Miloje Sekulić, intervju- Sada više nikada ne idem na posao

U biografiji diplomiranog inženjera i novinara Miloja Sekulića, internet i poslovnog konsultanta, piše da je završio post­di­plo­mske specijalističke studije na  na Fakultetu organizacionih nauka u Be­o­gradu, po­sle­di­plom­ske stu­di­je “Sa­vre­me­no po­slo­va­nje i glo­bal­ne ra­ču­nar­ske mre­že” na Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži (AAOM) , Londonsku školu za odnose sa javnošću (LSPR) i više obu­ka iz obla­sti menadžmenta, mar­ke­tin­ga i PR-a... i kada ovde ne bih stavila tri tačke, bojim se da bi se tekst odužio preko svake granice pristojnosti.


Miloje Sekulić, vlasnik  konsultantske Internet agencije i suvlasnik digitalne marketinške agencije HomePage, na početku ovog intervjua, umesto male  priče o sebi za koju sam ga zamolila zbog onih koji ga tek upoznaju, kaže:

-Smatram da je najvažnija poruka koju mogu da im prenesem da ne odustaju od svojih snova i da se bore da ih ostvare. Posle skoro deset godina uspeo sam sebi da od hobija, ljubavi i zadovoljstva napravim posao i znate kako se kaže “...sada više nikada ne idem na posao”.



PITAM SE KAKO SMO MOGLI DA ŽIVIMO BEZ INTERNETA

Možete li da zamislite sebe bez interneta- mislim, ne nekoliko sati, nekoliko dana ni nekoliko meseci, već ono, da ni pojam ni pojava zvana internet uopšte ne postoje? Čime biste se bavili da neta nije ni bilo, a čime da sada net  odjednom i zauvek nestane?

Iskreno, ne mogu da zamislim civilizaciju bez interneta i pitam se kako smo mogli da živimo bez njega.Ja sam nekako lutao između komunikacije i tehnike, verovatno zato što je tehnika tih osamdesetih kada sam stasavao i odlučivao o svom putu obećavala sigurnu i mirnu karijeru. Komunikacija je uvek bila pomalo stvar boemštine. Da interneta nestane verovatno bih, samo mnogo teže, radio ono što i sada radim. Ja sam u suštini Contact Manager, spajam ljude i stvaram sinergije.



U MARKETING UPUĆEN PO- KAZNI

Kako ste ušli u svet internet komunikacija i konsultacija i je li, po otkriću te oblasti,  bilo uopšte dileme između njega i neke druge oblasti poslovanja koja Vam je privlačila pažnju?

Jedan moj prijatelj je dugo živeo u Americi i tamo naučio indijansku poslovicu koja se mnogo puta pokazala kao tačna. Ona glasi “Ako hoćeš da nasmeješ bogove, reci im svoje planove”. Kao građevinski inženjer, najbolji student u nekoliko generacija čiji je diplomski rad kao doprinos nekim proračunima prikazivan na kongresima, zaposlio sam se u Saobračajnom institutu CIP, nadajući se naučno-istraživačkoj karijeri.Tih kasnih 90-tih za to nije bilo mesto ni vreme, a mene je problem sa kičmom sprečio da budem “terenac”. Prekomandovan sam po kazni u Sektor marketinga. Internet je tek ulazio u upotrebu, ja sam se zanimao za njega i već tada išao na prve edukacije i tako je sve krenulo. Bio je to miks slučajnosti i nekih nepovoljnih okolnosti po mene iz kojih sam izvukao najbolje, jer sam sledio svoja interesovanja.

Između onolikih aktivnosti sadržanih u Vašoj biografiji, koju smatrate odlučujućom za sve što je usledilo  kasnije, a koja Vam je najomiljenija?

Ja sam suvlasnik digitalne marketinške agencije Homepage, na poziciji E-PR managera. Generalno se najviše bavim odnosima sa klijentima, pronalaženjem novih, popularizacijom agencije i uspostavljanjem poslovnih kontakata. U prošlosti sam promenio dvadesetak zanimanja. Posebno u mladosti i tokom studija. Bio sam i DJ i konobar i sito-štampar, bavio se umetničkim i unikatnim nakitom, bio novinar i urednik. Nit koja se provlači kroz sve to je komunikacija sa ljudima i empatija za njih. Mislim da je emocionalna inteligencija koju nesumljivo imam presudna za sve čime sam se bavio i bavim.

ZNANJE I ISKUSTVO ODREĐUJU REZULTATE

Za bavljenje ovim poslovima neretko se odvažuju osobe sa minimumom i kvalifikacija i obrazovanja.  S druge strane, Vi ste među svoje kvalifikacije pobrojali jako dug spisak specijalizacija, obuka i postdiplomskih studija. Koliko sva ta znanja  izdvajaju onoga ko im je posvećen i koliko su korisnici usluga sposobni da razluče koliko šta vredi?

Koliko su obrazovani i iskusni, takvi su im i rezultati. Ova oblast se toliko menja da je dovoljno da šest meseci budete van toka infomacija i već niste konkurentni. To posebno dolazi do izražaja u doba kada smo na otprilike svake dve nedelje svedoci pojave nove i revolucionarne društvene mreže. Morate biti u toku, a klijenti to osete. Osete i prepoznaju ko je zaista siguran u sebe i u ono što radi, a sigurni biti možete samo ako znate i imate iskustvo, i onda vam poklone poverenje.

 SRBIJA ULAZI U  FAZU ZAISTA TRŽIŠNE EKONOMIJE

Koliko je  poslovni čovek u Srbiji  danas spremniji nego u vreme kada ste počinjali, najpre da Vas angažuje, a onda i da shvati i prihvati savete koje dobija? Gde ima najvećih otpora i žale li da plate ove usluge?

Verovali mi ili ne, ali čak i u Srbiji dolazimo u fazu zaista tržišne ekonomije. I to je dovoljno. Digitalni marketing ima prednosti koje, kada se iskoriste, utiču na konkurentnost i daju veću šansu u tržišnoj utakmici. Lepih primera ima, a ja volim manje poznate, o brendovima sve znamo. Na primer, studio za lasersku epilaciju Epilion koji je za dve godine postepenog prelaska na online oglašavanje uštedeo 20.000 EUR uz isti nivo prihoda. Kada sretnete istinskog preduzetnika ili osobu koja kompaniji u kojoj radi želi zaista napredak i rast umesto čuvanja svoje pozicije nečinjenjem, nije se problem dogovoriti sa njim.



PROGRAMERA NEMA DOVOLJNO!

Gde su danas, po Vama,  najveći potencijali za internet poslovanje? Može li Srbija, ako već nije iskoristila šansu u poljoprivredi, da zahvaljujući svojim stručnjacima iz IT zauzme  solidnu poziciju kada je reč o internet poslovanju u svetu?

Ne trebamo se odricati poljoprivrede ni drugih tradicionalnih industrijskih grana ako su profitabilne. Što se IT-ja tiče, tu stojimo dobro i jedina prepreka da se taj sektor dalje razvija i donosi prihod, mahom devizni, jesu kadrovi. Suprotno ustaljenom mišljenju, programera nema dovoljno, a svaki ozbiljniji IT projekat za izvoz traži njihov bar dvocifren, često i trocifren broj. Popularizaciju učenja, davanje stipendija i ulaganje u promociju preduzetništva vidim kao korake koji mogu da poprave ovo stanje.

Koje e-knjige biste najpre preporučili poslovnom čoveku u Srbiji?

Blogove Varagića, Đermanovićke, moju Internetegenciju... portale posvećene savremenim marketinškim kretanjima kao što su Netokracija, Marketing mreža i Marketing Itd.

DRUŠTVENE MREŽE I OKUPLJANJE PLEMENA

Koja je najveća korist od društvenih mreža u poslovanju? Gde se one najviše koriste, a gde bi mogle da mnogo više pomognu, ali ne nailaze na prijem?

One služe stvaranju zajednica, okupljanju plemena. One ne prodaju direktno, osim u retkim slučajevima, a i za to imamo uspešne primere. One grade reputaciju, kreiraju poverenje i omogućavaju da budete “Top of the mind” – roba ili usluga prvog izbora. To se ne postiže brutalnim reklamiranjem, bar ne na duže staze. To se radi dugotrajnim i upornim kreiranjem vrednosti za one koje želite kao klijente, kupce ili korisnike usluga.

Zašto online reklama sporo zaživljava? Da li oglašavači greše kad misle da su oni kojima je reklama namenjena nespremni za ovaj vid informisanja i koliko istine ima u tome da su zapravo sami nespremni da zakorače u taj svet oglašavanja?

To je posledica odnosa na tržištu medijskog zakupa. Partijski i poslovni monopoli onemogućavali su razvoj zasnovan na tržišnim principima, a kad tako poslujete, nije vam bitno šta donosi najveću korist za klijenta, već šta vam donosi najveći profit. Preprodaja reklamnog prostora u tradicionalnim medijima je relativno jednostavan posao, a ako ste u poziciji da postavljate uslove nije vam uopšte u interesu, za početak ne gubi vam se vreme na podršku razvoju online medija. Sem toga, online oglašavanje je mnogo kompleksnija oblast, makar zbog raznoraznih formata i različitih kreativnih i tehnoloških opcija koje postoje. Jednostavno nije bilo tržišta ni interesa da se ta oblast unapređuje, a na sve to je došla ekonomska kriza.



Na kongresu „INET 2001” održanom u Štokholmu predstavljali ste
mogućnosti primene interneta u procesu povratka naše privrede u svetske tokove. Možete li da ocenite dokle se došlo sa tim “povratkom”?

Danas bar imamo jedan Nordeus ali i mnoge druge tehnološke firme. Novi Sad je zanimljiv kao mestu u kome po nekim procenama oko 100.000 ljudi živi direktno ili posredno od IT industrije. Tu se misli i na članove porodica, osobe koje rade u sektoru IT obrazovanja i pratećim industrijama, ali je ipak značajan broj i to u gradu u kome klasičnoj industriji ne cvetaju ruže.

SAVET BLOGERIMA

Šta biste poručili blogerima koji žele da zarađuju od bloga? Koji kvaliteti i koja znanja su im neophodni za to? 

Treba da se fokusiraju na stranu tržište i tamo ili nađu nišu i postanu u njoj popularni pa to i naplate, kakvih je primera bilo na ovim našim prostorima ili da rade uslužno tekstove za korporativne blogove ili materijale za sajtove. Postoji i verovatnoća da će uspeti na ozbiljno zarađuju u Srbiji, pritom mislim da od toga žive, da im blogging bude zanimanje, ako su popularni i veoma čitani ako se bave temama kao što je moda ili u poslednje vreme kuvanje.



A za kraj- nešto što, kao kompjuterski polupismena, nisam pitala, a smatrate za jako važno?

Važan je otvoren um, radoznalost i upornost a sve ostalo dođe posle nekog vremena i dosta truda.

Follow by Email