Značaj i uloga preskakanja doručka u mom višku kilograma

Nije da nisam znala koliko je dobro, korisno i preporučljivo zdravo doručkovati, i to na vreme, i onda kada smo se informisali iz literature i štampe umesto interneta, ali priznajem da je doručak obrok koji sam najčešće preskakala.

Podložna gojenju i uvek sa nekim viškom kilograma, stalno sam vodila računa o tome šta i koliko jedem, ali je to "stalno" izgledalo ovako: dijetu držim rigorozno, baš ono, kad zagusti; kad sredim liniju jedno vreme sam disciplinovana, ne baš da brojim kalorije ali izbegavam slatkiše i smanjujem porcije; a onda se malo ili malo više zaboravim i dam večito gladnim očima i duši na volju. 


E, u tim periodima uvek sam sebe samu zavaravala time da ću se manje gojiti ukoliko preskočim doručak. I još jedan "alibi" za takvo ponašanje: ja sam od onih koji jedu jako brzo (nezdravo je, ali kažu da je to odlika većine rođenih u znaku ovna) i onda informacija o tome da sam sita u mozak stiže sa zakašnjenjem i ja sam se već- prejela. Pa mi je bilo lakše da ponekad uopšte ne jedem satima, nego da se moj doručak svede na, sasvim dovoljnu, osminu bureka, kada moje oči žele četvrtinu.

A onda, poznato je svima iz iste priče- kad sednem da ručam, tom ručku nikad kraja. Salate, supe, čorbe, kuvana jela, pečeno meso (stariji se sećaju onog vremena kada je bilo moderno nakrcavati zaklane svinje, prasiće i telad u zamrzivače pa se onda žuri da se sve to potroši- ne valja dugo da stoji)... pa svi oni specijaliteti turske, grčke i niške kuhinje, od baklava, tulumbi, sutlijaša i kohova na ovaj ili onaj način, torti, sitnih kolača... ma, setite se onog Balaševog nabrajanja u "Al se nekad dobro jelo, baš", pa tome dodajte malo jače zaprške, malo više šećera i mnogo bogatiju zimnicu... i sve će vam biti jasno. 

Većinu započetih dijeta disciplinovano sam "odsluživala", ali za sadašnje kilograme viška mogu da zahvalim upravo tom preskakanju doručka, zbog kojeg su se kilogrami dodatno gomilali... što me je teralo na nove dijete, a što je onda izazivalo nove "jo-jo" efekte... i tako ukrug...  u stvari, više u spiralu.

Nije, rekoh, da za sve štetnosti i loše posledice

preskakanja doručka nisam znala, ali je trebalo da prođe mnogo vremena, mnogo nagomilanih pa skidanih kilograma, mnogo trpljenja, gladovanja čak (čista glupost), mnogo proždranih čokolada, sladoleda i kolača pa da prestanem s takvim ponašanjem.

I da upravo prvom dnevnom obroku počnem da posvećujem onu pažnju koju zaslužuje u ishrani.

Ne kaže se zalud: doručak pojedi sam, ručak podeli s prijateljima, a večeru daj neprijatelju.

Doručak mi je danas, čak i kada bude lišen hleba, bogat svim preporučivanim od stučnjaka sastojcima- kuvana heljda, proso ili ječam često su mi zamena za hleb uz prženije koje mi na jugu obožavamo.  Pržene suve paprike sa jajima, recimo, menjali bih za svaku pečenicu, pršutu, suvi vrat ili salamu. Ono što na severu zovu sataraš, i mi- prženo (paprika i paradajz izdinstani pa preliveni umućenim jajima) ukusniji su mi od svake paste, a često mleveni lan izmešam s kiselim mlekom (kažu da je preporučljivije od jogurta). 

Lepo kaže dr Zoran Vujčić, "hranimo se loše jer smo lenji". Ovih nekoliko primera  zdravog doručka koji se lako i brzo sprema uveriće i neverne Tome u to:

- dva-tri lista pančete ispeći na suvo, na tiganju pa na toj masnoći ispržiti jedno do dva jajeta i servirati uz malo iseckanog paradajza i parče hleba
- nekoliko suvih paprika popariti, ocediti od vode, iseckati i propržiti na malo masti ili zejtina, a može i na puteru pa preliti sa dva umućena jajeta i ispržiti - servirati uz parče crnog hleba
- dve kašike mlevenog lana izmešati sa jednim kiselim mlekom
- napraviti proju od dva jajeta, 1,5 šoljice zejtina, 3 šoljice mleka ili jogurta, kašičice soli, jednog praška za pecivo, 200 gr projnog brašna i dve kašike lanenog semena 
- uveče oprati pa preliti vodom da odstoji do jutra šoljicu ječma ili prosa ili heljde... ujutru opet oprati, naliti vodom i kuvati desetak minuta, poklopiti da isto toliko odstoji, ocediti od vode pa izmešati sa čime god želite- kriškom sira, prženom jajima sa šunkom ili suvim paprikama, seckanom pršutom...

Dobro, ne možete da živite u Nišu a da ponekad ne zaglavite i u burekdžinici, ali ja ne više onako često kao nekada. Ni one mekike na metar više nisu primamljive onako kao nekada, isto kao ni "krive kifle" koje nabolje prave u parkiću na niškom Bulevaru Nemanjića- jeste ono belo paučinasto pecivo jednako grešno kao premasni burek, ali je sva sreća što je sve to samo ponekad.

Nije zdrav doručak nikakvim zakonom propisan pa da se nekada ne sme dozvoliti sebi i malo odstupanja i "greha", ali je činjenica da se lakše, bolje i poletnije osećamo posle takvog, nego posle četvrtine bureka, dve mekike ili te dve krive kifle, sa čime god da su.

A kako izgleda vaš doručak? Imate li neku zanimljivu preporuku?

ilustracije su odavde