O #Blogomaniji'13 za moje prijatelje blogere i prijatelje neblogere, radoznale


     Ovaj tekst dugujem jednako mojim prijateljima blogerima i onima koji blogove samo vole da čitaju. Svima, kao informaciju o tome šta se tokom Blogomanije dešava, šta se to lepo i korisno čuje, vidi i nauči, prvima, i kao preporuka (ili odbijanje) za odlazak na sledeću, a drugima kao jednostavno zadovoljenje znatiželje, ne samo o susretu blogera regiona, već i o tome kako izgleda Kopaonik na početku ovogodišnje sezone.


       Pa, i  počinjem od poslednje stavke- Kopaonik trenutno liči na turističko mesto u kojem se u poslednjem trenutku privode kraju radovi na sređivanju enterijera, eksterijera, ljudi, ski staza, snega samog i svega ostalog. Dok smo šetali  poluočišćenim stazicama oko i unutar centralnog  hotelskog kompleksa, na sve strane su se čula čukanja i začukavanja - ovde se sređuju vrata od butika, ovde se dovodi u red nešto u butiku koji već radi, onde je malo klizavo, a u kratkoj uličici-pijaci, nekoliko preljubaznih prodavaca odevenih u 25 slojeva za vetar i kišu nepromočive odeće, primoravaju vas da makar probate, ako već nećete da kupite, slatko od...svega što se može ubrati na planini i u okolini, kupinovo vino ili aromatizovanu rakiju. A može i kajmak.Nema veze što u kašičicu ne može da stane ni pola šumske jagode, niti što je iz zatvarača od flaše rakiju probavalo ko zna koliko njih pre vas, red je red, a i alkohol dezinfikuje, pa... izvolte...


   
     Da ne budem preveliko zakeralo, al ne mogu da preskočim - u komplikovanijem hotelu ("Angella") u životu nisam bila. Doduše, opravdava on svoje četiri zvezdice i prostranim sobama i velikim krevetima i pristojnim kupatilima (terasa ti i ne treba na minus nešto), ali je dovoljno objašnjenje ovoga  sama činjenica da, u slučaju da hoćeš da siđeš mora prvo da se popneš, a i kada to uradiš, ne znaš na koju stranu hodničkog lavirinta da kreneš, pa ti se neretko desi da si opet negde gore umesto da si gde treba, dole.A tek o traganjima za salama, na putu od podruma do potkrovlja, ma- bez debele koncentracije, kondiciju da i ne pominjemo, neće vam uspeti. Ja bih arhitektu poslala na prinudni rad, da bar koju godinu okajava grehe, grešna mu duša.
     Skijaški tereni se neumorno sređuju - prirodni sneg neprekidno obogaćuje mašina za veštački, na radost mnogobrojnih posetilaca obližnjeg kafića, koji radoznalo posmatraju vratolomije prvih skijaša. I mnogobrojne dečice, valjda je počela akcija svi u prirodu, koja se hrabro spuštaju niz kopaoničke strmine, sa sve guzama na onim plastičnim lopaticama koje omogućavaju da lakše klize po snegu.

 
 Ako me utisak ne vara, Kopaonik je solidno snabdeven - bar onim što je turistima potrebno kad se već ovde nađu, počevši od kupaćih gaća (doduše, kupcu koji ih je tražio prodavačica je ponudila bermude) do skijaških odela. A samo preko puta našeg hotela su čak tri prodavnice odnosno dragstori odnosno mini marketi.
   
     E sad, Blogmanija- za neke tezga, za druge mesto da se pokažu i dokažu, za treće prilika da nauče... Kako god, verujem da su svi otišli zadovoljni učinkom.


 


     Tokom dva dana krcatog programa, smenjivala su se predavanja na sve aktuelne teme ( a glavna ovogodišnja tema je sadržaj), od toga kako se dolazi do najboljih priča i kako pisati za blog i twiter, kako pravno zaštititi svoj blog, zanimljivosti digitalnog oglašavanja, kako se hostuju najveći sajtovi u Srbiji, do neophodnosti plemenite veštine pisanja u novim medijima, digitalne pismenosti i posebnog vremena i prostora odvojenog za ženske blogove.



     Budući da me je maler zvani polomljeni displej foto aparata omeo,ljubaznošću organizatora Blogomanije za ilustraciju ću iskoristiti njihove fotografije koji na najbolji način svedoče o atmosferi i radnog ( prekidanog pauzama za  sponzorisanu kafu i ostala pića) i zabavnog dela, neizostavnog prilikom događanja ovog tipa. A pažnji onih, više zainteresovanih i sa više slobodnog vremena, preporučujem da, obavezno,  pogledaju ovo i ovo.
   
    Za radoznale i one koji bi da čuju tračeve, samo napomena - nije bilo očekivane i od mnogih priželjkivane neprijatne rasprave sa damama iz Lifestyle Serbia,  koje su digle Srbiju na noge onom kampanjom za Turističku organizaciju Srbije,  za koju su uzele debelu ( za mnoge neopravdano veliku) lovu. Mada je njihovo izlaganje jedino bilo praćeno nedostatkom stolica za sve zainteresovane, očigledno jako dobro pripremljene za još veće neprijatnoasti, dame su  odolele  već prvom neprijatnom pitanju, a posle tog odgovora više nije bilo opasnosti za obaranje njihove teze o potpuno transparentnom konkursu i ni na koji način nekorektnom poslovnom rezultatu.




               Te tako, ovaj preopširni odgovor na pitanja kako je bilo i da li je vredelo ići, mogao je da glasi - ispunjena očekivanja opravdala su neizvesnost putovanja pod snegom i maglom u povratku, ono što sam odslušala svakako će mi koristiti, ono što sam propustila nadoknadiću pregledavanjem snimaka, ono što mi se dopalo odslušaću ponovo.

Follow by Email