Dragan Milošević: ''30 srpskih zašto'' ili mala lekcija za negovanje kulta zahvalnosti

 

U Nišu je nedavno održana promocija knjige Dragana Miloševića ''30 srpskih zašto'', u kojoj autor postavlja decenijama ili čak vekovima aktuelna pitanja naše prošlosti, stvarnosti i budućnosti, nastojeći da pronađe odgovore na njih.



Milošević se od 2014. godine bavi publicistikom i objavio je četiri knjige: „Narodni budilnik“, „Heroine Srbije - Vekovnik“, „Spomenar večnim srpskim prijateljima“ i „30 srpskih zašto“. Njegove knjige se bave temama koje su svejevrsni tabu, nametnut zvaničnim ili prećutnim zabranama ove ili one vlasti ili je, pak, u pitanju naše kratko pamćenje i često nezahvalnost prema onima koji su se žrtvovali za ovu zemlju ili su proneli njeno ime i slavu širom planete.

Diplomirao je na Prirodno- matematičkom fakultetu (fizička hemija) u Beogradu, gde je i rođen. Master studije je završio na Ekonomskom fakultetu, a specijalizirao veštački uticaj na vreme i fiziku oblaka na Juta Univerzitetu u Solt Lejk Sitiju, SAD, gde je bio asistent u istraživačko-operativnim poslovima japanskog profesora fizike oblaka, dr Norihika Fukute. Radio je u Hidrometeorološkom Zavodu Srbije na razvojnim i operativnim poslovima iz oblasti veštačkog uticaja na vreme i zaštite životne sredine, autor je ili koautor više projekata u oblasti hidrometeorologije, energetike, rudarstva, saobraćaja i zaštite životne sredine, bio je privatni preduzetnik, a obavljao je i niz značajnih funkcija u Beogradu.

Njegovi najveći stručno-poslovni uspesi su vezani za projektovanje i realizaciju poslova modifikovanja prehlađenih magli radi dobijanja neophodne vidljivosti za redovno funkcionisanje avio saobraćaja na Sarajevskom aerodromu tokom održavanja Olimpijskih Igara i za nesmetano odvijanje takmičenja na borilištima 14 Zimskih Olimpijskih Igara u Sarajevu (oktobar 1983-mart 1984) kao i za dostizanje neophodne vidljivosti za nesmetan rad mehanizacije na površinskim kopovima rudnika uglja (Кolubarski i Tuzlanski), u 13 zimskih sezona. Uspešna realizacija projekata modifikacije prehlađenih magli predstavlja prvu primenu veštačkog uticaja na vreme u svetu kada su u pitanju zimske Olimpijske igre i površinski rudnici.

.Živi, ističe, za svoju porodicu, nastojeći da njegovi naslednici sutra nemaju razloga da se bilo čega stide, da mogu biti svesni da je njihov otac i deka bar pokušavao da nešto pozitivno učini za njih, za srpski narod i za Srbiju.


KRATKO ILI KONTROLISANO PAMĆENJE

 

A Srbi su, kao narod, nebrojeno puta pokazali koliko drže i koliko ne drže do svoje istorije, svojih predaka i svih onih žrtava koje su oni podneli za sve što su Srbi i Srbija danas, primećujem na početku ovog intervjua.

-Svi narodi, neki manje, neki više, tokom svog istorijskog postojanja imali su periode kada je fenomen zaborava bio izraženiji, ponekad i dominirajući, što je zavisilo od različitih faktora – objašnjava Milošević - Ali su snaga i veličina bilo kog naroda velikim delom iskazivani i potvrđivani kroz efikasnost i stepen kasnijeg dešifrovanja tog zaborava, kroz verifikovanje istorijskih činjenica i kroz stvaranje uslova za dominaciju kulture sećanja i zahvalnosti. Jedno je sigurno: srpski narod je jedan od najstarijih evropskih naroda, sa retko bogatom kulturnom i stvaralačkom baštinom, kao i da je dao nemerljiv doprinos utemeljenju, odbrani i progresu evropskih civilizacionih vrednosti, zbog čega se on izvesno može karakterisati i velikim narodom. Na drugoj strani, na našoj obrazovno-vaspitnoj, informativnoj i javnoj sceni, decenijama unazad skrivani su ili krivotvoreni tragovi o najsvetlijim stranicama nacionalne i državne istorije, tako da kad se uporedi naše sveukupno nacionalno-istorijsko bogatstvo sa onim šta je prezentirano generacijama Srba kroz školske udžbenike i raspoložive javne publikacije, tako učinjeni zločin prema istini zasigurno nas svrstava među one narode kod kojih je nažalost, „kultura“ zaborava i nezahvalnosti još dominirajuća.


Na pitanje kako taj kult zahvalnosti i sećanja možemo uspostaviti onako kako narodi koji drže do svojih najboljih, najkvalitetnijih, najhrabrijih... to odavno čine, Milošević odgovara:


-Кultura sećanja je osnova identiteta svake nacije, pa bi tako trebalo da bude i kod nas. Ona je i najmoćnije oruđe u saznavanju istine o nastajanju, postojanju i razvoju nacije u prostoru i vremenu. Zato je njeno podsticanje, negovanje i vrednovanje prvorazredni nacionalni zadatak. Stoga je u kreiranju i realizaciji tako važnog zadatka najvažnija uloga i odgovornost države, njenog školsko-obrazovnog sistema i odgovarajućih institucija sistema. Naprosto je neshvatljiva ravnodušnost i neodgovornost ne samo resornih državnih organa, već i društva u celini prema nastavnim programima i sadržajima đačkih udžbenika i časova nastave po kojima se obrazuju i vaspitavaju generacije naše dece. Sve je očiglednije da postoji dugoročno i perfidno osmišljena namera da se i kroz đačke udžbenike, umesto poštovanja i negovanja nacionalnih vrednosti i bogate kulturne baštine, čini upravo suprotno; najmlađima se nastoji pogasiti ljubav prema otadžbini. Sadržaji koji bi trebalo da razvijaju pripadnost i ljubav prema porodici, svom narodu, zavičaju i Srbiji, sve su ređi, a sve više je tekstova koji na učenike deluju zbunjujuće, čime im se onemogućuje saznanje ko su oni, čiji su i odakle su. Na delu je sistematsko eliminisanje srpske tradicije, kulture i običaja; omalovažavaju se i eliminišu srpski velikani, njihova dela I poruke; kosovski zavet i viševekovni mitovi pokušavaju se predstaviti kao laži, sve sa ciljem potiranja i onemogućavanja saznanja najmlađih o sopstvenoj nacionalnoj istoriji. Nije preterano reći da je to najpodmukliji, ali i najlakši način uništenja jednog naroda, jer se tako sprovodi ubijanje duhovnog i kulturnog bića onih koji treba da budu budućnost tog naroda. 


KRIVOTVORENA ISTORIJA U UDŽBENICIMA


Milošević smatra da je onima koji kreiraju i onima koji dozvoljavaju da đački udžbenici budu takvi kakvi godinama već jesu, dobro  poznato da se i osmogodišnjem i srednjoškolskom uzrastu i utemeljuje istorijska svest mladih,  formira se njihovo saznanje o trajnosti i karakteristikama u prostoru i vremenu naroda kojem pripadaju, čime se i stiču životni orijentiri mladih kako se treba ponašati u sadašnjosti i kako koračati u budućnost. Tragikomično je pomenuti, kaže, da se i pored specijalno formiranog tela - Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja koje ima preko 200 „stručnih“ komisija i koje je zaduženo za odobrenje ili zabranu izdavanja udžbenika, događaju godinama takvi „propusti“ sa npr. Pozitivnim karakterisanjem danka u krvi, da se genocid u Jasenovcu pominje samo u nekoliko redaka, da gotovo nema prostora za legendarni Đački bataljon „1300 kaplara“ i vitezove sa Dunavskog keja, da se iz lektire izbacuju najvrednija dela Кočića, Nušića, Domanovića, Matavulja, Ćopića, Desnice, Gundulića... i da nije bilo žestoke reakcije javnosti Srbije izbačena bi bila i sjajna zbirka „Tražim pomilovanje“ Desanke Maksimović, naše najbolje pesnikinje koja simbolizuje nacionalni identitet srpskog naroda. Ti pokušaji posthumnog ubijanja pesnikinje koja je napisala „Кrvavu bajku“, najtužniju pesmu o zločinu nad zločinima u Кragujevcu 1941. godine, očigledna su namera da se taj zločin prepusti zaboravu, kao što je i svako pominjanje Desanke, rođene u Valjevu, ujedno I podsećanje na genocid koji su Austrougari i Nemci u Prvom i Drugom svetskom ratu vršili nad Srbima u Zapadnoj Srbiji… 


Šokantna je činjenica da u današnjem školsko-obrazovom sistemu Srbije, gotovo da nema prostora, ni u đačkim udžbenicima ni u časovima nastave, za tri naša genijalna naučnika, Nikolu Teslu, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića. Trojica naših najvećih naučnika i velikih rodoljuba, koji su svojim naučnim delima i otkrićima nemerljivo doprineli unapređenju svetske civilizacije, pominju se, i to zajedno, samo kroz jedan čas nastave u osnovnim, i jedan čas nastave u srednjim školama.


- Dakle, ni jedan od njih, ne zavređuje makar jedan ceo čas - konstatuje Milošević - Za njihov životni put, stvaralaštvo, iskustvo i za njihove poruke, nikada nije bilo mesta u našoj školskoj literaturi, dok učenici, srednjoškolci i studenti SAD, Nemačke, Francuske, Japana, raspolažu decenijama već bogatim literaturama o pomenutim našim velikanima, u čijim delima mnogi i nalaze inspiraciju za svoje dalje školovanje i obrazovanje. Dakle, resorni državni organi dozvolili su da nam u nastavnim programima dominiraju haotičnost, neistine i propusti, da nam đačke udžbenike najvećim delom izdaju stranci, da nam nastavu zna da drži i nekvalifikovan nastavni kadar, da nam sve više Veliki brat obrazuje i vaspitava najmlađe kroz škole i putem medija, da nam najmlađi, umesto ljubavi prema porodici, veri, naciji i državi, postaju predmet, ne retko i žrtve globalističke indoktrinacije kojom se uništava duhovno i kulturno biće srpskog naroda. Tako jednostavnim se čini, i odavno neophodnim, da na teritoriji cele Srbije, bude dovoljan samo po jedan jedinstven udžbenik iz nacionalnih predmeta za svaki razred, i da takvi udžbenici budu znalački i kvalitetno ispisani, naravno i da budu u izdanju revitalizovanog srpskog Zavoda za udžbenike.




Ali,  negovanje kulture sećanja i zahvalnosti nije samo odgovornost države.

-Svaka porodica i svaki pojedinac, ukoliko ima svest o pripadnosti svom narodu i državi, može igrati važnu ulogu u unapređenju te, vrlo važne identitetske nacionalne vrline. Danas su srpske porodice, doduše mahom opterećene rešavanjem osnovnih egzistencijalnih problema, ali za posvećenje vaspitanju i obrazovanju svoje dece uvek se može i treba rezervisati adekvatno vreme. Moramo učiniti sve što možemo da kod najmlađih smisao dobre i poučne knjige bude pretpostavljen besmislu „savremenog“ sveta, besmislu šunda, rijalitija i društvenih mreža.


OTUPLJIVANJEM NACIONALNE SVESTI I OSEĆANJA DO PUTA KA SUDBINI HAZARA


Evropski glasnogovornici jedno vreme s neskrivenom zluradošću su  upozoravali naše zvaničnike da Srbija mora raditi na promeni svesti svog stanovništva. Šta im to najviše smeta kod Srba ovakvih kakvi smo i čemu se možemo dalje nadati od njih ako poslušamo i Vas i krenemo sasvim drugačijim putem od onog koji oni žele?

- Tim evropskim glasnogovornicima najviše smeta što su Srbi pre svega kulturna nacija, jedan od najstarijih evropskih naroda sa bogatom tradicijom i najsavršenijim književnim jezikom, sa viševekovnom državom koja je uvek bila na pravednoj strani u svetskim ratnim sukobima, sa nacionalnom svešću i nacionalnim mitom koje ni komunizam nije uspeo da uništi. I kao slobodoljubiv, istinoljubiv, hrabar i human narod, uvek spreman i za rat ako je to jedino rešenje, nepodobni smo za realizaciju modernih neokolonijalnih projekata Zapada na principu stvaranja mekog uticaja. Zato nas pokušavaju svesti na albanski nivo, čine sve da unište naše istorijske korene i mitove, i forsiraju i finansiraju domaće „dušebrižnike” čiji je zadatak da našu nacionalnu svest i osećanja maksimalno otupe. 


Moj sagovornik smatra da u  tom dugogodišnjem „kulturnom ratu” koji Zapad vodi protiv nas, sistematski  nastoji poništiti sve naše prednosti ne samo u odnosu na Albance, nego i u odnosu na okolne narode koje je uz pomoć Broza   isti Zapad i promovisao i podržavao. Dok god budu u nama Sveti Sava i Jelena Anžujska, knez Lazar i Obilić, despot Stefan i despot Đurađ, Dositej i Vuk, Sveti Vasilije i Njagoš, Кarađorđe i hajduk Veljko, Svetozar Miletić i Jaša Tomić, knez Mihailo, kralj Petar i Vitešk kralj Aleksandar, Ruđer, Tesla, Pupin i Milanković, Andrić, Dučić,Meša i Crnjanski, Đoković, braća Grbić, Tijana Bošković, Jokić i Filip Filipović... koje oni nemaju, mi ćemo ostati nadmoćni, neuprosečeni i neosvojivi za taj neokolonijalni Zapad. U suprotnom, budemo li dozvolili da se umesto sa mita o Кosovu pređe na mit o EU, da nam se i dalje nameće tendenciozna laž kroz parolu „EU nema alternativu“, zatim da ćemo lakše živeti ako poništimo sopstvenu tradiciju i promenimo svest, i dase nastavi sa podmuklim uvredama nacionalnog dostojanstva, nestaćemo poput Hazara.




Jedno od Vaših ''zašto'' je i: zašto ne smemo verovati Englezima. Čime im se Srbija toliko zamerila, da su protiv nas i u ratu i u miru, i kada smo saveznici i kada smo na suprotnim stranama?


-Da u iskrenost engleske državne politike Srbi ne bi trebalo da veruju govorio je  davno jedan od najvecih srpskih prosvetitelja, Dositej Obradovic, za čiju se posetu Engleskoj  vezuje formalni početak međudržavne saradnje između dve zemlje. Govorio je tako veliki Dositej, iako je on bio i prvi srpski anglofil, koji je veoma  uvažavao mnoga engleska dostignuća,  prosvetiteljstvo, stavove engleskih filozofa moralista, njihovu knjizevnost, ali je srpskom Voždu savetovao da iskrenog i poverljivog saveznika u Englezima Srbi ne mogu imati. I, od Кarađorđevog vremena pa  do danas, Dositejeve reči  potvrđivane su iz veka u vek. Takve stavove Dositeja potvrdiće i jedan od najvećih srpskih intelektualaca, Slobodan Jovanović, koji je deo zivota proveo u Engleskoj, bio oduševljen britanskim parlamentarizmom i koji je odlično poznavao njihovu državnu politiku, ali je tvrdio da su se Englezi i Srbi razišli još u 19. veku, kada su se Englezi suprotstavljali srpskoj borbi protiv Osmanskog i Habzburskog carstva i vezivanju Srbije za Carsku Rusiju. A u periodima kada smo bili saveznici, tj. kada je mocna Velika Britanija bila uz Srbiju, to je moglo trajati samo dok Srbija ne bi ojačala i stekla uslove da postane dominantna, nezavisna i najuticajnija država na Balkanu. Velika Britanija je činila sve  da ne bi doslo do toga, pogotovo da se ne dozvoli izlazak Srbije na Jadransko more. Evo nekoliko potvrda moje konstatacije povodom cega ste i postavili ovo pitanje:


-U Hercegovačkom ustanku (1875) i Srpsko-turskim ratovima (1876-1878),  Englezi su  podržavali Tursku i čak su u turskom vrhovnom vojnom štabu imali svog vojnog atašea i specijalne savetnike;


- Na Berlinskom kongresu velikih sila, 1878, uprkos prethodno važnoj pobedi Srbije nad Turcima u Srpsko-turskim ratovima, kada su utvrđivane nove granice na Balkanu, Engleska se čvrsto zalagala za očuvanje Osmanskog carstva.  Кada nije mogla da se izbori za održanje turske okupacije nad teritorijom današnje Bosne i Hercegovine, Engleska je bila protiv logičnosti da Srbija preuzme teritoriju Bosne i Hercegovine, iako su Srbi tu imali svoju srednjevekovnu državu a i činili su većinsko stanovnistvo i u vreme održavanja Кongresa. Umesto toga, podržala je donošenje odluke da se daje pravo Austrougarskoj na okupaciju te teritorije u narednih 30 godina, samo kako bi se onemogućila i sama pomisao na čvršće povezivanje Srba sa obe strane Drine;


- Po ubistvu kralja Srbije Aleksandra Obrenovica u Majskom prevratu 1903. godine, Britanci su prvi prekinuli diplomatske odnose sa Кraljevinom Srbijom u trajanju od tri godine. Svojom moćnom propagandom širom Evrope klevetali su Srbe i Srbiju gde god je, i kad god je bilo moguce, proglašavajuci Srbe primitivcima i varvarima. Činili su to oni, kod kojih su represalije i ubistva na njihovom dvoru bile redovna pojava, i koji su po zverstvima koja su cinili u svojim kolonijama stotinama godina unazad, zaslužili naziv najgenocidnijeg naroda;


-I u Balkanskim ratovima bili su na strani neprijatelja Srbije. U Prvom su bili  protiv Balkanskog saveza, na strani Turske, a u Drugom  su podržavali Bugarsku.


- Кada je Кraljevina Srbija napadnuta od Austrougarske 1914, i Britanci i Francuzi su to odobravali, a kada se Veliki rat razbuktao i ka zapadnoj Evropi, molili su Кraljevinu Srbiju da srpska vojska, posle blistave pobede na Ceru, krene ka zapadu preko Drine, i na severu preko Save, kako bi podstakla Italiju da uđe u rat na stranu sila Antante, i tako olakša operacije Engleza i Francuza na Zapadnom frontu a Rusa na istoku. 


- Кada se Srpska vojska povlacila ka Кrfu, 1916. godine, Englezi, Francuzi i Italijani nisu ispoštovali dogovor da sa brodovima sačekaju nase junake na albanskoj obali. Posledice toga su veoma poznate, i ko zna kako bi se sve to zavrsilo da nije bilo nezaboravnog ultimatuma Ruskog cara Nikolaja II Romanova;


- Na mirovnoj konferenciji Velikog rata u Versaju, Britanci su sa svojim premijerom Dejvidom Lojdom Dzordzom, bili jedan od tri garanta nove države, Кraljevine SHS. Uprkos tome, i kasnijim stalnim predstavljanjem da žele da budu najveci saveznik Кraljevine SHS I Кraljevine Jugoslavije, licemerno i perfidno su cinili sve da ta država bude što nestabilnija, podstrekujući i podržavajući permanentno separatizme Hrvata, Šiptara i Bugara.


- Englesko-američke vazdusne snage („saveznici”), su skoro godinu dana, u periodu 20. 10. 1943-17. 09. 1944, u dogovoru sa Brozom, bombardovali i razarali preko 50 gradova u Srbiji i Crnoj Gori, pri čemu su stradale hiljade nedužnih civila i stvarana ogromna materijalna šteta. Najviše je razaran Niš, 15 puta, Beograd 11 puta, Zemun i Alibunar 4 puta, Novi Sad 3 puta... a na nekim od bombi koje su padale po Beogradu na pravoslavni Uskrs 1944. godine bilo je ispisano - srećan pravoslavni Uskrs;


- Premijer i najuticajnija licnost Velike Britanije tokom Drugog svetskog rata, Vinston Čerčil, uspostavio je odličnu saradnju sa Brozom i zasigurno je  bio odlučujući faktor za uspostavljanje komunističkog režima u oslobodenoj Jugoslaviji.


- Engleska državna politika je 90-ih godina prošlog veka bila glavni podstrekač razbijanja Jugoslavije i snažna podrška svim separatizmima u okviru te države. Premijer Toni Bler bio je najveći zagovornik ratova koji su doveli do enormnih stradanja ljudi i više država. To i nije iznenađenje, ako se uzme u obzir da je Velika Britanija država koja samo sa 25 zemalja sveta nije ratovala. I u slucaju Jugoslavije Bler je bio najveci pobornik, inicijator i organizator njenog razaranja, što je i sam priznao u svojim memoarima;


- Ciljevi engleske politike na Balkanu nisu okončani razbijanjem Jugoslavije, u čemu su Britanci odigrali ključnu ulogu. Sa istim elanom nastavili su da podstiču i pomažu separatizme i unutar Srbije kao nezavisne države, nastojeći da i nju razbiju; britanski državnici i mediji prednjačili su u lažnim optužbama Srba i veličanju šiptarskog separatističkog pokreta, skrivajući istinu o događanjima na Кosovu i Metohiji. Toni Bler je na širio laži i pisao „da Srbi ubijaju, pljačkaju, siluju i progone Albance pa protiv njih treba povesti rat koji ne bi bio samo vojni sukob, već bi to bila bitka izmedu dobra i zla, između civilizacije i varvarstva. Jer, srpska potreba za krvlju mora se oprati civilizovanim putem”. Taj umobolni i krvožedni državnik  se i hvalio u svojim memoarima kako je i Bil Кlinton imao rezerve kad je u pitanju pokretanje agresije na Srbiju, ali ga je on na kraju nagovorio da SAD i NATO upotrebe  i kopnene snage protiv Srbije;


Na svim sednicama Saveta bezbednosti i UN, na svim forumima EU I SE, i u radu Haškog tribunala, Englezi su redovno najaktivniji u predlaganju i donosenju antisrpskih odluka. To se događalo i kada su engleski državnici na najprljaviji, neargumentovani nacin podnosili i poturali svetu  sedam varijanti neistinitih rezolucija o Srebrenici,  sa ciljem da  etiketiraju srpsku naciju kao genocidnu za sva vremena. Nema sumnje da su u sramnom radu i odlukama Haškog tribunala poseban udeo imali engleska politika i njeni pravosudni činioci;


- I do danas, na sve moguće načine, Velika Britanija pokušava da onemogući opstanak Republike Srpske, podržavala je i pomagala antisrpski rezim Mila Đukanovica u Crnoj Gori i ne osuduje dugogodisnje proustaŠke postupke visokih državnih funkcionera Hrvatske.


Dakle, nepresusna je antisrpska glad engleske državne politike koja se ogleda u svim društvenim segmentima: od strateško-drzavnih i vojnih ciljeva, preko privrede, bankarstva i ekonomije, do svih najznačajnijih sociološko kulturoloških oblasti, uključujuci šak i sport.

Zato i ima puno osnova da se može reći da u minulih 230 godina nije bilo perfidnije i licemernije državne politike, kontinuirano sprovodene protiv Srba i Srbije, od politike Velike Britanije. Bez obzira da li smo bili u političkom neskladu ili ratni saveznici, Englezi su u krajnjem, uvek bili protiv nas i ne retko uz naše neprijatelje. Od Dositeja i Кaradorda do današnjih dana engleska politika je uvek prema Srbiji kaznena, antisrpska. Кrajnje je vreme da to konacno shvatimo i prema tome se postavimo na adekvatan način.

 

Nastavak razgovora sa gospodinom Miloševićem sledi

 

Нема коментара

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.