Svita

Kada je pre  dve decenije jedan moj prijatelj bio direktor NN firme, razbolela se neka radnica i u njihovo malo mesto došao je doktor iz Beograda da je operiše. Na predlog kolega, kao tek postavljeni direktor, pozvao je doktora i njegovu ekipu, posle uspešno obavljene operacije, na ručak o trošku firme.

Ono što je zatekao u restoranu u kojem je bio organizovan ručak, zaprepastilo je ne samo njega nego i celokupni kolektiv- na ručku su se pojavili svi lekari dotične klinike, sem dežurajućeg jadnika, sve sestre sem one koja je morala da pravi društvo ojađenom doktoru, bolničarke i bolničari, nekoliko administrativnih radnika i spremačica, a nisu izostali ni čistači.

Jošte čekam taj reč da mi rekne- knjiga pripovedaka

Da se pohvalim i na ovom blogu:

Izašla je moja knjiga zaplanjskih priča, "Jošte čekam taj reč da mi rekne".

O tome sam pisala ovde.

Učitelji i(li) biznismeni

Ne pitaj me ništa. Da mi nisi u koži, inače bi bio smrknut duplo više nego ja.
Vraćam se s roditeljskog, one mlađe. Starijoj sam na roditeljski išao sinoć.
Ista priča- knjige, sveske i ostala opreme i, naravno, škola u prirodi. Ove godine samo 15.000 dinara. Samo. I to Kopaonik, kaže učiteljica, a lane je bio... ma ne znam gde je i šta je bilo, al' znam da je koštalo 15.600. Isto na rate.

Indonezija

Ovo je moja lična zloupotreba mog ličnog bloga i osećam obavezu da najpre svima koji ga čitaju uputim jedno izvinjenje zbog toga.

Nekoliko dana, naime, kopka me ko to (ili koji to) svesrdno čita ovaj moj blog u dalekoj Indoneziji. Sad mi je žao što sam obrisala one dodatke (kažu, usporavaju otvaranje sajta) pa zato ne mogu da vidim koje tekstove čitaju i tako bar zaključim da li je jedna osoba pročitala svih ... do sada 88 ili je možda reč o nekoliko njih.

Da li je stvarno došlo ZADNJE vreme

Pozvao me prijatelj da mi pokaže lokal koji je nedavno kupio. Uz prvu kafu- red je da se zalije, ispričao mi je :

- Nisam te zvao do sada, mada sam požurio da ti se pohvalim, jer sam imao problema sa advokaticom koja je od prethodnog vlasnika iznajmljivala lokal. Ajd što mu nije plaćala kiriju i što nije namirivala troškove, nego nije htela da se iseli. Najpre je, na moju informaciju da sam novi vlasnik lokala, kukala kako ne može odmah da se iseli i tražila produženje roka i svašta nešto... pa je kasnije počela da se buni i da gunđa, da obećava kako će plaćati račune, a kako se konačni rok kada sam odlučio da uđem u posed svoje imovine bližio, počela je i da preti. Te, zvaće miliciju jer ja nju uznemiravam, te pisaće mi krivične prijave... dok jednog dana konačno nisam prestao da joj se obraćam sa "izvinite, ali..." i rekao joj da je moj rok svih rokova 1. septembar i da ću posle toga biti prinuđen da primenim drugačiji sistem ubeđivanja. Konačno juče dobih ključeve, ali umesto ujutru u 8, kako je obećala, donela ih je noćas u 22 sata. I šta da ti pričam- kome će ona doneti dobro i koju će to pravdu ona isterati na sudu, ako ni sama ne ume da se ponaša časno?