Sređene stvari oko tebe, sređene misli i sređen život, uostalom


-Da li su vam ormari sređeni ili  u njima već posle prvog otvaranja nastaje haos? Proverite i sami ima li istine u tvrdnjama iz naslova ovog posta!!


     Imam jednog mladog rođaka ( a šta je drugo njegovih 30 u poređenju s mojih 55 godina), čiji su ormari i fioke, police i knjige, sređeni pod konac. Svaka kravata ima svoje određeno mesto, čarape su poređane po bojama i materijalu od kojeg su izrađene, a o vešu da i ne govorimo. Sve blista, sve sija, sve je tako organizovano, kao da on uopšte ne uzima ništa iz tih fioka, niti remeti isti takav red po ostalim delovima garderobera.
     Njegov život, slučajno ili ne, isto tako je uređen, savršeno. Uspešan je u svemu, čega god se dotakne - sve mu ide od ruke.


   
     A znam i jednu devojku, otprilike istih godina. Kod nje je sve obrnuto - čak i u tim godinama za njom, od kako uđe u kuću, majka sakuplja stvari.Torba nemarno bačena na fotelju, cipele nehajno izuvene baš pored vrata gde smetaju, svaki put pije vodu iz oprane čaše a nikad se ne seti da ih opere, u kupatilu iza nje, naravno, ostaje nered. Dobro, mama brzo i efikasno uspostavi red. Do sledeće prilike.
     I  njen život je u skladu s takvim ponašanjem - haotičan, nesređen, posao dobija teško i još brže ga gubi,ništa što započne ne privede kraju.


     Popularna psihologija otkriva toplu vodu - kako ćete srediti svoj život, ako ne
možete da sredite sopstvene stvari? Ako su vam nesređene stvari, velika je verovatnoća da ne umete da sredite ni svoje  misli, i onda one ne mogu da vas odvedu tamo gde želite i gde biste mogli da budete.

     Sećam se scene iz nekog američkog filma, iz serije onih bezvrednih sapunica, u kojem uspešna prezaposlena poslovna žena, na nagovor svoje ćerke, odlazi na odmor. Na aerodromu, carinik poziva kolegu, s prstom uperenim u  njen otvoreni kofer, a ona pita - zar nešto nije u redu. Dvojica carinika razrogačenih očiju gledaju u kofer prepun ženskih sitnica, sređenih kao pod konac, toliko da je naprosto neverovatno. E, taj sređeni kofer sredovečne gospođe koja je na čelu neke korporacije, u stvari je bio personifikacija celokupnog njenog života, oduvek sređenog i samog. Poremećenog, tek kada na tom odmoru na koji je silom oterana, upozna sredovečnog gospodina... ali to već nije tema ove priče...i posle su živeli srećno i sređeno, valjda do kraja života...


     Pre par dana, žali mi se prijateljica, dok ja preturam po fiokama u potrazi za krckalicom za orahe - nikako da nateram sebe da svaku stvar, posle upotrebe, stavim na njeno mesto. Pa je posle, naravno, satima ili danima tražim. A moja Nada u svakom trenutku zna gde joj šta stoji. Jer je svaka stvar decenijama na istom mestu, pa čak nikakva zaboravnost ne može doprineti tome da se ono što joj je potrebno ne pronadje u istom trenutku.

     Otkud da baš sada pišem na ovu temu?

     Pa naravno, krive su moje nesređene misli, dokaz upravo gornjih tvrdnji.
     Izvadila sam, pre par dana, ličnu kartu, nekim povodom. I umesto da je odmah vratim tamo gde uvek stoji i tako je imam uz sebe, ja sam to vraćanje odložila za kasnije. Mrzelo me da pružim ruku i izmem tašnu.
     Danas, na samom šalteru gde mi je neophodna, setim se da mi je lična karta ostala na stolu. Ko nema u glavi, kaže naš narod, ima u nogama.

     Da sam poštovala pravilo o sređenosti svojih stvari, ne bih se zalud majala, odnosno istim poslom išla dva puta do grada.
     A da su mi bile sređene misli, ja bih se pre polaska setila da mi lična karta nije u tašni.

     Ne treba popularna psihologija da mi kaže šta da radim. Znam to i sama. Samo sam ponekad lenja.



     A onda, kada se konačno vratim kući, već pala s nogu, tako mi legne na srce ovaj tekst, da sam prestala da budem kivna na sebe samu.

Negoslava Stanojevic

пре 1 године  -  Дели се јавно
 
Sređene stvari oko tebe, sređene misli i sređen život, uostalom
-Da li su vam ormari sređeni ili  u njima već posle prvog otvaranja nastaje haos? Proverite i sami ima li istine u tvrdnjama iz naslova ovog posta!!      Imam jednog mladog rođaka ( a šta je drugo njegovih 30 u poređenju s mojih 55 godina), čiji su ormari i...
 
 · 
Одговори

Negoslava Stanojevic дели ово преко Google+

пре месец дана  -  Дели се приватно
 
 
 · 
Одговори
 
Verovatno je idealno rešenje- zlatna sredina.
 
Ja uvek svoje stvari sredjujem sam a savrsenstvo je mana sigurno
 
Популарна психологија је тек популарна психологија. Понекад уместо да на једноставан и разумљив начин приближи сложеност психичког живота, комерцијализује исти. Када је реч о педантности, пак, ту је психоанализа још увек доминантна. Наведене карактеристике у тексту представљају саставни део тзв. аналног карактера који подразумева тријас особина:педантност, штедљивост, тврдоглавост. Говорећи о самој педантности, уредности, и свим синонимима овог појма, изгледа да је она последица одбране од његове супротности, утолико снажније уколико је и стрепња од ње велика. И наравно, тек када ова карактеристика добије компулсивне карактеристике, постаје проблем. Дакле, и твој рођак и сви њему слични, нису случајно успешни, јер сама педантност је праћена и савесношћу а савесни имају,као што сама реч каже, веома одговоран и дисциплинован однос према дужностима, плановима, циљевима... итд... Поздрав Негослава.
Прикажи мање
 
Upamtiću ovo- nisu slućajno uspešni. Hvala.
 
Uh, nekako ne volim krajnosti posebno kad je neko toliko savršen. Ne volim savršene ljude, možda je predrasuda, no, sve mislim da su bezoćejanji i da nemaju razumevanja za mane drugih ljudi. Svakome se može detiti isto što i tebi i dešavalo se. Podržavam da naše stvari, naš život i misli treba da budu sređeni, ali ne volim apotekarsku urednost, nije strašno i ako nekad bude malo nereda, razbija se monotonija. Posebno misli treba da su sređene, da budemo fokusirani na dobro i pozitvno i da to u život privlačimo. No, to je veoma teško kad se oko nas dešavaju loše stvari, kad ljudi koje slušamo, radije pričaju negativno i kad vidimo da u svetu ima mnogo tuge...ne možemo da ne pomislimo na to, bar u trenutku kad nam bode oči i sluh, a to je dosta da poremeti sređene pozitivne misli. Jedno je sigurno: Ti zaista divno pišeš.
Прикажи мање
 
E,sad si malo utešila. Ono, i ja ne volim apotekarsku sređenost, mnogo, bre, obavezuje, ali mi dodje lepše kad sve sredim, pa je ko upisano. Samo što kod mene kratko traje - izvučem jednu stvar i sve srušim. Hvala ti.

Follow by Email