Prijatelj ili-nisam psiholog, al' umem da pomognem


Koliko puta ste čuli ono... e baš ti hvala, ti uvek imaš rešenje i/ili savet i/ili pomoć i/ili podršku, za svaki problem, za svaku situaciju, za svakoga?


Svima nama se često dešava da za tuđe probleme i dileme nađemo rešenje ili savet daleko brže, jednostavnije i sa mnogo manje muke, nego kada su naši lični problemi u pitanju.




Reći će neko- s godinama čovek postaje mudriji, staložniji i razložniji, što jeste tačno, ali je činjenica da nam se slično dešavalo i pre 10, 15, pa i više godina. I zato mislim da je u pitanju samo daleko bolja moć rasuđivanja kada je neko drugi u pitanju, nego kada je o nama samima reč.

Jednom davno sam čula ovu rečenicu- kad god imaš neki problem, nevažno koliki je, pričaj o njemu, jer tako ima najviše mogućnosti da se on reši. I zaista- toliko puta smo rešili sopstveni ili tuđi problem samo zahvaljujći tome što je o njemu govoreno i što se tu našao baš neko ko zna kako ili zna nekog drugog ko zna gde ili nekoga ko ima ono što mu je bilo potrebno.

Ovih dana sam sa jednom prijateljicom jako puno razgovarala o nekim pitanjima koja su od životne važnosti ne samo za nju, već i za mnoge ljude iz njene neposredne okoline  i bila sam prijatno iznenađena kada sam od ljudi kojima je baš ta problematika uskostručna oblast saznala da je ono što sam joj laički predlagala, zapravo i najispravniji put ostvarenja željenih ciljeva. Ne samo za nju, nego i, što je zapravo daleko važnije, za one na koje se sva ta pitanja odnose.

Ma koliki da je problem u pitanju, dakle,vrlo je važno- pitati. Odnosno, tražiti rešenje, zamoliti za pomoć, razgovor, podršku, preporuku. Nekada je dovoljno samo to da nas neko sasluša i da nam bude lakše (ne mislim na ponašanje u stilu emocionalnih vampira koji, kada nađu žrtvu koja nema srca da prekine tu agoniju smaranja, u nedogled nastavljaju to specifično mlatretiranje, ponavljajući uvek iste priče, jadikovke i kuknjave), ponekad da razmenimo iskustva, svoja ili tuđa, često baš da nam kažu svoj stav, mišljenje, predlog, da nas upute možda na pravu adresu...

Neretko kažemo jedni drugima, posle razgovora iz kojih izlazimo rasterećeni pritiska koji neki problem stvara u nama, da su nama razgovori sa prijateljima ono što otuđeni zapadnjaci debelo plaćaju kod svojih psihijatara. Možda nismo stručni, zapravo, naravno da nismo stručni kao psihijatri i psiholozi, ali ona toplina koju darujemo jedni drugima, emocija kojom se unosimo u te razgovore i empatija koji iskazujemo pritom, ne mogu se dobiti ni za kakve pare.

Nekome je samo potrebno da ga neko sasluša, da neko pokaže interesovanje i brigu za njega. Drugi insistira na tome da mu kažete svoje mišljenje, ma se i kosilo sa njegovim stavovima, trećem fali podrška okoline, rođaka ili prijatelja, za sprovođenje u delo neke odluke. A nekada nekome pomogne i samo prepričavanje nečijeg tuđeg iskustva, sličnog njegovom, upoređenje sopstvenog problema ili sudbine, za koju veruje da je najgora na svetu, sa onima koji muče istovetne ili možda i veće muke.

U vreme kada se mnogi jedva snalaze za obezbeđenje osnovne egzistencije, prijatelj voljan da sasluša, razume, posavetuje, a često i samo oćuti sa vama, može da bude koristan skoro jednako kao i profesionalac. Jednako kao što i vi ponekad značite njemu.


ilustracija- odavde

11 коментара

  1. Sve je tačno. Čak i sam problem, kad se o njemu govori, postaje manji, u odnosu na momenat kad se javio, upravo zato što dolazi do razmene pogleda na isti, sa prijeteljm od poverenja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Još jedan od razloga da negujemo prijateljstva. Prijatelji nisu multipraktik, ali služe i za radost i za tugu.

      Избриши
  2. Lep tekst, pogotovo ovo " kad god imaš neki problem, nevažno koliki je, pričaj o njemu, jer tako ima najviše mogućnosti da se on reši."
    Nije dobro bežati od problema ni ćutati o njemu, kao što nije dobro ni utapati se u njemu i pričati samo o tome što nas muči.

    Mala ispravka, nadam se da nećeš zameriti-psihijatri i psiholozi nisu rent-a-prijatelji :) Nekad je prijatelj dovoljan kao pomoć i podrška, a nekad je potrebna i stručna pomoć u smislu prorade nekih uverenja ili emocija, nije to samo slušanje i tapšanje po ramenu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Razumele smo se, draga Jelena, samo si ti stručnjak, pa kompleksnije gledaš na ovu priču. Hvala ti.

      Избриши
  3. Pričala sam i pisala i previše. Dosadila i Bogu i ljudima. Baš tako verujući da će te moje reči doći do nekoga ko će pomoći. Čak i dok mi je ćerka bila teško bolesna, kad bi većina skrivala takvu bolest, ja sam pričala, i da druge ne snađe, a i da nađem utehu i pomoć. Osim reči utehe od pojedinih, a od većine ni to, nisam ništa dobila. Možda nisam ni zaslužila da mi se pomogne, zaslužila sam samo hvala, a nekad ni to.
    Šta mogu da očekujem od ljudi koji su gotovo svi u istim problemima?
    Šta mogu da očekujem od ljudi koji mi, s obzirom na posao koji radim, ne veruju?
    Problemi su se nadovezivali jedan na drugi, pa kad se jedan razreši, dođe drugi, još teži. Čitav mi je život niz veoma ozbiljnih problema.
    Prijatelja nemam. Oni, za koje sam mislila da to jesu, okrenuli su leđa kad su saznali za poslednji problem, pre nego što sam i stigla da se požalim i zamolim za pomoć. U početku smo pozivali telefonom, tek da čujemo kako su. S druge strane žice, osećalo se u tonu da im nije drago, da čekaju kad ćemo nešto zatražiti, da žure da završe razgovor, slala sam poklone koje su primali, a zaboravljali da pozovu da se zahvle, pa smo prestali da zovemo.
    Ovde na netu, osim par izuzetaka koji pokazuju razumevanje, dele moju muku, većina nas i ne poznaje, kako pomoći nekom koga ne poznaješ, osim preko neta, makar to bilo i godinama.
    Ja sam uvek tu za svakoga kome je potrebno da popriča, da se posavetuje, po nekad i više od toga, prema mogućnostima i snazi. A snage nestalo.
    Postala sam preosetljiva, ne podnosim ni kad mi neko udeli kompliment, jer znam da nije iskren.
    Pomoć više ne tražim. Shvatam tek sada onu narodnu da sit gladnom ne veruje.
    Ne znam da li ću dočekati sutrašnji dan. Sve je jača želja da zaspim i nikad se više ne probudim.
    Nemojte mi pomagati, molim.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sad ja ne znam šta na ovo da kažem. Rekoh već, a to sam čula od osobe koja je svašta preživela, čak i Goli otok- kad god sam došlaa do zida i činilo se da više nema kud, na kraju smo ipak nalazili rešenje. Verujem da je tako. Nadam se da je tako i želim ti isto. I sigurna sam, postoje i oni koji bi svoj problem delili za tvoj. Nije neka uteha, ali u vreme kada svi imaju probleme, skoro svi, a razlikuju se samo po jačini njihovog intenziteta, najveća je pomoć kada te neko sasluša i eventualno pokuša da razmotri situaciji, da ukaže na rešenje. Teško da, većina, može nešto više od toga.
      S druge strane, na nama je da osetimo dokle možemo da idemo u tim pričama o sopstvenim problemima. Meni je jedna mlada osoba, koju volim i uvažavam, a takođe i ona mene, rekla- a možeš li ti da ispričaš neku lepu stvar, večeras si naprojala sve neke loše primere i ružne stvari. I bila je u pravu.
      Čovek današnji, obdašnji, imao ili ne, problem, ne želi mnogo da sluša- loše vesti, tužne priče, tuđe probleme... Na nama je da nađemo meru. I da budem što pozitivniji, uprkos svemu, ne toliko zbog drugih koliko zbog nas samih.
      A ja znam da u tebi ima toliko energijer, snage i ljubavi prema bližnjima, dovoljne da prevaziđeš i sama sve ono što te muči. I hoćeš!

      Избриши
    2. Hvala ti.
      Negde pričam i pišem, negde i ne pominjem, pa eto, možda postoji neka ravnoteža.
      Oni koji su od mene pobegli, pobegli su pre nego što sam stigla da se požalim.
      Do sada više niko nije pobegao, niti me blokirao na netu.
      Osećam da mi se ne veruje zbog moje profesije, a u tome i jeste tragika, što neko ko radi ovaj posao koji ja radim, živi kako živim ja i moja porodica.

      Избриши
  4. Ево нечег из угла струке.
    Не претендује да буде универзално решење али подразумева добар део доброг и целисходног приступа.
    http://pletenijesloves.wordpress.com/2012/07/13/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5/

    Поздрав Н.

    ОдговориИзбриши
  5. Bas tako. Nakupljanjem problema u sebi oni deluju samo veci. A kad ih ispricamo mozda i ne dodjemo do resenja, ali moze da deluje katarzicno samo pricanje o njima. Pa jos kada sagovornik kaze "razumem te, i meni se to desilo", e onda tek shvatimo da nismo sami, i da nama mozda i nije bas najteze na svetu :)

    ОдговориИзбриши

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.