Nevolja između dobrih i loših ljudi

Drugi deo priče o  Sofia Tershani Domanović, mada njena humanost ne može da stane ni u deset nastavaka


Najteža vremena rađaju najveće heroje. One koji se u ratu ne plaše metka i one koji se u miru ne sklanjaju pred teškoćama, pretnjama i nevoljama, ma koliko se činile nepremostivim i opasnim.



Žena za koju šira srpska javnost upravo saznaje, već dva meseca  je i bukvalno i u svakom smislenom pogledu Anđeo čuvar svih naših ljudi koji su se u Parizu našli bez posla i(li) stana i(li) papira i(li) parčeta hleba. Svih onih kojima su predusretljivi zemljaci svoju "pomoć" oko rešavanja papira, prevoda, nalaženja stana i posla, naplaćivali stotinama, a često i hiljadama evra. Sve one koji su joj se obratili za pomoć kada su došli do zida i kada su od njih izgleda svi digli ruke, okupila je pod krilima svoje organizacije koja radi po sistemu anđela čuvara, nesebično iznalazeći načine i mogućnosti da makar krenu u rešavanje problema koji se, ma koliko ih je i ma kako raznovrsni bili, mogu podvesti pod termin "goli opstanak u Francuskoj".


A nije joj lako, nimalo. Ne zato što je zahteva i molbi toliko da ona, i pored podrške i volje zemljaka da joj u tome pomognu, ne može već ni fizički da stigne i što je sve to iscrpljuje i materijalno i fizički - o tome koliko njen posao trpi ću drugi put, i ne samo zato što je sve što čini i želi da učini otežano u uslovima korone, već i stoga što se našla između ogromnog broja ljudi koji vape za pomoć i malog broja onih koji mogu ili žele pomoći, s jedne, i onih ljudi koji bi sve učinili da odmognu, s druge strane.
Naša posla, vidim kako gunđajući odmahuju rukom dok čitaju ove rečenice, naši ljudi koji su i sami okusili ili naslutili gorčinu odmaganja kad je nekome najteže.
E zato što jednom valja stati na put za sva ta "naša posla" i sva ona koja mogu da padnu pokvarenim umovima, i pišem u jednom danu drugi tekst na istu temu.
Oni kojima je Sofia kriva jer im je blokirala "biznis", radeći besplatno sve ono što su oni debelo naplaćivali, samo su deo priče pod naslovom "naša posla".
Drugi deo su oni koji su tražili pozamašne novce za salu u kojoj bi okupila sve nevoljnike i objasnila  im sve što ih muči, odjednom umesto da danima odgovara na njihova pitanja na netu. I oni koji imaju najviše, ali su slepi i nemi na tuđu nevolju. I oni koji bi da se dele po pripadnosti, veri, boji kože...

- Prišla mi je gospođa i ponudila novac, ali uz uslov da primalac ne bude osoba koja je romske nacionalnosti - pričala mi je sinoć kasno Sofia, dok sam joj postavljala potpitanja zbog šturih odgovora koja mi je davala na pitanja koja bi mi pomogla da je bolje predstavim - Rekla sam da mi je žao i da takav novac ponudi nekom drugom. I da je prijavila svoje dete za besplatnu školu jezika koju ću držati u sali koju nam je besplatno ustupio jedan Rom. Izvinila se na kraju.

Sofijini roditelji su rodom iz Srbije. Majka Srpkinja, otac Albanac.  Snebivajući se, objašnjava da srpski nikada nije učila i izvinjava se kad traži našu preciznu reč za ono što želi da kaže. Ali joj sve to ne smeta da prevodi, daje odgovore i uputstva, objašnjava, nalazi smeštaj, traži pomoć, daje svoju karticu onima koji nemaju para da nabave hranu i na kraju... da povede svojoj kući one koji nemaju gde.
A čim se prilika ukaže, biće i kuma jednoj bebi čiju je mamu upoznala pod okriljem svog  sistema anđela čuvara.

Нема коментара

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email