Hranimo se loše jer smo - lenji


Verujete li svemu što pročitate o zdravoj ishrani? Evo čoveka koji poznaje ono o čemu piše i priča i koji razbija mnoge naše zablude o ne-zdravim namirnicama, nastale pod uticajem neobaveštenih i nedovoljno obaveštenih novinara i još neobaveštenijih kvazi-nutricionista i savetnika za ishranu!


 

      Danas se, baš kao nekada u fudbal, svi razumemo u ishranu - mediji su prepuni saveta, kritika, preporuka, vidljivih i nevidljivih reklama, pa smo se pogubili u tom galimatijasu informacija, koje naše neznanje i neobaveštenost dodatno komplikuju. Dodaju li se tome "stručne izjave" ni malo stručnih ljudi, koji sebe proglašavaju za nutricioniste iliti savetnike za ishranu, a da su se s nutricionizmom upoznali preko jedne ili dve skripte,  haos u našim glavama kada podjemo u kupovinu, na pijacu ili u market, postaje kompletan.
   
    Stoga sam se jako obradovala kada sam naišla blog koji možete naći ovde,  Zorana Vujčića,čoveka koji svaku svoju reč argumentuje naučnim činjenicama i koji ume da objasni zašto nečemu kaže ne i zašto nešto drugo preporučuje.

     Završio je  hemiju na tadašnjem Prirodno-matematičkom fakultetu, radio doktorat  iz hemije proteina u alergijama kao   spoj medicine, biohemije i hemije proteina, u pokušaju na napravi nešto što bi se koristilo kao terapeutsko sredstvo za alergične ljude. Razočaran nemogućnošću da se išta ozbiljno uradi u zemlji, promenio je oblast interesovanja i počeo da se bavi biotehnologijom. Izolovanjem i produkcijom enzima koji su u stanju da nam poboljšaju život, malo ga zaslade (invertaza, amilaze) ili da ga učine zdravijim (oksidativni enzimi za uklanjanje ksenobiotika iz otpadne vode).  Ali, hrana je njegova strast. Na svaki način. -Volim da proučavam interakcije između raznih molekula hrane, kako dobijamo arome, kako nastaju otrovi u industriji i šta može da im se uradi da im se smanji toksičnost- objašnjava- Sve ove tri oblasti su prožete. Uvek su u centru zbivanja (istraživanja) najvažniji molekuli – proteini. A ideju za blog mi je dala supruga. Počelo je stavom o hemiji, a pokretački naboj je bila prevara sa šamponom za konje. Tako sam počeo i inspiracija me ne napušta. Mnogi čitaoci su mi sada dragocena podrška. Ima i onih koji su uvek protiv. Bez argumenata, ali njima to ne smeta.




SVE MOŽE DA SE JEDE PONEKAD, ALI SAMO HRANA REDOVNO





- Možete li u par rečenica dati svoju ocenu ishrane Srba - imajući u vidu i pad standarda i sve više hemije u namirnicama?
    
           Hranimo se lošije nego što bismo mogli. Uglavnom je kriva lenjost za to. Ili neorganizovanost. Uvek se lakše poseže za gotovom hranom, a naročito navodnim sokovima i slatkišima „iz kesice“. Mlade domaćice ponosno iz Maksija nose one mase, prepotentnog imena - torte. Deca su postala despoti po kućama. Uz izostanak mesa, deca više ne piju mleko, ne jedu sir, izostavljaju voće. A roditelji sve to podnose. Prvo se naviknu, pa čak i stimulišu. Naježim se kada čujem mamu koja detetu od tri do sedam  godina kaže -Ako budeš dobar, vodiću te u Mek. Ali, da pad standarda utiče na opšte posezanje za jeftinom, a nekvalitnom hranom - to je neumitna činjenica. Činjenica je i da savremena žena ima mnogo više obaveza od ranijih domaćica, a sve manje slobodnog vremena. Još kada se tu uglave razne serije niskog kvaliteta, zaboravi se i na ručak i na večeru. 

 - Svakodnevno čitamo razno-razne tekstove, s preporukama za ovo ili ono, s kritikama ovog ili onog, koje često pišu neupućeni, a ponekad i jako pogrešne. Primetila sam da pokušavate, u svom blogu, da prosvetlite neupućene  u to šta valja , a šta ne, posebno s aspekta upravo tih preporuka, koje su često štetne po  naše zdravlje. Koliko jedan izolovani glas razuma- i znanja, može pomoći da počnemo više da se samoedukujemo, da znalački biramo kome verovati i da odluke o ishrani i promenama u njoj donosimo na osnovi pravih, verodostojnih informacija?

     Posvećenost i profesionalizam su, verujem, najvažniji. Verujete profesionalcu koji se time bavi. Ne može nutricionista, koji nije nikada imao hemiju, da daje pouzdane savete kao što to može školovani nutricionista. Ni on ne zna o hrani ono što znaju hemičar, biohemičar, tehnolog ili farmaceut. Ili lekari. I to baš tim redom. Grozim se prodavnica „zdrave hrane“ u kojima se prodaje sve, samo ne zdrava hrana. A ti ljudi su na društvenim mrežama izuzetno agresivni, bučni i odaju utisak da znaju, naročito linkujući one tekstove koji su uvreda zdravom, stručnom razumu. Kada sam počeo da pišem blog nisam bio optimista, ali  nisam mogao više da trpim sve to što vidim i doživim oko sebe, a da ne odbranim hemiju, često napadanu bez ikakvih razloga. Zahvaljujući kolegama blogerima svakako više nisam usamljeni glas. A da ima šta da se kritikuje, to znaju i oni kojima je hemija daleko van fokusa znanja i zanimanja.


  - Bombarduju nas savetima - ne jedite viršle, to je najotrovnije jestivo smeće, sladoled izaziva rak ako se jede neumereno, Mek donalds treba izbegavati u velikom luku, kafu ne piti jer je puna i holesterola, nikako dva i tri u jedan, puni su pojačavača ukusa, nikako ni veštačke vitamine... šta kažu Vaša saznanja, koje su prvih pet ovakvim namirnica koje valja izbegavati?

     Svakako 1. Slatkiši i slaniši pakovani u srebrnim ili zlatnim kesicama (čips, smoki, krekeri, čokoladne bananice) i gazirana pića. 2. Paštete. 3. Supe iz kesice. 4. Hleb (crni, beli i dr. produžene svežine i ukusa), smeđi šećer i. 5. Sva gotova jela.Opet u odabiru ovih artikala koje ste pomenuli, lenjost je veoma važan faktor. Ili kako se to danas kaže - tempo života. Kafa se nikada ne rastvara bez ostatka. Zašto bi se rastvarala instant kafa? Ima zaista toliko hemije u njoj da sam po prvom iščitavanju čega sve ima u njoj ostavio taj greh za 1 u 2-3 nedelje. Rakom se toliko manipuliše, da je to prevršilo svaku meru. Industrijska hrana ima stroge regulative i ako se one ispoštuju, ne može da bude kancerogena ili da na drugi način utiče na zdravlje. Ali ako se dete ne hrani stalno paštetama i viršlama i sve zaliva koka kolom. Sve može da se jede ponekad, ali samo HRANA redovno. Dobra, stara, tradicionalna kuvana hrana. Voće i povrće. Domaće slatko, domaći kolači. Toliko je sve oko nas veštačko da svi umećemo reč domaći. A nekada nije bilo tako. Nekada je bilo samo hrana, kolači, torte. Profit nas ubija, a svi u tome na jedan ili drugi način učestvujemo.

 - I pored skupoće i besparice, narod ipak naveliko sprema zimnicu. I konzervansi jesu hemija, ali ako ih uporedimo s kafom, energetskim napicima, slatkišima, sokovima...šta je manje štetno?

     Konzervansi nisu štetni, ako se pravilno koriste. To je zabluda, koju podstiču konzumenti sirove hrane, nemajući pojma o čemu govore. Voće i povrće imaju neke od tih supstancija prirodno u sebi. Svakako da bih uvek pre preporučio domaću zimnicu, nego instant kakao ili tri u jedan. Suviše volim hemiju da bih je jeo. Ljudi ne čitaju sastav na kesicama. A i kada ga pročitaju, malo im je od toga razumljivo. Moj zadatak i jeste da ukažem na greške u shvatanju, koristi ili štete od  hrane. Tako, imate ljude koje je nemoguće ubediti da je vitamin C ista supstancija i u voću i u tableti. Naravno da je uvek bolje uneti vitamin C kao voće ili povrće, a ne kao tabletu, koja posle može da izazove stomačne (želudačne) tegobe. A zakonom bih zabranio da se deci prodaju energetski napici. Šta će im dodatna energija, kada ni sa ovom ne znaju šta će?

-Pišete i  o podmetanjima i mešanju namirnica u prodaji, koje nam može ugroziti život. Kako se protiv toga boriti, pri čemu ne mislim na edukaciju, već na društvenu akciju širih razmera?

     Zaštita potrošača u stvarnom životu ne postoji. Evo primera. Kada je bila aktuelna priča o aflatoksinu, na nekoliko adresa sam uputio pismo da se obrate Hemijskom fakultetu, jer imamo sigurno najkvalifikovanije analitičare u Srbiji. Iz zaštite potrošača sam dobio „mutan“ odgovor. Od drugih ni to. Ali, isti ti ljudi trče na TV da kažu svoje mišljenje i rezultate. Nema prosto volje da se uvedu pravila i zaštita proizvođača. Pisao sam o Nuteli i njenim problemima na zapadnom tržištu. Slično su prolazile međunarodne kompanije koje su tvrdile da je jogurt lekovit. Pa, zar nije bezobrazno kada vam neko kaže da je klinički ispitano dejstvo jogurta, a vi znate da nije? Možda je i nešto više od bezobrazluka. Veoma sam pesimističan, jer da sam verovao da će se nešto desiti, ne bih se ni aktivirao u ovakvom obimu. Prosto im ne verujem. Ni državnim organima, ni svim tim dušebrižničkim agencijama, jer sve ostaje na proizvođaču, a nema toga koji ne bi kvalitet umanjio da bi povećao profit. Još jedan primer. Kupio sam kokos u Maksiju. Za neke recepte. Bio je zastrašujuće buđav. Žalio sam se i dobio nove. I oni su bili smešni, mali, ugruvani. Kada sam kasnije proveravao prodaju i po Maksiju i u Tempu i Ideji, svuda su isti, nikakvi i buđavi. I šta tu mogu kupci? Ništa.


JEDINI PRAVI NAČIN ISHRANE - TRADICIONALNA HRANA

-  Mnogo se govori o presnim namirnicama u ishrani. Možete li kratko reći svoj stav o tome ?
     
     Moj stav je izrazito negativan. Verujem da je tradicionalna hrana jedini pravi način hranjenja. Besmisleno je da mi konzumiramo soju, kao što i Kinezima nije lako da piju mleko. Hrana koja dolazi ima puno bakterija, mikročestica i drugih nečistoća. Samo pogledajte bilo koju plastičnu površinu u kući kako lepi prašinu. Isto se dešava i sa hranom. Svašta pada po njoj. Od čestica gareži (kancerogene) do bakterija i virusa. Ispiranja vodom i sodom bikarbonom su bez efekta. Sve je tu, netretirano. Ako se hrana peče ili kuva, mnoge od tih čestica nestanu ili izreaguju tako da su manje štetne. A sve bakterije stradaju. Sirovi bademi, orasi, zašto da ne? To se uvek jelo sirovo. Sušeno voće i povrće, da, ali ako nije industrijsko ili nije „na brzinu“ izdimljeno i prosušeno u nehigijenskim uslovima. Mi se mnogo igramo s hranom. U Kini i Americi je bilo na stotine smrtnih slučajeva od bakterija i virusa, jer hrana nije DOVOLJNO termički obrađena. Koliko bi ih tek bilo da je jedu sirovu? O specifičnim „slučajevima“, i našim i njihovim, najradije ne bih, jer bih lako iskliznuo iz granica pristojnosti. Njihovo tržišno dejstvo je čista šteta, koja prelazi u kriminalno delovanje, po mojoj proceni.

- Možete li majkama, koje nekritički trpaju eurokrem svojoj deci u usta, objasniti šta time rade?

     Šta mislim o eurokremu? Stvarno ništa dobro. Zato sam i odvojio vreme sa napravim alternativnu recepturu koja nema emulgatore, stabilizatore, palmina ulja i ko zna čega još. Nesvesno majke štete deci. Navikavaju ih na konzumiranje aditiva koji su im potpuno nepotrebni. Pa svako zna da slatkiš u kućnim uslovima traje do 7 dana. I to u frižideru. Kako ta čudovišta prežive toliko na policama u onoj jadnoj ambalaži? Eurokrem i ostali namazi se prave od jeftinih sirovina. Domaći kolači ne.




 -  Ako Vam nije teško, ako je to u domenu Vašeg interesovanja, možete li nam ponuditi jelovnik za jedan dan - zdrav, ukusan i ne preskup?

     Kao i svi muškarci i ja se u domaćinstvu oslanjam na suprugu  koja je, kako rekoh, veoma česta inspiracija ove moje blogerske aktivnosti. Ja uglavnom eksperimentišem. Igram se, kako u laboratoriji, tako i u kuhinji. Ukratko, za doručak neki namaz – pašteta  (riblja ili jetrena – koje ona pravi), jaja na sto načina, kajmak. Deca (20 i 22 J) su kao i ja zavisnici od kakaoa u mleku. Naša topla čokolada. Užina ,neka voćkica, mada kod nas dominiraju jabuke i banane. Ili krekeri sa susamom,  makom i ko zna sve čime, što Mira (moja supruga) dodaje. U sezoni bilo koje voće. Problem je to što oboje „visimo“ u laboratoriji skoro ceo dan. Sada su i naše ćerke po ceo dan na fakultetu. Tako da je ručak meso (ne biramo) + mešano povrće i zasladimo se ponekad domaćim slatkom. Jedemo naravno i razne čorbe, supe i sve što spada u klasičnu srpsku kuhinju. Užina je kod nas grupna, laboratorijska i tu bude i slanog i slatkog i voća. Večera laka, mleko s kakaom ili kiselo mleko (i to pravimo), neko parče pite, projare i sl. Naravno, doručak može da bude i sladak i domaće pecivo. Skromno, ali traži vreme i isprobavanja i borbu sa decom, koja, videvši šta druga kupuju ili nose, nisu želela domaće užine, ali sada je lakše kada su starije. Naš posao naučnika nije uopšte kompatibilan s normalnim načinom hranjenja i jako je teško sve uklopiti. Pogotovo kada sve što se prodaje postaje razočaravajuće loše. Nekada smo se smejali našima koji su pričali o „plastičnoj“ hrani u Americi i jajima, koja se godinu dana ne kvare u frižideru. A sada i nas hrane sličnom hranom.

 -Mnogo se govori o maslinovom ulju, ali je primetno neslaganje oko načina kuvanja s njim. Neki koriste ulje od komina, smatrajući da ono nije kancerogeno kada se prži, neki veruju da nije kancerogeno ni ono extra virgine. Šta Vi kažete?
     
     Maslinovo ulje, po meni, nikada nije za prženje na najvišoj temperaturi. Ima nisku tačku paljenja i dimljenja, pa se zato industrija okrenula palminom ulju, ali ne ovom koje se prodaje kod nas, ono je posebna prevara. Za prženje su potrebne i „dobre“ zasićene masti, jer tzv. dvostruke veze pri visokoj temperaturi generišu dugoživeće radikale. I, naravno, što je ulje više „nevino“ to je opasnije kada se greje, jer prisutni antioksidanti postaju kancerogeni proizvodi. Hladna upotreba je ok, ali i tu se raširila neka posebna zabluda da je ono mnogo bolje od suncokretovog. A nije. Možda je ukusnije, ali ima istu energiju, a antioksidanti iz njega ne mogu da dođu do izražaja, jer bi moralo mnogo ulja da se pojede. Zelena boja mnoge zavede da je „super“. Ne znam da li je još neko primetio da ulje, nakon otvaranja, veoma brzo menja boju u tamniju nijasnu zelene. Rafinisana i izbeljena ulja su bolja za prženje, ali nisu i dalje bolja od suncokretovog. Ili masti. Ili palmine masti.

PREŽIVLJAVANJE SPUŠTA SVE MORALNE NORME


 - Volela bih da ponovite  svoju tezu o kupovini ljubavi, od strane roditelja koji deci nekritički suze brišu novim i novim čokoladicama?

     Ljubav u siromašnim zemljama veoma često počinje da se meri kupljenom robom. A najjeftiniji su slatkiši. Mislim da kroz kupovinu slatkiša majke „kupuju” decu. Nažalost i deca su danas jeftina za kupovinu, Malo maminog (ili tatinog) mira u ovom stresnom vremenu ne vredi narušavanja dečijeg zdravlja. Ali, ako se uz to uzme hleb pun aditiva, a sve zalije koka kolom, zlo postaje ogromno. Klasičan problem u razumevanju štete je što nema drastičnih promena trenutno. Nema bolova u stomaku, ubrzanog gojenja ili zubobolje. Ali biće. Kasnije. Jer tu su i isti (ZLI) proizvodi i u čokoladnim  blokovima. Ili bombonama. Zašto majke ne posvete svoje vreme pretvaranju opipljive i sigurne ljubavi u dobar kolač? Ali, problem je realno veliki, jer deca vole da kupuju u blizini škola. Čudna je ovo zemlja. Organizujte se roditelji da svi kiosci na ivicama škole nestanu. To je put ka boljem zdravlju dece, jer deca se danas stide da nose užinu. Iz glupih američkih serija preuzeli su odvratan temin „gubitnici“. Zašto se roditelji tako lako predaju? Pa ko će da ih voli i štiti ako ne roditelji? Nauštrb neke svađe i dugotrajnog raspravljanja. Svedoci smo ovih dana da i Mek i razne veštačke paštete obilaze škole i bezobrazno prekidaju nastavu, promovišući svoje otrove.

      - Napisali ste -Brine me to što moju i vašu decu nema ko da zaštiti, kao što ma ko u Francuskoj, Americi i Nemačkoj.-  Mislite li, nadate li se, da će se u dogledno vreme situacija promeniti i mogu li gradjani  i kako da nateraju državu da ih zaštiti od otrova u hrani?

     Ne. Za nas trenutno nema nade. A evo i konkretno razloga za moj konstantni pesimizam. Bar polovina dece ima roditelje koji su nezaposleni, a ne mogu da se organizuju i pasivno dežuraju ispred škole, kako bi sprečili dilovanje droge, tuču dece, napade na nastavnike i sl. Štaviše, većina roditelja daje sebi za pravo da se meša i u nastavu i to onih predmeta koji su im apsolutno nepoznati. Mi to nismo radili. A mogli smo. Kako onda da se pokrene neka akcija spašavanja od zatrovane hrane? Preživljavanje spušta sve moralne norme. Lekari naplaćuju usluge, inspektori ne rade ono što bi trebalo, šverceri prodaju i meso na haubi automobila. Svi bi samo jeftinije, a ne i kvalitetnije. Zato kada nema motiva, neće biti ni bolje. A država? Od nje nema nade. Ako država ne ulaže u nauku, a dokazano je da samo ulaganje u nauku stvara privredni razvoj, nekada i “privredni bum”, šta onda da očekujemo u kontroli onoga što nam je na tanjiru? Recimo, odakle ikome pravo da reklamira čips kao hranu, ako je to antihrana? I bez toksina, bakterija, teških metala, pesticida i ko zna čega još.

 - Postoji li zdrav slatkiš?

     Da. Torte bez margarina, posni i mrsni klasični kolači naše trpeze (opet bez margarina). Recimo, Tajana (Slasno i opasno) ima super blog na kome pravi svakakve inspirativne slane i slatke đakonije. Ovih dana smo isprobali njene „praščiće“, u Mirinoj izvedbi. I svi smo uživali. Takvi blogeri bi mogli da naprave MEGA BLOG KUVAR, sa proverenim recepturama, a koje bismo i mi hemičari pogledali i sugerisali ispravke, ako ih ima. Recimo, uvek buter umesto margarina. I ima još dosta blogova o hrani koje čitam sa uživanjem. Sva sreća da čitanje tako dobrih recepata ne goji.  

- Čini mi se da jedini imate primedbe na sapune iz domaće radinosti. Šta najviše zamerate?

     To što ih prave osobe koje pojma nemaju o hemiji. Američka sredstva za pranje i njihovo iskustvo nije kod nas primenljivo. Naša je voda tvrđa, ima više kalcijuma i magnezijuma, pa takvi sapuni lošije peru. Sapun mora da se pravi precizno, sa jasnom računicom, bez prevara tipa „prirodni sapuni“ ili „lekoviti sapuni“. Prirodni sapuni ne postoje, jer ako i masti jesu prirodne sirovine, hidroksidi to nisu. Lekoviti sapuni postoje, ali to nisu oni sa dodatim uljima koječega, već oni pravljeni po farmakopeji. A kada se još pojave oni koji kao sastav pišu natrijum hidroksid i ulja, naježim se. To su sirovine. To nije sastav. A najviše me nervira kada vidim kozije sapune kao lekovite. Na osnovu čega? Ko ih je proglasio lekovitima? Zna se da su brojne alergijske reakcije i na stare sapune, bez detergenata, bile prouzrokovane raznim etarskim uljima. E sada, kod nas ne postoji kontrola kvaliteta hrane, šta tek reći o kontroli ulja, hidroksida i etaskih ulja. Zato sam ih i nazvao prodavačima magle. Neznanje nije opravdanje.Višak masti u sapunu se ovde zove „popust“. Ako imate 5% takve masnoće sapun lošije pere, jer se troši deo da rastvori tu masnoću. ali bar ne nagrizaju kožu. Taj višak u stvari služi da sapuni nemaju višak „žive sode“koja bi oštetila kožu. (A to hemičari mogu lako da odrede). Stoga podržavam inicijativu da se sapuni isprobaju u kućnim uslovima, jer je to deset puta jednostavnije nego npr. napraviti dobar kolač. Mućenje sapuna ili šlaga. Eto, toliko je jednostavno. Mi na Hemiji bismo mogli da napravimo smešu tih masti i da napravimo rastvor hidroksida, samo ako bi bilo zainteresovanih da se poigraju u kućnim uslovima. Pojedinci su mi slali ili donosili uzorke raznih INTERNERT GURUA. To nijje bila uvek dovoljno kvalitetna roba, ali je bila mnogo bolja od jeftinih turskih sapuna koji se prodaju po pijaci.

JEDNOSTAVNA TAJNA ISHRANE

-  Imate li uvid u kvalitet hleba koji jedemo? Znate li , možda, koji je i da li uopšte postoji autentični integralni ili crni ili raženi hleb, aa ne samo obična hleb obogaćen bojom da pocrni?

     Imam samo svoj utisak da je hleb postao plastičan. Nijedan od hlebova niti je ražani, niti „crni“, niti beli. U njima najviše ima hemije. I to ne one dobre. Brašno je već obogaćeno aditivima. Zato i postoji tolika razlika u istom tipu brašna. Ovo je moj utisak, jer pratim postojanje različitih prodavaca aditiva za pekarsku industriju. Uzgred, zašto komad hleba zagrejan u mikrotalasnoj dobija gumasti karakter?Starinski hleb koji pravi moja tašta je čudo od hleba. Ali i svi hlebovi koji izlaze iz male kućne pekare su potpuno drugačiji od kupovnih. Za sada ne možemo uvek da  nađemo hemijski netretirano brašno. Mali, lokalni mlinovi imaju takvo brašno. Samo, kod nas ne postoji dobra (jeftina) internet prodaja.

- Neki su šećer zamenili stevijom? Šta kažete na to?

Steviju sam isprobao i ja. Uglavnom da osetim taj ukus. I kada nisam koristio prečišćeni steviozid, imao sam utisak kao da pijem kafu sa koprivom. Limunada je bila još gadnija. Steviozid je OK, ali čem?. Nema nikakvih opravdanja da se izbaci šećer, a zameni stevijom, osim u slučajevima specifičnih metaboličkih poremećaja. Šećer daje ukus i kolačima i roštilju. Zašto bismo ukidali čist, rafinisani šećer, bez ikakvih dodataka, stevijom ili aspartamom? Aspartam ima negativnu reklamu iako nema dokaza za njegovu štetnost. Korišćenje prironih zaslađivača je verovatno bezbednije, ali je korišćenje šećera potpuno bezbedno. Ako se preteruje, ništa nije zdravo.

 - Možete li nam otkriti tajnu sopstvene ishrane. Gde i koji hleb kupujete, jedete li sarmu, zaprženu čorbu, kakve sokove pijete, kupujete li zeleniš u proleće, ko Vas snabdeva krompirom, koliko je zdrav kupus koji kupujemo za zimnicu?

     Redom: hleb, slatkiše (osim čokolade) i slaniše pravi moja supruga. Sarmu obožavam i naravno jedem. Najlepša mi je taština. Ali zaprženo nam ne prija, tako da ne koristimo takav tip hrane. Sokove uglavnom pravi Mira. Zeleniš kupujemo ili dobijamo sa sela, od rodbine. I kada kupujemo, uglavnom znamo od koga je i to nije „prepskano“ ili prezalivano na tezgama ili od nakupaca. Osim voća. Ali ne može čovek baš sve da kontroliše. Navodno je organska hrana stvarno organska. Pa eto, planiramo da ih pronađemo i tako se dodatno zaštitimo od nekontrolisanih zloupotreba agrohemije. Mleko i sir kupujemo od „naše“ Dragane na pijaci, a za jogurt i kiselo mleko smo kupili Severinov aparat. Ovo Mi je opet supruga J. Kvalitet kupusa mi je nepoznanica, ali kupujemo ga na pijaci, samo da nije tzv. futoški. Prolazeći jednom uz put, videli smo kako ga zalivaju stajnjakom, a sve je strašno s.... Od tada mi se ogadio, pa kupujem onaj koji nije „futoški“. Krompir kupujemo godinama od iste braće na pijaci, ako nemamo seoskog dobavljača. Trudimo se. Ako Vam ne uspe zimnica, nisu krivi recepti, već loša so (ne bi trebalo da bude jodirana) i loš kupus. U gradovima i klima.

- Zamolila bih Vas za  savet - tovljena piletina ili junetina u vidu govedine, paradajz ili pelat, rečna riba ili losos koji nije losos, pasulj ili sočivo?

     Bojim se da i nemamo neki izbor. Piletina je realno odvratna. Kupujemo je na selu već gidnama, ali i to su neki hibridi. Bar ne smrde kao oni u Maksiju i drugim supermarketima. Meso i prerađevine u kasapnici na pijaci, ali ne kod Matijevića. Iako ništa nije kod nas jeftino, kao porodica spremni smo da kupujemo skuplje, ako je kvalitetnije. Ali, nema odavno dobrog mesa. Jer se i stoka hrani jeftinom i lošom hranom. Kada vidite uvoznu slaninu, koja je red mesa, red slanine, potpuno pravilnog izgleda budite sigurni da jedete tehnološki prerađeno meso. Od otpalog ribljeg mesa Japanci odavno prave svinjetinu, govedinu i sl. Malo tehnologije i mnogo aditiva i arome. Zato je nama selo i komunikacija sa domaćinima na selu jedini način opstanka.

 - I  na kraju , koliko je civilizacija daleko od hrane u kapsulama? I je li ona manje otrovna od sadašnje hemije u našoj hrani?

     Veoma smo daleko. Kapsule su bile san. Ali raznovrsnost i volumen ostaju rezervisani samo za hranu.


    Lično, zahvalna sam gospodinu Zoranu Vujčiću, prof dr bi trebalo da napišem ispred njegovog imena, ali vidim da je on to propustio da napomene pa neću ni ja ( smešak),  na trudu , vremenu i volji da onima koje to interesuje objasni mnoge stvari iz svoje struke koje su za nas životno važne. I na tome što ima čak i snage da  se bije s vetrenjačama, protiv neupućenih, koji bi da opovrgnu njegov stručni, naučnički stav, zasnovan na saznanjima i istraživanjima. A posebno mi je drago i uliva mi mnogo optimizma, to što je u prilici da svojim studentima, ljudima koji će jednog dana uticati na našu ishranu i koje će, možda, nekada država angažovati da brinu o zdravlju nacije , ne  iz ordinacija nego iz laboratorija u kojima se kontrolišu namirnice, da njima, dakle, na pravi način prenese ono što se zove nauka, istina i činjenice. 



Orleon Polos дели ово преко Google+

пре 2 месеца  -  Дели се јавно
 
 
 · 
Одговори
 
Интересантан текст и углавном истинит. Волела бих кад би уважени професор објавио рецепт за израду сапуна у домаћој радиности. Знам да су некад наше мајке и баке правиле сапуне, али не знам на који начин, тј. који је проценат хидроксида и масти, а не бих желела да својим незнањем нанесем штету својој породици.
 
Potpuno se slažem sa tekstom ove dame. Mi muškarci jesmo krivi za većinu toga što se loše dešava u društvu, porodici i ishrani. Muškarci prave seksi reklame, muškarci ne idu u lov, muškarci su zaposlili žene da rade i najodvartnije poslove. Ali tu mi nedostaje iskorišćena reč emancipacija. Moja supruga je emancipovana i vodi me na pijacu (i ne samo na pijacu) i kada se meni ne ide :). Samohrana majka, bez porodice i supruga se sigurno nalazi u odvratnoj situaciji. Ali sam siguran da PONEKA od takvih ide u potragu za namirnicama koje će njenoj deci (detetu) obezbediti kvalitetnu hranu. I da ne provodi vreme gledajući TV serije. Većina je na žalost lenja. Upućujem gospođu na blogove koje piše Maja http://www.vitkigurman.com/2013/11/08/deca-prehrambene-navike/ , Negoslava http://negoslava.blogspot.com/2013/11/a-koka-kola-i-smrdljive-virsle-su-dzabe.html?showComment=1383954901926 i šta su sve ljudi komentarisali na tu temu. Videćete poštovana gospođo, da su i MAME i TATE lenji i podjednako krivi za to što se deca zatrpavaju đubretom od hrane. A i lično Vas izazivam da stanemo ispred OŠ i vidimo čime se deca hrane. Dok im očevi love, a majke gledaju serije. Žao mi je ali roditelji JESU lenji. I tačka, naučno proverena činjenica.
Прикажи мање
 
Interesantan tekst, ne mogu da kazem da sam procitala nesto sto do sada nisam znala, ali na jednom mestu sistematizovan stav o namirnicama koje najcesce koristimo.. OK. Ono sto me zbunjuje jeste sovinizam gospodina prof dr koji stalno kritike o ishrani porodice upucije na racun majki, ocekuje da majke stignu da pripreme zdravu hranu, a ako to ne stignu, krive su nekvalitetne serije.. Zaista je neozbiljno da jedan naucnik izlazi u javnost sa ovakvim stavom. Cak i u pecinsko doba, majke su hranile decu, ali otac je bio odgovoran da obezbedi namirnice. U danasnje vreme, kad ocevi vise ne idu u lov, tradicionalne uloge zene su ostale, dopunjene obavezama koje nam je emancipacija donela,a tradicionalna uloga oca se izgleda svodi na to da se bavi svojim poslom i pise blog, dok mu supruga brine o hrani... Nije mi bas najjasnija ta podela... Mozda da neki tekst posvetite tome kako da zaposlena zena, koja nema suprugu i tastu da joj kuvaju, obezbedi zdravu hranu za svoju porodicu. Sta je nezdravo, mozemo procitati i na drugim mestima...
Прикажи мање
 
najlakše se sprema ovaj - http://negoslava.blogspot.com/2012/10/recept-za-najbolji-zdrav-integralni.html
 
Ja bih volela taj recept za spremanje hleba... text je odlican
 
Hvala profesoru Vujčiću, naravno.
 
Puno korisnih stvari. Hvala puno na informacijama.
 
O stručnim stvarima neću, jer nisam stručna. Verujem da će profesor argumentovati svoje tvrdnje. Kada je pašteta u pitanju, sigurna sam da nije mislio na to da je neko sprema ujuto, pre posla. To je malo duži proces, a i paštet se ne pravi za samo jedan obrok. Što znači da se pravi posle posla.

Sima Simić

пре 1 године
 
"Tako, imate ljude koje je nemoguće ubediti da je vitamin C ista supstancija i u voću i u tableti." Sintetički vitamin C je asrobinska kiselina. Svuda po internetu se mogu naći ozbiljne analize koje pokazuju da askrobinska kiselina nije isto što i vitamin C. "Ukratko, za doručak neki namaz – pašteta (riblja ili jetrena – koje ona pravi)" Gospodin Zoran priča da treba jesti zdravu hranu. U redu, to znači isključuje industrijske paštete ali možete praviti paštetu sami. Ali ovde postoji jedan problem, za to treba vremena. Ne znam kako većina ljudi da izdvoji vreme da napravi ujutru paštetu. Ipak ovo nije dobar primer nego dobar izuzetak. "Užina ,neka voćkica, mada kod nas dominiraju jabuke i banane." Ovo sad pobija vašu teoriju da treba jesti hranu sa ovih podnevlja. Banana nije odavde. Mada je meni ta teorija, da treba jesti samo hranu sa ovih podnevlja, glupa. "Maslinovo ulje, po meni, nikada nije za prženje na najvišoj temperaturi." Ovde je dobro objašnjeno sve u vezi ulja. http://www.vitkigurman.com/2012/04/21/koje-ulje-da-kupim-mali-vodic-kroz-tesku-dilemu/. Da li je uopšte potrebno pržiti sve na tolikim temperaturama i koliko je to zdravo? "Aspartam ima negativnu reklamu iako nema dokaza za njegovu štetnost." Dok se otrkije koliko je zdrav šteta će biti neprocenjiva. To što naučnici sada ne vide tu štetnost ne znači da je neće videti za 10 godina. Kao i mnogo toga u nauci.
Прикажи мање
 
1. vitamin C je askorbinska kiselina 2. pašteta se pravi za 5 minuta. Riblja za 3. Mesnata za 20. Može da se podeli i zamrzne. A ukuuuuus je 1000000 x bolji. O zdravlju? Nema potrebe. 3. pa kad dominiraju banane. Šta tu nije jasno? Ali bolja je banana od one nakaze koja se zove "čokoladna bananica". 4. ja sam hemičar. I znam šta pričam. Maslinovo ulje RBD (rafinisano,, obezbojeno i dezodorisano jeste za prženje. Druga devičanska nisu, štaviše kancerogena su ako se ulja pregreju...telegon, zazvoni, kuvar ne pomeri tiganj...i 5. aspartam se ispituje. Ali stvarno mi je dosta nepismenih i niskoobrazovanih nipodaštavača nauke. Okrenite se ljudi oko sebe. Sve puca od nauke. Nauka jedina priznaje greške. Kada to uradi običan čovek, političar ili pop? I tako mogu ja u nedogled da pobijam stavove onih koji kada čuju hemija misle da je to igra veštica oko vatre. A ne da su to i CD i automobili i rakete i prezervativi i kompjuteri i higijena i .....
Прикажи мање
 
Bila bih Vam zahvalna da ih navedete.
 
Zameram na pravopisu i gramatičim greškama. Zašto je u punom smislu pismen samo onaj ko je školovan za to?????
 
Zašto je u punom smislu pismen samo onaj ko je školovan za to????? Anonimni su uvek najzanimljiviji, najpametniji i najpismeniji. Naročito u rečenicama bez zareza, sa 5 upitnika. Počinje da mi se rotira želudac brzinom propelera.
 
Kao novinar, pustila sam ovaj tekst s nekim upadicama , tipa smešak, koje se ne bi mogle naći u novinama. Ovo je samo blog i u njemu, bar ja tako smatram, mogu da se nadju i neke simpatične sitnice koji daju dinamiku, značaj, težinu.... tekstu. Zato sam i dotičnog zamolila da svoj komentar argumentuje. Zaista bih volela da nam ukaže, gde su te greške koje je kritikovao.
Прикажи мање
 
Hvala, lepo je da je puno nas koji mislimo isto i uz to verujemo nauci.
 
Svaka cast da neko strucan u ovoj oblasti kaze kako zivimo i sta jedemo pre svega .....vazno nam je da li je jeftino, i ne pitamo odakle je hrana i da li je GM....NEMA NISTA BEZ NASE DOMACE HRANE ...IZ NASIH BASTA....neprskano i zdravo povrce.
 
Hvala, Negoslava za još jedan divan i koristan tekst. Većinu stvari iz teksta sam znala (zbog ličnih i porodičnih potreba tragala), ali ovde je sve lepo poređano i rečeno. Čovek je sa naučne, ali i ljudske strane objasnio neke stvari. Čak je čitav tekst utešan - pomoći možemo sami sebi ako zasučemo rukave i malo se potrudimo. Ono o čemu razmišljam, a OljaKa je recimo ovih dana pokušala da objasni kako je na nekom blogu pročitala neistinu o dobrobitima jednog cveta (tj. pogrešna slika je stavljena) ali niko nije hteo da objavi njen demanti. Danas svako stvarno sve zna. I to i objavi. Prevede sa nekog stranog bloga, pa loše prevede, skrati nečiji tekst pa ispadne opet loše... Razni ženski portali koji objavljuju sve i svašta kao korisno u domaćinstvu... Neki dan sam bila neprijatno iznenađena da jednu od najposećenijih ženskih FB stranica vodi žena kojoj srpski nije maternji jezik. Koja JOŠ NIJE NAUČILA srpski. Kaže ona zna ruski. Ali ta žena svaki dan objavljuje barem 10 informacija, saveta, recepata i žene je slušaju. A ona, to mi je tog časa sinulo NIJE NI SIGURNA DA LI JE TO SVE TAČNO jer ona ne zna jezik. Pa kad sa tim ukombinujemo da ne može da se razume u sve od fizičkih aktivnosti do medicine i kuvanja - eto opasnosti. E, sad gospodin Zoran lepo kaže - domaće, umereno, odmereno... Bolje takve ljude redovno pitati za neke savete, pratiti ovakve blogove i uzdati se u zdravu pamet i osećaj za meru. Ja se raspisala, ali... ponela me tema. :)
Прикажи мање
 
Hvala ti. A ono , za pogrešne biljke, ja sam postavila i objavu i demanti na Fb, ali niko to nije ni pogledao, kamo li da lajkuje. Živi se od senzacija, pa makar bile i laž koja opasno uznemiruje ljude.
 
Sjajan intervju sa još sjajnijim sagovornikom Neg. Mnogo sam srećna što je Prof. Vujčić deo, član, naše grupe Blogeri, a posebno jer piše baš o vrlo aktuelnim, životno važnim stvarima, kao što je hemija i hrana.
 
Hvala tebi na lepim rečima i njemu što ima volje da nas edukuje i da nam otkriva istinu.
 
To je i jedini ispravan put. A najvažnije je da devojčice od malih nogu znaju šta valja i šta ne, kako kada je hrana u pitanju, tako i u svakoj drugoj oblasti. Bravo, Suzi.
 
Ја нисам лења, много тога спремам и уживам у спремању хране. Моје девојчице све што ја умесим (уз њихову помоћ ;) ) очас посла поједу, а пециво из пекаре мрљаве и ни не поједу до краја (више га и не купујемо :) ). Воће и поврће воле и једу, а добар део воћа нам донесе мама (знам да није прскано). Зимницу не спремам, али хвала Богу ту су мама и свекрва које тај део посла одраде. Муж ставља купус, па га слатко једемо целу зиму... Шта рећи - мислим да се нико не храни идеално, али све што је у мојој моћи, ја чиним како би наша исхрана била што квалитетнија. Хвала ти на одличном тексту, а блог господина Зорана повремено читам и мислим да је заиста квалитетан и неопходан као литература "шта и како"!
Прикажи мање
 
Tajana, hvala i na komentaru, ali i na prelepim tekstovima koji su mnogo više od kulinarstva.
 
Ovaj post je stvarno pravo osveženje! Uživala sam jer se mnogo toga našlo na jednom mestu iz Zoranovih sjajnih postova. Negoslava, svaka Vam čast na ideji i na načinu na koji ste je realizovali :-). O Zoranovom trudu da nam mnoge stvari razjasni već sam rekla sve najbolje. Zahvaljujem se naročito što je spomenuo moj blog, premda je neko svakako morao da bude izdvojen kao primer, a znamo da ima kod nas mnogo sjajnih blogova koji se bave hranom . Hvala vam :-).
 
Odlican tekst, veoma poucan, preporucujem svakome da ga procita i stavi prst na celo, samo na kratko, a onda trk u kuhinju! :)
 
Hvala, u tom cilju je napisan.
 
Kad sve ovo pročitam, a puno toga već znam, uplašim se šta mi to jedemo ?! Treba biti hemičar u ovoj našoj jadnoj i neprosvećanoj zemlji da bi opstali . Truju nas svim i svačim, niko ne odgovara, a nacija sve bolešljivija i sve deblja. Nalazimo se u začaranom krugu i nek nam je Bog u pomoći :)
 
Ja, opet, polažem nadu u one kao što je moj sagovornik i u njegove studente.

29 коментара

  1. Kad sve ovo pročitam, a puno toga već znam, uplašim se šta mi to jedemo ?! Treba biti hemičar u ovoj našoj jadnoj i neprosvećanoj zemlji da bi opstali . Truju nas svim i svačim, niko ne odgovara, a nacija sve bolešljivija i sve deblja. Nalazimo se u začaranom krugu i nek nam je Bog u pomoći :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja, opet, polažem nadu u one kao što je moj sagovornik i u njegove studente.

      Избриши
  2. Odlican tekst, veoma poucan, preporucujem svakome da ga procita i stavi prst na celo, samo na kratko, a onda trk u kuhinju! :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ovaj post je stvarno pravo osveženje! Uživala sam jer se mnogo toga našlo na jednom mestu iz Zoranovih sjajnih postova.
    Negoslava, svaka Vam čast na ideji i na načinu na koji ste je realizovali :-). O Zoranovom trudu da nam mnoge stvari razjasni već sam rekla sve najbolje.
    Zahvaljujem se naročito što je spomenuo moj blog, premda je neko svakako morao da bude izdvojen kao primer, a znamo da ima kod nas mnogo sjajnih blogova koji se bave hranom . Hvala vam :-).

    ОдговориИзбриши
  4. Tajana, hvala i na komentaru, ali i na prelepim tekstovima koji su mnogo više od kulinarstva.

    ОдговориИзбриши
  5. Ја нисам лења, много тога спремам и уживам у спремању хране. Моје девојчице све што ја умесим (уз њихову помоћ ;) ) очас посла поједу, а пециво из пекаре мрљаве и ни не поједу до краја (више га и не купујемо :) ). Воће и поврће воле и једу, а добар део воћа нам донесе мама (знам да није прскано). Зимницу не спремам, али хвала Богу ту су мама и свекрва које тај део посла одраде. Муж ставља купус, па га слатко једемо целу зиму... Шта рећи - мислим да се нико не храни идеално, али све што је у мојој моћи, ја чиним како би наша исхрана била што квалитетнија.
    Хвала ти на одличном тексту, а блог господина Зорана повремено читам и мислим да је заиста квалитетан и неопходан као литература "шта и како"!

    ОдговориИзбриши
  6. To je i jedini ispravan put. A najvažnije je da devojčice od malih nogu znaju šta valja i šta ne, kako kada je hrana u pitanju, tako i u svakoj drugoj oblasti. Bravo, Suzi.

    ОдговориИзбриши
  7. Sjajan intervju sa još sjajnijim sagovornikom Neg. Mnogo sam srećna što je Prof. Vujčić deo, član, naše grupe Blogeri, a posebno jer piše baš o vrlo aktuelnim, životno važnim stvarima, kao što je hemija i hrana.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi na lepim rečima i njemu što ima volje da nas edukuje i da nam otkriva istinu.

      Избриши
  8. Hvala, Negoslava za još jedan divan i koristan tekst. Većinu stvari iz teksta sam znala (zbog ličnih i porodičnih potreba tragala), ali ovde je sve lepo poređano i rečeno. Čovek je sa naučne, ali i ljudske strane objasnio neke stvari. Čak je čitav tekst utešan - pomoći možemo sami sebi ako zasučemo rukave i malo se potrudimo. Ono o čemu razmišljam, a OljaKa je recimo ovih dana pokušala da objasni kako je na nekom blogu pročitala neistinu o dobrobitima jednog cveta (tj. pogrešna slika je stavljena) ali niko nije hteo da objavi njen demanti. Danas svako stvarno sve zna. I to i objavi. Prevede sa nekog stranog bloga, pa loše prevede, skrati nečiji tekst pa ispadne opet loše... Razni ženski portali koji objavljuju sve i svašta kao korisno u domaćinstvu... Neki dan sam bila neprijatno iznenađena da jednu od najposećenijih ženskih FB stranica vodi žena kojoj srpski nije maternji jezik. Koja JOŠ NIJE NAUČILA srpski. Kaže ona zna ruski. Ali ta žena svaki dan objavljuje barem 10 informacija, saveta, recepata i žene je slušaju. A ona, to mi je tog časa sinulo NIJE NI SIGURNA DA LI JE TO SVE TAČNO jer ona ne zna jezik. Pa kad sa tim ukombinujemo da ne može da se razume u sve od fizičkih aktivnosti do medicine i kuvanja - eto opasnosti.

    E, sad gospodin Zoran lepo kaže - domaće, umereno, odmereno... Bolje takve ljude redovno pitati za neke savete, pratiti ovakve blogove i uzdati se u zdravu pamet i osećaj za meru.

    Ja se raspisala, ali... ponela me tema. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti. A ono , za pogrešne biljke, ja sam postavila i objavu i demanti na Fb, ali niko to nije ni pogledao, kamo li da lajkuje. Živi se od senzacija, pa makar bile i laž koja opasno uznemiruje ljude.

      Избриши
  9. Svaka cast da neko strucan u ovoj oblasti kaze kako zivimo i sta jedemo pre svega .....vazno nam je da li je jeftino, i ne pitamo odakle je hrana i da li je GM....NEMA NISTA BEZ NASE DOMACE HRANE ...IZ NASIH BASTA....neprskano i zdravo povrce.

    ОдговориИзбриши
  10. Hvala, lepo je da je puno nas koji mislimo isto i uz to verujemo nauci.

    ОдговориИзбриши
  11. Zameram na pravopisu i gramatičim greškama. Zašto je u punom smislu pismen samo onaj ko je školovan za to?????

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zašto je u punom smislu pismen samo onaj ko je školovan za to?????
      Anonimni su uvek najzanimljiviji, najpametniji i najpismeniji. Naročito u rečenicama bez zareza, sa 5 upitnika. Počinje da mi se rotira želudac brzinom propelera.

      Избриши
    2. Kao novinar, pustila sam ovaj tekst s nekim upadicama , tipa smešak, koje se ne bi mogle naći u novinama. Ovo je samo blog i u njemu, bar ja tako smatram, mogu da se nadju i neke simpatične sitnice koji daju dinamiku, značaj, težinu.... tekstu. Zato sam i dotičnog zamolila da svoj komentar argumentuje. Zaista bih volela da nam ukaže, gde su te greške koje je kritikovao.

      Избриши
  12. "Tako, imate ljude koje je nemoguće ubediti da je vitamin C ista supstancija i u voću i u tableti."
    Sintetički vitamin C je asrobinska kiselina. Svuda po internetu se mogu naći ozbiljne analize koje pokazuju da askrobinska kiselina nije isto što i vitamin C.

    "Ukratko, za doručak neki namaz – pašteta (riblja ili jetrena – koje ona pravi)"
    Gospodin Zoran priča da treba jesti zdravu hranu. U redu, to znači isključuje industrijske paštete ali možete praviti paštetu sami. Ali ovde postoji jedan problem, za to treba vremena. Ne znam kako većina ljudi da izdvoji vreme da napravi ujutru paštetu. Ipak ovo nije dobar primer nego dobar izuzetak.

    "Užina ,neka voćkica, mada kod nas dominiraju jabuke i banane."
    Ovo sad pobija vašu teoriju da treba jesti hranu sa ovih podnevlja. Banana nije odavde. Mada je meni ta teorija, da treba jesti samo hranu sa ovih podnevlja, glupa.

    "Maslinovo ulje, po meni, nikada nije za prženje na najvišoj temperaturi."
    Ovde je dobro objašnjeno sve u vezi ulja. http://www.vitkigurman.com/2012/04/21/koje-ulje-da-kupim-mali-vodic-kroz-tesku-dilemu/. Da li je uopšte potrebno pržiti sve na tolikim temperaturama i koliko je to zdravo?

    "Aspartam ima negativnu reklamu iako nema dokaza za njegovu štetnost."
    Dok se otrkije koliko je zdrav šteta će biti neprocenjiva. To što naučnici sada ne vide tu štetnost ne znači da je neće videti za 10 godina. Kao i mnogo toga u nauci.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. 1. vitamin C je askorbinska kiselina
      2. pašteta se pravi za 5 minuta. Riblja za 3. Mesnata za 20. Može da se podeli i zamrzne. A ukuuuuus je 1000000 x bolji. O zdravlju? Nema potrebe.
      3. pa kad dominiraju banane. Šta tu nije jasno? Ali bolja je banana od one nakaze koja se zove "čokoladna bananica".
      4. ja sam hemičar. I znam šta pričam. Maslinovo ulje RBD (rafinisano,, obezbojeno i dezodorisano jeste za prženje. Druga devičanska nisu, štaviše kancerogena su ako se ulja pregreju...telegon, zazvoni, kuvar ne pomeri tiganj...i
      5. aspartam se ispituje. Ali stvarno mi je dosta nepismenih i niskoobrazovanih nipodaštavača nauke. Okrenite se ljudi oko sebe. Sve puca od nauke. Nauka jedina priznaje greške. Kada to uradi običan čovek, političar ili pop?

      I tako mogu ja u nedogled da pobijam stavove onih koji kada čuju hemija misle da je to igra veštica oko vatre. A ne da su to i CD i automobili i rakete i prezervativi i kompjuteri i higijena i .....

      Избриши
  13. O stručnim stvarima neću, jer nisam stručna. Verujem da će profesor argumentovati svoje tvrdnje.
    Kada je pašteta u pitanju, sigurna sam da nije mislio na to da je neko sprema ujuto, pre posla. To je malo duži proces, a i paštet se ne pravi za samo jedan obrok. Što znači da se pravi posle posla.

    ОдговориИзбриши
  14. Puno korisnih stvari. Hvala puno na informacijama.

    ОдговориИзбриши
  15. Ja bih volela taj recept za spremanje hleba... text je odlican

    ОдговориИзбриши
  16. najlakše se sprema ovaj - http://negoslava.blogspot.com/2012/10/recept-za-najbolji-zdrav-integralni.html

    ОдговориИзбриши
  17. Interesantan tekst, ne mogu da kazem da sam procitala nesto sto do sada nisam znala, ali na jednom mestu sistematizovan stav o namirnicama koje najcesce koristimo.. OK. Ono sto me zbunjuje jeste sovinizam gospodina prof dr koji stalno kritike o ishrani porodice upucije na racun majki, ocekuje da majke stignu da pripreme zdravu hranu, a ako to ne stignu, krive su nekvalitetne serije.. Zaista je neozbiljno da jedan naucnik izlazi u javnost sa ovakvim stavom. Cak i u pecinsko doba, majke su hranile decu, ali otac je bio odgovoran da obezbedi namirnice. U danasnje vreme, kad ocevi vise ne idu u lov, tradicionalne uloge zene su ostale, dopunjene obavezama koje nam je emancipacija donela,a tradicionalna uloga oca se izgleda svodi na to da se bavi svojim poslom i pise blog, dok mu supruga brine o hrani... Nije mi bas najjasnija ta podela... Mozda da neki tekst posvetite tome kako da zaposlena zena, koja nema suprugu i tastu da joj kuvaju, obezbedi zdravu hranu za svoju porodicu. Sta je nezdravo, mozemo procitati i na drugim mestima...

    ОдговориИзбриши
  18. Potpuno se slažem sa tekstom ove dame. Mi muškarci jesmo krivi za većinu toga što se loše dešava u društvu, porodici i ishrani. Muškarci prave seksi reklame, muškarci ne idu u lov, muškarci su zaposlili žene da rade i najodvartnije poslove. Ali tu mi nedostaje iskorišćena reč emancipacija. Moja supruga je emancipovana i vodi me na pijacu (i ne samo na pijacu) i kada se meni ne ide :). Samohrana majka, bez porodice i supruga se sigurno nalazi u odvratnoj situaciji. Ali sam siguran da PONEKA od takvih ide u potragu za namirnicama koje će njenoj deci (detetu) obezbediti kvalitetnu hranu. I da ne provodi vreme gledajući TV serije. Većina je na žalost lenja. Upućujem gospođu na blogove koje piše Maja http://www.vitkigurman.com/2013/11/08/deca-prehrambene-navike/ , Negoslava http://negoslava.blogspot.com/2013/11/a-koka-kola-i-smrdljive-virsle-su-dzabe.html?showComment=1383954901926 i šta su sve ljudi komentarisali na tu temu. Videćete poštovana gospođo, da su i MAME i TATE lenji i podjednako krivi za to što se deca zatrpavaju đubretom od hrane. A i lično Vas izazivam da stanemo ispred OŠ i vidimo čime se deca hrane. Dok im očevi love, a majke gledaju serije. Žao mi je ali roditelji JESU lenji. I tačka, naučno proverena činjenica.

    ОдговориИзбриши
  19. Интересантан текст и углавном истинит. Волела бих кад би уважени професор објавио рецепт за израду сапуна у домаћој радиности. Знам да су некад наше мајке и баке правиле сапуне, али не знам на који начин, тј. који је проценат хидроксида и масти, а не бих желела да својим незнањем нанесем штету својој породици.

    ОдговориИзбриши

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.