O mufljuzima
Ako se, kada ga prvi put vidite, neko prema vama ili prema bilo kome drugome ponaša kao mufljuz, budite sigurni u to da će mufljuz biti i drugi... i svaki sledeći put.
Džaba je prema takvima biti fin, verovati da su slučajno omašili ili da će videti da su omašili pa će se prvom prilikom korigovati. Mufljuzeraj je stil života i način ponašanja mufljuza i takvi se ne popravljaju time što ćete im pokazati da nije teško biti fin. Nemaju oni ništa protiv toga da drugi budu fini prema njima. Samo nisu na vreme, ali i nikada posle nisu naučili da rezerve tuđe finoće i razumevanja pa i pravdanja njihovih mufljuznih postupaka, nisu neiscrpne.
Naravuočenije: da se ne biste kajali što ste prema mufljuzima bili fini, iako ste pri prvom kontaktu uvideli da su mufljuzi, dovoljno je samo izbegavati da bilo kada više budete u kontaktu sa njima. Ili im bar ne pridavati pažnju. A najbolje je, ali za to stvarno treba imati posebne živce, za odnos prema njima iskoristiti nešto iz arsenala njihovog ponašanja.
O ne-zahvalnosti
Ne zaboravljajte ljude koji su vam vredeli u životu, vi koje pamćenje selektivno služi.
Ne zbog njih, mogu oni i bez vas, nego zbog vas samih. Sva je prilika da će vam isti opet nekad zatrebati.Pa kad ih se naprasno opet setite i bude vas odjednom briga za njihovo zdravlje, može se desiti da su oni vas već zaboravili. Ali zauvek.
O zavisti, o vrednoći i ostalim vrednostima
On, koji ima sve u zivotu... žive roditelje, ženu i decu, krov nad glavom, sopstveni hleb, letovanje, auto i kuću na selu, zavidi nekome ko je poželjan u svakom društvu, a žene i sada kada nije viže mlad, padaju na njegov šarm.
Ona, koju drže kao malo vode na dlanu i kao da je sve podredjeno tome da ne zažali sto je ušla u njihovu kuću, ne može da podnese zaovu koja muža vidi jednom u tri meseca, jer joj ovaj tada ispunjava i neke nerealne želje.
Druga, kojoj svi zavide jer je čvrsta i jaka kao mermer, u polumraku svog raskošnog stana tugu guši martinijem koji joj je muž doneo s puta na koji je vodio ljubavnicu.
Jedan, koji je posao izgubio jer je uhvaćen u kradji, na sva usta pljuje sistem u kojem za poštene nema mesta, zavideći onom ko glavu ne diže od posla ni sada, ni dok je on krao.
Zavide onome ko ima, ko je dobio, nasledio, jer mu je palo s neba... i onome ko je kupio, jer ko ima, nema da se muči u bedi; onome ko nema, jer nema da se muči da to sačuva, niti da stremi još višem. Zavide onom ko zna, lako mu je kad ima jedini zadatak da uči; ko ume, on se takav i rodio; ko sve može, mora da tu nisu čista posla.
Zaviruju preko plota, u tudj krevet, tudj novčanik... zaviruju i dok vam u banci ispisuju stanje na računu, provaljuju "šifre" tudjeg uspeha, tajne tudjeg uspona, pronalaze tudje sponzore, ruku koja ih gura, ledja koja za njih neko podmeće.
Zasto on može, ume, zna... a vidi kakav je... i zašto ne ja? Zašto su njemu otvorena sva vrata a ispred mene sve sami zidovi? A do juče nos nije znao da obrise. I ja sam ga uveo u društvo, kad je sišao s planine. I vezao sam mu prvu kravatu.
Jadni u toj svojoj zavisti koja ce ih pojesti jednog dana, ne vide koliko je znoja trebalo da prolije taj neko i jos njegovi bliski pride, da bi on imao, umeo, mogao. Koliko su neki trčali, dok su oni i njihovi ležali. Šta su sve od usta odvojili, dok su oni u svoja svašta trpali. Gde sve nisu otišli, šta su sve nemali, da bi sada nešto imali.
I šta sve sada nemaju, niti će mozda ikada imati, dok im zavide oni kojima je baš to kao sa neba palo.
O idejama i krađi istih
Kad imate dobru ideju, gledajte da je, ako ne i dovršite, makar započnete SAMI i tek onda uključite saradnike u njenu realizaciju. Inače je ishod najčešće ovakav: vi krenete s predlogom, pa obrazložite ideju, pa na sto prospete sve bitne elemente "radnje", uvod, tok i razradu, a oni kojima manjkaju ideje (ili imaju neke, ali dobrih ideja nikad dosta), ali ne i obraz da se tuđima posluže kao da su njihove, utrče u čitavu priču sa elanom nekoga ko će bolje nego vi da dovrši priču... samo da se vi sklonite i da prepustite se ili sve njima.
I dok se vi probudite, vaša ideja je već - prodata. Unovčena ili ne, modifikovana ili potpuno ista, tek... vas u toj priči nema.
I nemojte odmah da me tešite i da iskazujete razumevanje za moje osećanje razočarenja, znate da se u mojom pričama najčešće prepoznaju oni kojih u njima nema ni dva promila... pričam vam OD drugaricU. A savet, priznaćete, vredi barem jednoooooo 100 e.
;)
O kampanjama
Nemam političkog miljenika. Niko mi nije posebno drag, samo su mi neki posebno mrski.
Ali da vam kažem nešto: Nišlije bi bile presrećne da im je grad procvetao bar upola, ma... i četvrt od onoga što vas laže... televizor.
Ilustracije: detalji iz Mentona i Kana
Ako se, kada ga prvi put vidite, neko prema vama ili prema bilo kome drugome ponaša kao mufljuz, budite sigurni u to da će mufljuz biti i drugi... i svaki sledeći put.
Džaba je prema takvima biti fin, verovati da su slučajno omašili ili da će videti da su omašili pa će se prvom prilikom korigovati. Mufljuzeraj je stil života i način ponašanja mufljuza i takvi se ne popravljaju time što ćete im pokazati da nije teško biti fin. Nemaju oni ništa protiv toga da drugi budu fini prema njima. Samo nisu na vreme, ali i nikada posle nisu naučili da rezerve tuđe finoće i razumevanja pa i pravdanja njihovih mufljuznih postupaka, nisu neiscrpne.
Naravuočenije: da se ne biste kajali što ste prema mufljuzima bili fini, iako ste pri prvom kontaktu uvideli da su mufljuzi, dovoljno je samo izbegavati da bilo kada više budete u kontaktu sa njima. Ili im bar ne pridavati pažnju. A najbolje je, ali za to stvarno treba imati posebne živce, za odnos prema njima iskoristiti nešto iz arsenala njihovog ponašanja.
O ne-zahvalnosti
Ne zaboravljajte ljude koji su vam vredeli u životu, vi koje pamćenje selektivno služi.
Ne zbog njih, mogu oni i bez vas, nego zbog vas samih. Sva je prilika da će vam isti opet nekad zatrebati.Pa kad ih se naprasno opet setite i bude vas odjednom briga za njihovo zdravlje, može se desiti da su oni vas već zaboravili. Ali zauvek.
O zavisti, o vrednoći i ostalim vrednostima
On, koji ima sve u zivotu... žive roditelje, ženu i decu, krov nad glavom, sopstveni hleb, letovanje, auto i kuću na selu, zavidi nekome ko je poželjan u svakom društvu, a žene i sada kada nije viže mlad, padaju na njegov šarm.
Ona, koju drže kao malo vode na dlanu i kao da je sve podredjeno tome da ne zažali sto je ušla u njihovu kuću, ne može da podnese zaovu koja muža vidi jednom u tri meseca, jer joj ovaj tada ispunjava i neke nerealne želje.
Druga, kojoj svi zavide jer je čvrsta i jaka kao mermer, u polumraku svog raskošnog stana tugu guši martinijem koji joj je muž doneo s puta na koji je vodio ljubavnicu.
Jedan, koji je posao izgubio jer je uhvaćen u kradji, na sva usta pljuje sistem u kojem za poštene nema mesta, zavideći onom ko glavu ne diže od posla ni sada, ni dok je on krao.
Zavide onome ko ima, ko je dobio, nasledio, jer mu je palo s neba... i onome ko je kupio, jer ko ima, nema da se muči u bedi; onome ko nema, jer nema da se muči da to sačuva, niti da stremi još višem. Zavide onom ko zna, lako mu je kad ima jedini zadatak da uči; ko ume, on se takav i rodio; ko sve može, mora da tu nisu čista posla.
Zaviruju preko plota, u tudj krevet, tudj novčanik... zaviruju i dok vam u banci ispisuju stanje na računu, provaljuju "šifre" tudjeg uspeha, tajne tudjeg uspona, pronalaze tudje sponzore, ruku koja ih gura, ledja koja za njih neko podmeće.
Zasto on može, ume, zna... a vidi kakav je... i zašto ne ja? Zašto su njemu otvorena sva vrata a ispred mene sve sami zidovi? A do juče nos nije znao da obrise. I ja sam ga uveo u društvo, kad je sišao s planine. I vezao sam mu prvu kravatu.
Jadni u toj svojoj zavisti koja ce ih pojesti jednog dana, ne vide koliko je znoja trebalo da prolije taj neko i jos njegovi bliski pride, da bi on imao, umeo, mogao. Koliko su neki trčali, dok su oni i njihovi ležali. Šta su sve od usta odvojili, dok su oni u svoja svašta trpali. Gde sve nisu otišli, šta su sve nemali, da bi sada nešto imali.
I šta sve sada nemaju, niti će mozda ikada imati, dok im zavide oni kojima je baš to kao sa neba palo.
O idejama i krađi istih
Kad imate dobru ideju, gledajte da je, ako ne i dovršite, makar započnete SAMI i tek onda uključite saradnike u njenu realizaciju. Inače je ishod najčešće ovakav: vi krenete s predlogom, pa obrazložite ideju, pa na sto prospete sve bitne elemente "radnje", uvod, tok i razradu, a oni kojima manjkaju ideje (ili imaju neke, ali dobrih ideja nikad dosta), ali ne i obraz da se tuđima posluže kao da su njihove, utrče u čitavu priču sa elanom nekoga ko će bolje nego vi da dovrši priču... samo da se vi sklonite i da prepustite se ili sve njima.
I dok se vi probudite, vaša ideja je već - prodata. Unovčena ili ne, modifikovana ili potpuno ista, tek... vas u toj priči nema.
I nemojte odmah da me tešite i da iskazujete razumevanje za moje osećanje razočarenja, znate da se u mojom pričama najčešće prepoznaju oni kojih u njima nema ni dva promila... pričam vam OD drugaricU. A savet, priznaćete, vredi barem jednoooooo 100 e.
;)
Nemam političkog miljenika. Niko mi nije posebno drag, samo su mi neki posebno mrski.
Ali da vam kažem nešto: Nišlije bi bile presrećne da im je grad procvetao bar upola, ma... i četvrt od onoga što vas laže... televizor.
Ilustracije: detalji iz Mentona i Kana
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.