Baba Grozdine hejterske afirmacije

Ene ju, nit govori, nit romori, niti pa lebac u usta tura. Samo odi, odi po dvor kad god se mož popridigne. I uzdisuje, kad misli da ju nikuj ne čuje.

Sava Šumanović

A oratila sam voj, neje da nesam oratila, ako sam znala da će se na men naljuti, ko da sam voj ja za sve kriva.

- Velike, nemoj toj da rabotiš, ko ti sve živo, i ovoj drugo je tvojo, ti si i' obojicu rodila, nikuj ti postaro neje kroz prozor vrljil pa samo da u pomladoga gledaš i samo za njeg da se pritrisaš. Kude su ti unučetija od staroga, vidim pribiraš samo od drugoga, a oni se rastrče po prodavnice pa ne znaju kvo će pojedu i popiju, kad ti stigne pemzija. Praci i jaganjci kolješ samo pomladi kad ti dojdu, za postaroga se ni za kokošku ne vataš. Ni jajce mu ne suneš kad si pojde dom, s prazne ruke ga ispratiš, ako ga i ispratiš. A na ovija se kola dozem spuštila kad iskačaju iz avliju.

Pa i ako me ne poslušala, mene mi berem na dušu polakšo. Rekla sam i ko da sam teret od grbinu sturila, a ona kako oće. Ja, kad mogu, sunem mu pakeče sas jajca, znam, deca ce raduju na jajca od seljačke kokoške koje kljucaju po dvor, ne ranim ja sas skoncentrati, al... dojde ovija, pojde onija, ono se ne zgriba nego čekaš da snese pa da ga zbereš.

I ne teja me posluša moja etrva.

Dokle može, trča, sadi, seja, rani. I sve što se rodi njim nagnjita. A njim sve malko. Sve bi tejali još. Sve oni nemaju.

Kako ti ona prodade kravu, izdadoše ju i ruke i noge, narabotilo se toj od kako je za sebe znalo; pa nema više ni mlekce, ni sirenjice, a i prase jedva po jedno na godinu urani, ženo, snajka prestade i da doodi.

Poče ona penzijičku da troši za lekovi, svaki č's je po lekari, pu ju i unučetija zabraiše.Nema baba kvo da im dade. Onija njojan mulac dojde ponekad, al si otide sas prazne ruke, kako je i došal. Pa i on sve poretko doodi.
Onija postar, kvo će, majka mu je, kani ju da prejde kod njeg, nema ni on svaki čas za avtobusi plaćanje, a i nji sve pomanje ima, kako pusteje ovija naš kraj, pusto ga ostalo kude se pa mi rodimo, da ni ni kuj znaje ni kuj čuje za nas. Ko da ni nema u ovuj državu.

- Da si oću dušu na ovija prag ispuštim, da me muka više ne jede. Ne mogu sama, a ni pri sinovi ne mogu, pa toj ti je. Vika me i pomladi, ne mogu da reknem, ali kvo ću tražim tam kad snajka neće vrevi sas men, samo mi sune leb i s leb ko na kuče i samo duva kad uleznem u sobu pri nji. A otidem li kude ovoj postaro, njegova žena mi još vika male, ako nesam zaslužila, sram me ima izede od bruku moju, i nema od staros i boles d-umrem nego od tija sram. Nesam ja od nji zaslužila ni da me pogledaju, kam li oni da me dočuvuju. Al nesam ni od pomladoga ovoj zaslužila... pa si ćutim, trpim i samo si se na Gospoda i na Svetu Petku molim da si umrem dokle me još i noge i pamet oće slušaju.

Pogledam ju, proglnem onija reč što bi voj rekla, pa uzdanem i ja. Kako si ga je zakuvala, sag neka si ga i pokusa. Ja dokle sam čatela, ne'e imal koji da sluša.

Ako lomite jezik dok čitate, iskoristite zvučni zapis... ovde