Pomolete se svi zajedno: Da Sveti Đorđija ubije aždaju

Moli vi se Baba-Grozda, ko nijedamput dosag

I da se svi isto molimo, da smo svi ispoštuvali Gospoda sve po red i kako ni vera kazuje, da se nikuj od nikuga neje ogrešil... pa se jednim molitva važi i bude sve kako su se i za kvo i za kuga su se molili, a drugi Gospod kako da neje ni čul. Neki se rodil eli je kršten na praznik, neki OčeNaš tike radi red promrsi krozaZubi i ne mislejeći kvo vrevi, treći, dokle moli, izistinski veruje da ga Gospod em čuje, em nema druga posla nego od njegovu molbu da vodi red.

Aleksandra Jerotijević, ikonopisac: Sveti Đorđe ubija aždahu

Kako je, da je, Baba-Grozda će izabi jedan reč pa vi ako oćete, ispoštujte ju, ništa vi ne košta, štetu nikuj neće d-ima, al vajdu može d-imamo svi. Ako li pa nećete, nemojte, samo se posle nemoj žalite kako je od ovija narod Bog od'mno digal ruke i puštil ga nizVodu, da se samo pati i muči muke, koja od koju pogolema. Da nikad dobro ne vidi i samo zlo da ga davi.

Ovija glavurani koji ni propisuju svaki dan kvo će i kako će bude sas nas, po sve prilike, neće ni pušte, a mož i ne trebe, ne samo da Uskrs provedemo kako smo naučili. I za Prvi maj, za onija koji ga slave - moj praznik nikad neje bil pa ni kad su ni milicajci iz Vlasotince sas konji terali iz njive, samo da ne rabotimo, i tag vi neće dadu d-izleznete kako ste naučili.

Ču, nekvi pominjaju kako se onađuju da Sveti Georgija ubiva aždahu... kako je, takoj je, mi ga vikamo Đurđevdan, isto ti je toj samo je po naški pokratko. Pa ete, da ne bude posle kako ni pa Gospod obrnul grbinu, pomolete mu se, i na njega i na Svetoga Đorđiju, da berem sas jedno oko pogleda i na nas, grešni li smo, nesmo li, neZnam, al da smo zaslužili ovolke muke i nevolje, znam da nesmo. Ako nesmo pobolji od onija kojem se dava i kojo trebe i kojo ne trebe i uzdisaju se sve do nebo, nesmo ni pogori. A od nečijo zlo pogolemo zlo uSvet ga neće bude.

Ne morate naizust nijednu molitvu da znate. 

Gospod će vi čuje i da čatite i da zamuckujete, i da klečite i da se pred ikonu prekrstite i pomolite ga milos i za zdravje. I da ni mane ovija korona, u glavu ju utepalo kude se pa i kude nas dokrši, ko da ni dosag onolke muke nesu jele i ko da smo mi isti ko onija vadodušnici koji na narod ne davu glavu od muke da digne.

A pa kad mu izmolimo milos, ega bude i ponapred, nece žalimo ako ni i tija milos snajde, toj Dobro kad jemputke dočekamo, Baba će vi okne u Dolnji Prisjan na Đurđovdan. Na litije, od Krs do miro, kako smo onadpred umejali pa ni ne ovakva, nego svaka muka prominuvjala, ako bi i cel tija svet unaokol propištal od nju.

Fala vi mlogo, i kuj čul i kuj me neje čul, uglavno, Sveti Đorđija će voj stane na vrat... korona li je, aždaja li je, Zlo li je, neZnam, al muka golema da je, toj si i sami znate. I znate i sami, na jednu strnu je Dobro, a na drugu toj - Zlo. 

Vele na radijo i ljudi prepričuju kvo su čuli i gledali na televizor, čitaju i po novine, čuje kuj od kuga, toj i neZnam, uglavno... sve se odjemput menja i u goru i u vodu, i u ljudi i u države, i na zemnju i na nebo. I kad jemput mine da ni pretiska kako sag što ni se strovalilo na glavu i zavrzalo ni noge da nemamo, a i ne znamo na kude ce opraimo, ima se debelo pitujemo kvo ćemo i kako ćemo. Uglavno, doSag kako je bilo, više nikad neće bude.

I zatoj pamet uGlavu, kad dojde vreme da se opraljamo. A dokle ne dojde, ajd moli vi se Baba, pomolete se na Svetoga Đorđiju, ega ni on pogleda. Kad nikoj drugi neje tejal.