      --  Zamislite da ste seli u taksi, i treba da odete iz jednog dela grada u bioskop, koji se nalazi na drugom delu grada i pri tome da prođete desetak semafora. I zamislite da je taksista uključio motor i čeka. Pitate ga šta čeka a on vam odgovori: „Da svi semafori do krajnjeg odredišta budu zeleni.“ Pretpostavljam da bi ste se pitali šta je sa njim. Pa, ako to ne radimo sa tako jednom beznačajnom stvari kao što je odlazak u bioskop, zašto to radimo sa svojim životom?!- ovim rečima dr Aleksandra Nikolića počinje drugi nastavak ove male Škole uspeha, njegove druge specijalnosti, koja mu je i omogućila da se i u svojoj osnovnoj struci maksimalno razvije





Zamolila bih  Vas da objasnite razliku između pojmova koje često mešamo, između mozga i uma, kao i pojmove svesnog i podsvesnog uma.

Da bismo mogli da razumemo odgovore na Vaše pitanje prvo moramo da shvatimo nešto drugo. Jedan od mojih „AHA“ momenata je bio kada sam saznao da mi razmišljamo u slikama. Kada pomislimo na našu dnevnu sobu, na primer, proces koji se dešava u našem umu i koji većina ljudi ne primećuje je da se slika naše dnevne sobe pojavi na „ekranu“ našeg uma, mi je praktično gledamo svojim „unutrašnjim okom“ i onda opisujemo. Isti proces se dešava sa bilo čim o čemu mislimo. Da bismo mogli jasno da razmišljamo, moramo imati jasnu sliku onoga o čemu mislimo. Ako je nemamo, onda nastaje konfuzija u razmišljanju. Zbog toga se javlja tolika konfuzija kadaje reč o umu. Većina ljudi, kada ih pitate da razmisle o svom umu, vidi sliku mozga. Međutim, naš um nije naš mozak. Mi upotrebljavamo naš mozak za razmišljanje, naš mozak neće sam da razmišlja. Konfuzija nastaje zbog toga što um nije stvar niti bilo kakav fizički oblik, um do sada niko nije video i stoga ljudi nemaju jasnu sliku uma. Um je energija, um je pokret i nalazi se u svakoj ćeliji našeg bića. Čak i nauka sve više podržava tezu da svaka naša ćelija ima svoju inteligenciju.




Znajući to,  jedan američki lekar je 1934. godine napravio sledeći crtež koji ja koristim na svojim seminarima, da bih učesnicima seminara jasno preneo ideje o umu, njegovim sposobnostima i kako ih koristiti.




Naš um ima dva dela, svesni i podsvesni. Neki će možda prokomentarisati da je podsvesni um u stvari supersvesni, nadsvesni ili će ga već nazvati nekim drugim imenom. Po meni, ulaženje u rasprave o tome je beskorisno. Ono što je važno je da naučimo kako funkcioniše i kako ga možemo koristiti. U našem podsvesnom umu se nalaze naše uspomene, naše navike, naša programiranja verovanja, naše navike, razmišljanja i naša slika o sebi, naše emocije.
Koristeći naš svesni um, možemo da prihvatimo bilo koju ideju, možemo da je odbacimo, možemo da odaberemo neku od mnoštva ideja i možemo da napravimo novu ideju. Mi 100% kontrolišemo naš svesni um, naše misli.
Naš podsvesni um ne može da odbaci ideju koju mu prosleđuje naš svesni um. Mora da je prihvati. I možda jedna od najvažnijih osobina našeg podsvesnog uma je da ne razlikuje stvarno od izmišljenog, ne zna da li je nešto malo ili veliko, ne razlikuje uspeh od neuspeha, ne razlikuje dobro od lošega. Kada primi ideju od našeg svesnog uma, u našem podsvesnom umu se pokreću emocije, a te emocije pokreću nas, naše telo na akciju i delanje. Naša akcija, naše delanje, donosi rezultat. Kakve su nam misli, takve su nam emocije. Kakve su nam emocije takve su naše akcije. Kakve su naše akcije, takvi su rezultati koje postižemo. Ako su nam misli pozitivne dobijamo pozitivne rezultate, ako su negativne i rezultati su negativni. Ovde se u punoj svojoj snazi ispoljava jedan od osnovnih zakona univerzuma, zakon uzroka i posledice koji glasi: „Svaki uzrok mora da donese određenu posledicu, i svaka posledica je prouzrokovana određenim uzrokom.“ Fizičari bi rekli da je to zakon akcije i reakcije, što je u suštini isto. Stoga ,ako želimo da menjamo posledicu, svoje rezultate, pre svega moramo da menjamo uzrok, svoje misli. A ne zaboravite, mi apsolutno kontrolišemo svoje misli.

    NE PRIMATI INFORMACIJE NEKRITIČKI

-          Kako naš mozak verifikuje naše misli, ideje, jadikovke,  može li da razlikuje stvarno od zamišljenog i kakva je uloga svih  ideja, misli i slika, naših i naših predaka, u borbi za kvalitetniji život praćen ostvarivanjem uspeha kojeg smo dostojni?

Mi smo od malena učeni i naučeni kako da razmišljamo. U prethodnom odgovoru sam napomenuo da se u našem podsvesnom umu nalaze naše navike, razmišljanja i programirana verovanja. Mi smo naučeni da svojim fizičkim čulima prikupimo informacije o svojim rezultatima ili okruženju i okolnostima i date rezultate tretiramo kao naš maksimum, naučeni smo da naši rezultati, okruženje i okolnosti diktiraju naš način razmišljanja. Ceo proces se odvija automatski, vrlo često ga nismo ni svesni. Većina ljudi dozvoljava da informacije koje prime putem svoga čula sluha i vida diktiraju njihov način razmišljanja. Tu posebno mislim na radio, televiziju, dnevnu štampu, razgovore sa kolegama na poslu, informacije sa interneta, razgovori sa rodbinom , prijateljima, poznanicima. Evo samo jednog primera kao ilustracije.

Kada na televizijskom dnevniku, u dnevnoj štampi ili na radiju čuju ili pročitaju informaciju da je ekonomska kriza, ta informacija automatski pokreće negativan način razmišljanja. Razne misli poput: biće teško preživeti, mora se štedeti svaki dinar, mora se stisnuti kaiš i gomila sličnih misli im prolazi kroz glavu, naravno potkrepljene istim takvim sugestijama sa raznih strana. Ne razmišljajući, većina ljudi prihvata te informacije, vrti iste misli u svom umu, a rezultat toga možete videti svuda oko sebe. Ljudi se skoro ničemu vise ne raduju, osmesi su nestali sa njihovih lica i žive nekim životom kojim ne verujem da žele da žive. Istina je da u vremenima ekonomskih kriza propadne veliki broj preduzeća, ali je isto tako istina da se u istim vremenima ekonomskih kriza stvori ako ne i veći broj novih preduzeća koja odlično funkcionišu i ostvaruju izuzetne profite. Istina je da veliki broj ljudi  teško preživi ekonomske krize, ali je isto tako istina da ima i onih koji u vreme kriza zarade velike sume novca, pri čemu naravno ne mislim na one koji se bave nezakonitim ili nepoštenim poslovima. Većina ljudi dozvoljava da stanje na njihovim računima u bankama diktira njihovim načinom razmišljanja. Više puta sam imao priliku da posmatram kako se ljudi ponašaju u samoposluzi, na primer. Priđu nekom proizvodu , svidi im se ili im treba, uzmu ga u ruke, pogledaju cenu i kao opareni brzinom svetlosti ga vrate na mesto. Umesto da ih visoka cena nečega što im se sviđa ili im treba podstakne da počnu da razmišljaju kako mogu da zarade taj novac, oni odustaju razmišljajući kako to sebi ne mogu li nikada neće moći da priušte.
Navodim ovde novac zato što su to najočigledniji primeri, ali nemojte da Vas to zavara, isto se dešava i u bilo kojoj drugoj oblasti života. Razmislite koliko samo usamljenih mladića, kvalitetnih ljudi, ne prilazi devojkama jer su bez razmišljanja prihvatili tvrdnje da moraju da imaju dobar auto, moraju da budu sportski tipovi, poznate „face“ ili već nešto drugo da bi se devojka zainteresovala za njega ili zabavlja sa njim.
Rešenje je da ne prihvatamo nekritički kao tačne informacije koje primamo. Ja već odavno ne slušam i ne gledam dnevnike, ne čitam dnevnu štampu. Volim u šali da kažem da je u dnevnoj štampi jedino datum tačan, ali i to za svaki slučaj proverim. Rešenje je da razmišljamo kako možemo nešto da postignemo, ne zašto sve ne možemo.

JASNA ŽELJA, PLAN I - POČNITE ODMAH

-          Šta je preduslov postizanja tog rezultata kojem težimo ?

Da bismo postigli rezultat kome težimo, moramo učiniti nekoliko stvari. Pre svega, moramo imati potpuno jasnu sliku toga što želimo. Ako ne znamo tačno šta želimo, ne možemo to ni postići, pa čak i ako uspemo, nikada ne možemo znati da li smo uspeli ili ne. Ljudi, na primer, žele da imaju više slobodnog vremena i smatraju da je to dovoljno jasno i precizno. Jedan minut više je više slobodnog vremena i tri sata više su više slobodnog vremena. Morate tačno odrediti koliko je to. Mnogi žele da zarade više novca i takođe smatraju da je to dovoljno jasno i precizno. Jedan evro više je više novca i deset hiljada evra više je više novca. Ili žele da češće izlaze. Jednom godišnje više je češće izlaženje i jednom nedeljno više je češće izlaženje.
Morate jasno i precizno definisati šta je to što želite.
Kada ste to jasno definisali, morate napraviti plan kako to možete postići.
Vaš plan ne mora biti previše detaljan, ali mora imati osnovne korake. Sledeći put kada vam neko kaže da želi više slobodnog vremena, više novca ili već nešto drugo, pitajte ga kako misli da to ostvari, da li je napravio plan. Mogu da se kladim da će vas 96% ljudi zbunjeno pogledati.
 Bez plana da nešto postignete, vaše želje ostaju na nivou pustih želja.
 Vaš plan ne mora da bude savršen. Ako vidite da ne daje rezultate, menjate ga, menjajte način kako ćete ga ostvariti, ali ne odustajte od vašeg krajnjeg cilja. Da biste napravili plan, ne morate da imate sve što vam je potrebno da bi ga ostvarili. Kada dođe vreme za to, videćete način kako možete da dođete do toga što vam je potrebno.
I  poslednja stvar koja je neophodna je da ODMAH počnete da sprovodite svoj plan u delo.

Ne čekajte da dođu bolja vremena, ne čekajte da se steknu uslovi. Počnite ODMAH da sprovodite u delo to što ovog momenta možete. Ono što ovog momenta ne možete da uradite, ostavite po strani. Zamislite da ste seli u taksi, i treba da odete iz jednog dela grada u bioskop, koji se nalazi na drugom delu grada i pri tome da prođete desetak semafora. I zamislite da je taksista uključio motor i čeka. Pitate ga šta čeka a on vam odgovori: „Da svi semafori do krajnjeg odredišta budu zeleni.“ Pretpostavljam da bi ste se pitali šta je sa njim. Pa ako to ne radimo sa tako jednom beznačajnom stvari kao što je odlazak u bioskop zašto to radimo sa svojim životom.



-          Kolika je uloga pozitivnog mišljenja u tome i šta ono  podrazumeva?

Pozitivno mišljenje ili, da budem precizniji, pozitivno razmišljanje je od vitalne važnosti za postizanje ciljeva, za postizanje uspeha. Kada sam govorio o podsvesnom umu, rekao sam da se u njemu nalaze naše emocije i da su one te koje nas pokreću na akciju, na delanje koje proizvodi rezultat. Takođe smo rekli da su naše emocije proizvod naših misli, slika koje stvaramo u našem svesnom umu. Ako pozitivno razmišljamo, imaćemo pozitivne emocije koje će nas pokrenuti na pozitivne akcije koje će dati pozitivan rezultat. I obrnuto. Međutim, moram ovde da napomenem da većina ljudi ima pogrešnu predstavu o tome šta je to pozitivno razmišljanje. Naime, većina ljudi misli da pozitivno razmišljanje znači misliti o nečemu lepom, lepim događajima, lepim predelima, lepim stvarima itd. To čini samo jedan manji deo pozitivnog razmišljanja. Suština pozitivnog razmišljanja je da razmišljamo samo o onome što želimo da budemo, da radimo, da imamo – a ne o onome što ne želimo. Desilo mi se da mi je jednom prilikom poznanik rekao da ne želi da bude bolestan. Za njega je to bilo pozitivno razmišljanje, a suštinski je negativno jer razmišlja o onome što ne želi. Pozitivno razmišljanje bi na primer bilo da je rekao da želi da bude apsolutno zdrav. Kada god sebe uhvatite da razmišljate o onome što ne želite, istog momenta pronađite njegovu suprotnost i razmišljajte o njoj. Ako ste dovoljno disciplinovani, već posle nekoliko nedelja vaš način razmišljanja će biti pretežno pozitivan. Videćete koliko samo ovaj mali napor koji uložite može da promeni vaš život na bolje.


Poslednji nastavak u sutrašnjem izdanju bloga

Naša slika o sebi je od vitalnog značaja za postizanje uspeha, za ostvarenje naših ciljeva i naših želja. Henri Ford je rekao: „Ako mislite da možete, ili ako mislite da ne možete – u pravu ste.“ Ja bih dodao, izbor je samo vaš.

 
I tvoji rezultati govore isto, zar ne?
 
Zanimljivo mi je kada citam i slusam o ovom konceptu, koliko se trenutno pronalazim u svemu sto isti propagira. Pre malo vise od godinu dana sam bila u fazi "zelim, ali ne mogu jer..." - navodila sam sebi dosta razloga zbog kojih nesto ne mogu da uradim. Sada imam potpuno drugaciju filozofiju: "samo kreni, i negde ces stici". Pravim male, ali dobre korake u postizanju svog cilja. Usput nailazim na prepreke (ne dozivljavam ih kao probleme, vec bas kao nesto sto me povremeno samo malo uspori), koje jednu po jednu uklanjam. I sigurna sam u sebe i svoj uspeh! Tekstovi poput ovog mi govore da sam na dobrom putu.
Прочитајте више
 
Baš lepo - još malo, pa možemo da spremimo knjigu, Blogerska škola uspeha, sa sve našim saradnicima.
 
U pravu ste,sve je u glavi.Mi smo sami kreatori nase buducnosti.Samo pozitivno.
 
hvala za dopunu ovih lepih saveta, predloga i konstatacija
 
Veoma korisno! I potpuno saglasno prirodnom procesu planiranja Dejvida Allena, čije sam faze obradila na blogu. Jedna tema, obrađena iz različitih uglova. Suština je ista, uživajte u putovanju!
 
Hvala ti. Ja mislim da će mnogima koristiti, naročito onima koji tek sebi krče put... mada i nama... I da, sve se to uklapa u ovu priču.
 
Jako lep iskorak u nešto novo, bolje, čak i neophodno u ova vremena... Dopada mi se šta si odlučila da obradiš. Bravo, draga moja. Ok je sve to, smatram da funkcioniše i da su osnove učenja na zdravim nogama... Ali meni, lično, mnogo je bliža velika poruka starca Tadeja-"Kakve su ti misli, takav ti je život."

Follow by Email