- ili o tome koliko korisnih inforacija možemo dobiti klikom na pretraživač na netu
Nadji mi google - čak i kompjuterski apsolutno nepismeni znaju da se na netu mogu pronaći odgovori na skoro sva pitanja, pa kada im neko klikne na pravo mesto, istražuju do mile volje.
A ako imate vremena, volje i strpljenja da čitate blogove, kojih ima svih fela i žanrova, u skladu sa afinitetima autora, shvatićete da je to neiscrpni bunar ne samo lepih priča i kvalitetnih literarnih sadržaja, već i mnogo praktičnih saveta. Ne retko, od kako sam strastveni i bloger i čitalac tudjih blogova, pa i odgovora na mnoga pitanja, doživim da me prijateljice pitaju, a odakle ti sad pa i to znaš, znajući moje ranije afinitete i interesovanja.
Epa, znam, rekao mi blog.
Čitam, jutros,doduše tekst na Tatjaninom blogu je od pre godinu dana, ali to ne menja stvar - oglasila je da je pronašla izgubljenu ličnu kartu nekoga ko nije na adresi upisanoj u njoj. http://tatjanamb.wordpress.com/2011/08/24/izgubljena-nadjena-licna-karta/
I dok se pitala šta da radi, pljuštali su saveti i komentari, od kojih mi je posebno upao u oči ovaj
- Tatjana, ličnu kartu kada pronadješ tudju, ubaciš je u poštansko sanduče pa je na pošti upute na adresu iz nje. To sam ja već uradila par puta.
-
Cela priča me je podsetila na neprijatni dogadjaj od pre par godina, koji bih izbegla da sam za ovo znala.
U blizini MUP-a pronašla sam izgubljeni pasoš, vlasnik je bio, po adresi navedenoj u njoj, izbeglica s Kosova i Metohije. Mada sam bila u strašnoj žurbi zbog poslovne obaveze, skrenula sam s puta desetak metara, kako bi dežurnom na ulazu u ovu zgradu dala pasoš.
Al ne može tako. Prvo mora da se prijaviš dežurnom na šalteru, pa da te on uputi dežurnom u kancelariji brojtajitaj. Dežurni u kancelariji brojtajitaj je bio odsutan , niko drugi ne može da primi pasoš, dežurni na ulazu mi ne dozvoljava da se udaljim, a ja cupkam i grickam nokte, jer već kasnim.....
Kada se dužurni pojavio posle dobrih petnaestak minuta, opet mi nema izlaska, sve dok se i ja ne identifikujem. Dok sam davala svoje lične podatke i izjavu " o tome kako sam i gde sam i zašto sam i ..... pronašla dotični dokument", uspela sam samo da kažem onome koji je sve što govorim upisivao u svesku, da sam znala za ovu proceduru, verujte, nikada ne bih pasoš ni sa zemlje podigla, a kamo li još da ga donesem ovde.
Vremena su se promenila. Verovatno dotični službenik sada ima i kompjuter, moguće je da više ne sme da pravi onolike vanredne pauze na radnom mestu, ali verujem u to da i dalje mora da uzme izjavu onoga ko je doneo pronadjen tudji lični dokument, kao i njegove podatke. Propis je propis.
No, kada bi mi se opet desilo da nadjem nečiji pasoš ili ličnu kartu .... hvala Tatjaninom blogu, sada bih znala kako to da uradim na jednostavniji način.
Nadji mi google - čak i kompjuterski apsolutno nepismeni znaju da se na netu mogu pronaći odgovori na skoro sva pitanja, pa kada im neko klikne na pravo mesto, istražuju do mile volje.
A ako imate vremena, volje i strpljenja da čitate blogove, kojih ima svih fela i žanrova, u skladu sa afinitetima autora, shvatićete da je to neiscrpni bunar ne samo lepih priča i kvalitetnih literarnih sadržaja, već i mnogo praktičnih saveta. Ne retko, od kako sam strastveni i bloger i čitalac tudjih blogova, pa i odgovora na mnoga pitanja, doživim da me prijateljice pitaju, a odakle ti sad pa i to znaš, znajući moje ranije afinitete i interesovanja.
Epa, znam, rekao mi blog.
Čitam, jutros,doduše tekst na Tatjaninom blogu je od pre godinu dana, ali to ne menja stvar - oglasila je da je pronašla izgubljenu ličnu kartu nekoga ko nije na adresi upisanoj u njoj. http://tatjanamb.wordpress.com/2011/08/24/izgubljena-nadjena-licna-karta/
I dok se pitala šta da radi, pljuštali su saveti i komentari, od kojih mi je posebno upao u oči ovaj
- Tatjana, ličnu kartu kada pronadješ tudju, ubaciš je u poštansko sanduče pa je na pošti upute na adresu iz nje. To sam ja već uradila par puta.
-Cela priča me je podsetila na neprijatni dogadjaj od pre par godina, koji bih izbegla da sam za ovo znala.
U blizini MUP-a pronašla sam izgubljeni pasoš, vlasnik je bio, po adresi navedenoj u njoj, izbeglica s Kosova i Metohije. Mada sam bila u strašnoj žurbi zbog poslovne obaveze, skrenula sam s puta desetak metara, kako bi dežurnom na ulazu u ovu zgradu dala pasoš.
Al ne može tako. Prvo mora da se prijaviš dežurnom na šalteru, pa da te on uputi dežurnom u kancelariji brojtajitaj. Dežurni u kancelariji brojtajitaj je bio odsutan , niko drugi ne može da primi pasoš, dežurni na ulazu mi ne dozvoljava da se udaljim, a ja cupkam i grickam nokte, jer već kasnim.....
Kada se dužurni pojavio posle dobrih petnaestak minuta, opet mi nema izlaska, sve dok se i ja ne identifikujem. Dok sam davala svoje lične podatke i izjavu " o tome kako sam i gde sam i zašto sam i ..... pronašla dotični dokument", uspela sam samo da kažem onome koji je sve što govorim upisivao u svesku, da sam znala za ovu proceduru, verujte, nikada ne bih pasoš ni sa zemlje podigla, a kamo li još da ga donesem ovde.
Vremena su se promenila. Verovatno dotični službenik sada ima i kompjuter, moguće je da više ne sme da pravi onolike vanredne pauze na radnom mestu, ali verujem u to da i dalje mora da uzme izjavu onoga ko je doneo pronadjen tudji lični dokument, kao i njegove podatke. Propis je propis.
No, kada bi mi se opet desilo da nadjem nečiji pasoš ili ličnu kartu .... hvala Tatjaninom blogu, sada bih znala kako to da uradim na jednostavniji način.
Нема коментара
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.