Kako sam postala Cyber Bosanka i šta mi je to donijelo- gost bloger, Hana Kazazović

Hana Kazazović, jedna od najpoznatijih blogerki u regionu, ljubazno se odazvala na moju molbu da bude gost  na ovom blogu. Verujem da tema iz naslova njenog današnjeg teksta interesuje mnoge i da će mnogi pronaći inspiraciju ili odgovore na neka pitanja vezana uopšteno za blogovanje. Baš kao i iz intervjua, koji smo takođe za ovaj blog uradile pre nekoliko meseci.


Te davne 2005. godine sam dosta vremena provodila za računarom istražujući. Čitala sam sve što se moglo pročitati, ujedno otkrivši svijet blogova na blog servisu blogger.ba. Mjesecima sam pratila ispovijesti uglavnom ličnog tipa, ljudi koje uopšte nisam poznavala. Iščekivala da pročitam najnovije vijesti iz njihovih života, potpuno nesvjesna činjenice da su to vjerovatno stvarni životi i stvarni ljudi. Činjenica, najviše tih priča je bilo o nesretnim ljubavima i patnjama, pa je sve skupa možda najviše ličilo na tada popularne meksičke sapunice.

Ubuntu #BudiUbuntu- ili bar ne čini drugima što sebi ne želiš

Od skora se društvenim mrežama širi priča o pokretu i filozofiji pod nazivom Ubuntu #BudiUbuntu.
O tome se detaljnije možete obavestiti ovde, a ja sam se jutros setila da sam Milošu obećala tekst na ovu temu, pa je red da obećanje ispunim.

Kaži na moje čerke, nek ni vade odovde, u našu kuču bar dušu d-ispuštimo

Ovde li da ni zaticate, deco, bolje u sanduk da ste ni zatekli, naše muće da ne vidite od koje zavijamo po  cel d'n kako crne kukavice, a naše s'lze nikoj ne vidi i našo zavijanje nikoj neće da čuje.

Koje li smo se moj deda i ja od Boga ogrešili, kojo li smo mi grešni tolko golemo napra'ili da ni ovak kazni i da ni duša neče ni na tam', ni na vam', ako ni se ič ne živi?!

Karikaturista ne može da promeni svet- intervju sa Sašom Dimitrijevićem, niškim karikaturistom

 Priču o današnjem gostu na  blogu- Saši Dimitrijeviću, mom drugu i kolegi, "novinskom"- karikaturisti, planiranu još davno, objavljujem tek danas zbog niza okolnosti koje su se neobjašnjivo isprečile između mojih pitanja i njegovih odgovora. Što možda i nije loše, jer je Saša u međuvremenu obogatio svoj stvaralački fundus pa imam daleko više materijala za izbor ilustracija.

Srbija, kakvom se ponosim

Znate  za ono osećanje kada vas preplave pozitivne emocije, kada vam se dešavaju samo lepe stvari, kada srećete samo divne, pametne, ljubazne ljude i slušate samo lepe priče i saznajete samo dobre vesti i pred očima vam promiču samo lepe slike i duša vam se puni samo lepotom? Ono, kad i pored sveg sivila svakodnevice koje se proteže nad vašom glavom i pored svih onih ružnih i tužnih stvari čijeg ste postojanja i dalje svesni i možda nečega teškog što vas koliko sutra čeka, pomislite kako je ovaj svet divan i kako i ta neminovna čaša žuči ima smisla, baš zbog te lepote i divote koja nas odjednom, neočekivano i gotovo niotkuda zadesi...

E baš to, taj osećaj ispunjenosti pozitivnom energijom, optimizmom, lepim vibracijama i zahvalnošću što sam baš tu, među tako divnim ljudima, u predivnom prirodnom okruženju, dok se oko mene dešava sve nešto lepo i najavljuje još lepše, držao me poviše prethodnih dana, na nekim lepim mestima, od juga do severa zemljice Srbije. I ruku na srce, još traje, dok sređujem utiske u još jednom lepom mestu, na sredini između ona dva koja su me ispunila radošću i lepotom. U mom Nišu.