Najavljujem školu kuvanja i somelijerstva Suzane Jovanović

I pre nego što je profesionalno zakoračila u svet kulinarstva, Suzana Jovanović se od svih nas koji objavljujemo recepte na svojim blogovima, nezavisno od toga da li se deklarišemo kao gastro blogeri ili ne, u velikoj meri razlikovala. Kako izborom recepata, tako i obradom izabrane teme i načinom njenog prezentiranja na blogu.

Kao da joj to nije bilo dovoljno u postavljanju standarda za dobar recept ili blog - uputila se u Pariz, gde je završila neke priznate kulinarske škole, a još je tamo kako bi se dodatno usavršila i stekla dovoljno znanja za lagodnije ostvarenje svojih planova, kada oseti potrebnim da se vrati.

Pritom valja reći i to da je Suzana ponosna majka dva tinejdzera i supruga jednog divnog čoveka koji joj je, kaže, glavna podrška u svemu što radi. 

Rekoh, već ima dva zanimanja. Prvo je postala mašinski inžinjer, a onda i chef kuhinje.

Ima i preko 15 godina radnog iskustva u velikim korporacijama. Važi za vrlo ambicioznu osobu pa je i najveći deo tog radnog iskistva stekla na visokim menadžerskim pozicijama.

Zvanje chef-a je stekla u Francuskoj. Završila je dve kulinarske škole, a nakon toga radila u nekim od najboljih Michelinovih restorana u Provansi (Les Oliviers) i Parizu (Guy Savoy).

Voli ljude i oni zauzimaju važno mesto u njenom životu. Ne voli  laž, prevare i licemerstvo, verovatno kao i većina ljudi, kaže.

Govori tri strana jezika.

Ovaj intervju je mali znak divljenja za njen način pristupanja pravljenju životnih planova i ispunjavanju svih onih obaveza koje će dovesti do njihove realizacije. Uostalom, već prvi pogled na njen blog pokazaće vam na šta sam mislila.

Kreativnost, znanje i veština

Po kojim kriterijumima si birala svoje prvo zanimanje, zašto si odustala od njega i kako si se odlučila za drugo zanimanje?

Završila sam IX Gimnaziju, koja je važila u to vreme za jednu od izazovnijih u Beogradu (prirodno-matematički smer). Shodno tome, nekako je delovalo prirodno da nastavim ka prirodnim naukama, iako sam imala i neke druge ljubavi tada. Oduvek sam uživala u izazovima. Pa sam tako birala i fakultet. Jak, tražen i prohodan ka svetu. Taj svet me je oduvek privlačio.

Ne bih rekla da sam odustala od svog prvog zanimanja. Ja stečeno znanje i veštine na fakultetu koristim i dan danas. Prosto, završetkom fakulteta steknete jedan poseban način razmišljanja, analitičnost, preciznost, organizovanost, pored matematike, fizike, hemije koji su takodje važni delovi....i što može da se primeni čime god da se bavite. Sve vam je u životu matematika, fizika, hemija...biologija... Kuvanje je uvek bilo prisutno u mom životu. Onaj ko me zna, zna da su moji ručkovi uvek drugačiji od standardnih. Desilo se baš onako kako pročaju da se inače dešava... neke kockice i situacije su se posložile u glavi i prvo što sam uradila - otvorila sam web stranicu i počela blog.

Šta je za tebe kuvanje – kako si na njega gledala dok si bila samo domaćica i koliko se tvoj pogled na to promenio od kako si pokrenula blog i počela da se stručno usavršavaš na ovu temu?

Kuvanje je za mene način iskazivanje kreativnosti, znanja i veština. Doživljavam ga kao najveći spoj umetnosti i tehnike. Moj pogled na kuvanje se vremenom nije promenio, promenilo se samo moje znanje. Pokretanje bloga je polazni korak, koji se zatim usavršavao. Danas ima mnogo blogera, ali ja sam ipak morala da nadjem neki svoj, drugačiji put, ka osvajanju pozornice. Nisam mogla da zamislim sebe da pišem o nečemu, a da materiju o kojoj pišem ne poznajem dovoljno. Onda je nakako logično došlo i dodatno obrazovanje. Završila sam jednu od najboljih škola u Evropi (FERRANDI L'école Française De Gastronomie Et De Management Hôtelier). Sa druge strane, imam i bogatu biblioteku svih svetski-poznatih kuvara, ne misleći samo na poznate svetske chef-ove kuhinja. Posle škole, došlo je iskustvo, a onda i lične kompetencije. Evo skoro ima dve godine kako živim i radim u Francuskoj. Završila sam dve škole i stekla ogromno iskustvo u najboljim francuskim Michelinovim restoranima. Učim od najboljih. Poznato je ono „da biste dobili nešto, vi treba i da date nešto“. Tako se i ja odričem mnogo čega radi školovanja u Francuskoj.

Šta si sve naučila o čemu pojma nisi imala i koliko se tvoj pogled na ishranu i kuvanje promenio u međuvremenu?

Ono što prvo naučite u Francuskoj jeste da poštujete hranu i svoj novac. Znači, nema bacanja ili u suprotnom bankrotirate. Svaka namirnica koju kupite može da se iskoristi u potpunosti, samo treba znati kako. E to, kako, sam takođe naučila. Pa onda sve o teksturama, šta sve jedno jelo treba da sadrži u sebi, tehnike pripreme, začini...mnogo toga još... Nešto mi je već bilo poznato, ali su se školovanjem upalile lampice po principu ....“aaa, to se dešava zbog toga“. Ishrana je u medjuvremenu dobila jedno važnije mesto u mom i životu moje porodice. Naš moto je sada „Nije svejedno...“.

Kod nas povrće menjaju pite, testa, kiflice...

Možeš li da uporediš našu i francusku kuhinju šta bi primenila iz njihove, a šta bi im preporučila iz naše?

Nažalost mi smo više okrenuti ka kvantitetu, nego kvalitetu.

Francuska kuhinja je raznovrsnija, povrće je obavezno na meniju. Kod nas povrće menjaju pite, testa, kiflice itd. Oni više vode računa o svojim tradicionalnim jelima. Kod njih, ako u pekari ima da se kupi tradicionalni baget, on je svuda napravljen po istom receptu. Recept za tradicionalni baget se ne menja ili ne sme da se zove tradicionali baget. Kod nas imate sarmu sa pirinčem, bez pirinča, bez sarme itd... sve je dozvoljeno i sve se zove sarma.

Raznolikost, raznovrsnost, kvaltet na račun kvantiteta u smislu pripreme, odabira i količine serviranih namirnica, to je odlika njihove kuhinje. A ono što ja svuda vučem za mnom i hvalim se jesu kajmak, ajvar, pljeskavica (prava tradicionalna, ne bilo koja), ćevapi (pazarski, bosanski), sarma, proja...

Šta bi najboljoj prijateljici predložila da promeni u kuvanju i ishrani svoje porodice, posle svih znanja koja si stekla?

Prvo pristup. A to znači, nije poenta samo napuniti stomak već uživati u svakom zalogaju i u društvu sa kojim delimo te zalogaje.

A onda i način pripreme, a naravno i unošenje malo ljubavi u sve to što se priprema. Jer ako vi ne volite ono što radite, neće voleti ni onaj koji vaš rad konzumira.

Kako izgleda tvoj običan, a kako nedeljni ručak kada si sa porodicom? 

Ja ne pravim razliku između nedeljnog ručka i onih koje pravim u toku radne nedelje. Može samo da se desi da ne kuvam jedan dan zbog neodložnih obaveza, pa se tada snalazimo po frižideru.

Imajući u vidu svetska iskustva, mi još nedovoljno koristimo začine. Neki tvrde da je to zato što umemo da skuvamo preukusno jelo i bez njih, drugi nam zameraju zbog toga. Kolika je tvoja zbirka začina, koje si uvela a da tvoja mama nije ni znala za njih i koje je tvoja okolina primenila zahvaljujući tebi?

Mislim da je nedovoljno korišćenje začina u stvari beg od nepoznatog i neistraženog. Što je jedna vrlo normalna ljudska pojava. Mi vrlo malo znamo o začinima. Koristimo najčešće so, biber i peršun. Mislim da nam treba više opuštanja u tom pravcu, više spice shopova, tekstova i podizanje svesti na društvenim mrežama... Naravno da sam i ja svoje prve kulinarske korake napravila uz svoju majku i baku, pa tako i stekla svoje prvo znanje o začinima koje su one koristile. Sadašnja moja zbirka začina ne može da se poredi sa onom koju smo mama i ja delile. Moj svaki odlazak u inostranstvo rezultira novom punom kesom začina.

Koje je tvoje omiljeno jelo?

Ja sam gurman. Nemam omiljeno jelo, volim sve da jedem i sva su mi jela omiljena. Možda ovo izgleda kao kliše, ali tako je stvarno.

Ukusi su različiti, ali sigurna sam da će na ovom linku (LINK ) svako uspeti da nadje za sebe ponešto izazovno i ukusno za pripremu kod kuće. Naravno, uvek možete da dodate i svoj pečat nekom jelu, a da ove recepte koristite kao baze inspiracije.

Šta sledeće možemo očekivati iz tvoje "kuhinje"?

Ono na čemu sada intezivno radim jeste otvaranje škole kuvanja u Beogradu iz oblasti modernog i tradicionalnog kulinarstva, kao i osnova somelijerstva (uparivanje vina i hrane). Sve to uz savremenu opremu, znanja i dostignuća iz tih oblasti i uz primenu proizvoda najbljeg kvaliteta. Naravno, bez starosnih ograničenja, jer svi učimo dok smo živi.