Ja sam se bre poštena udala... a sad sve ovo kurve

Ovo sve uzbujalo, ne znaju više šta će, od bes.

Ide sas momka, ide, on živi kod nju, ona kod njega, a kad se raskrste - ništa. I on momak i ona pa devojka. I po nekolko put tako.

I toj ako ima sreću pa neki natrči, neće danas svaki ni tolko da se maje, kad ima onuj rabotu na svaki ćošak na izvolte.


U moje vreme nije bilo tako. Muško li si, ima da se pomučiš, ako ti se prioćalo. Žene su bile poštene, devojke pogotovo, nije toj smejalo da mrdne ako se obećalo nekome, a taman posla ako je već vereno ili udato.

Dobro, ja sam morala.

Udadoše me za onoga mojega šonju, Bog dušu da mu prosti, beše dobar čovek, al šonja si je šonja, pa toj ti je. Džaba mi mene što u ruke umeje sve što vidiš i što zamisliš, kad... n-umeje sas mene.
A ja mlada, željna, pa kad mi krv ustrepti, kad se uskipi... ja sam morala na zdravlje da si mislim.

U selo sam se varkala. Toj nije smejalo pile da šušne kad sam s nekoga išla.

Kad ovde dođomo, već mi beše polakše. On otide na poso, a radel je bogami i danju i noću, prve u državno a popodne privatno, ja izglancam kuću, opravim decu, spremim za jedenje pa...

Dođe mi prvo zet, na sestru muž. Dok se ne snajdu, on se tek zaposli,  da spi kod nas.
Gledam ga ja, gledam, a oči mi se usvitkale... on lepleplep, ma samo da ga gledaš i ništa drugo da ti ne treba. Vidim ja, pogleđuje i on mene... muško je, a još ovde nikoga ne poznava... i jedan dan ja ti u njegov krevet.Pa bolje sas mene nego da juri kurve, jel tako, čuvala sam ga na sestru. Dok mi sestra ne dojde pa si otidoše privatno da stanuju, beše mi super!

Al ne leži vraže, ćerka mi ide s komšijsku ćerku u školu, vrtamo se od roditeljski sas komšiju... a i on, onako, baš lep... dobro, ne baš ko moj zet, al reko, ću istrošim reč, ništa me ne košta. Pa ti uvatim da zadirkujem onoga čoveka, te jure li te žene, baš si dobar za u krađu, te stra li te od Simku... kad on će, probaj pa će vidiš, da li me stra ili me ne stra.
Kril je se, doduše, kad doodi kod mene, komšilak jedva čekal da te ogovara i kad ništa nema, al... potraja i toj dok Simka ne poče decu da ni svadi... vido ja kolko je sati, ne mi mene od ćerku, nego sin će čuje pa će mi lom napravi.

A kod zalvu došal svekar. Zubi je stavljal pa je počesto dolazil i zadrži se tuj neko vreme. Tam-ovam, dobro si proživesmo i posle. Otidem ja u selo, nareknem se, ću sadim baštu... al njegova žena primetila pa rekla na sina. Dok mi on jemput ne reče da će saopšti mojemu Stojanu. Morali smo, a neje nam se tejalo...

Od poposle, naj mi se je usladil jedan sas kamion. E, on je mene tejal, ni s prs nisam mrdnula za njega. I on iz naše selo, kuću imaju ponatam, pa se on tako, narekne, da me odveze, doveze, da mi nešto donese... Kad vozi lubenice, prvo navrne kod mene, ostavi mi po pešes, da imamo dok ne vozi pa. A i kamion ima, teško li mi je da se popnem u MAN-a.
Ćuuuuti,  dve godine nisam smejala u selo d-otidem, kad mu žena posumnjala. Čula li je, sumnjala li je samo, ne znam, narod jedva čeka da nešto primiriše pa da ga pronese kako si se... oneredil.

Posle... nikako mi nije išlo. Umre mi muž, sloboda, ali... ja starejem, nema tako ljudi oko mene da nešto ja tu... a i ono što se pojavi, sve to nekako ostarelo, odrtavelo... ne'e više to, to. Sin ostade bez poso, počesto je po kuću, i što bi neki došo, ja se treba krijem od decu, a i  svi ogoleli, nema ko gde da te odvede, sve bi teli džabe...  ja više nisam mlada ko nekad pa da mi ne smitaju livade i žita... a i iz selo sve izotišlo, vrtaju se samo starci... i tako prođe moje.

Al sam se ja pošteno udala i pošteno decu izrađala. A ne ko ovej sad, sve bre toj kurve.