URAGAN SENDI ILI OSVETA ZA MALU MILICU - iz ugla dela naše javnosti

- ili o tome zašto jedan svetski putnik Amerikanac, svuda govori da je iz Bugarske

     Uragan , popularnog naziva koji bi bio prikladno ime za neku domaću starletu ili pevaljsku zvezdu u najavi, Sendi, zaokupio je ovih dana izuzetnu pažnju naše javnosti. Postajući , na neki način, personifikacija svih onih kletvi upućenih sa ovih prostora sejačima milosrdnih andjela, koji su našim nedužnim životima naplaćivali, u njihovo ime i za njihov račun, još jedan danak u krvi na ovim prostorima.  A u toj priči, trogodišnja  Milica Rakić, koju je pakleni  andjeo milog imena sa noše poslao pravo medju istinske andjele, ostala je, zauvek, sinonim za sve nedužne žrtve. Kojima smo platili, kojima plaćamo i kojima ćemo još ko zna koliko dugo i po ko zna kojoj računici plaćati  NJIHOVU bolesnu zločinačku ambiciju da zavladaju svetskim resursima, od ljudskih, preko rudnih, do svih ostalih raspoloživih.
     I niko, ni u jednoj grupi podrške uraganu Sendi, kakvih je samo na fejsbuku četiri, ni u jednom blogu i ni u jednom tekstu koji sam pročitala, nije izostavio da kaže kako žali žrtve i kako se ne raduje ljudskom stradanju, ali - neka nesreća malo zakuca i na NJIHOVA VRATA.
npr  http://mojezbrkanemisli.wordpress.com/
http://ivinsvet.wordpress.com/2012/10/30/%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BC-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%81/#comment-909
     Svesni da u svakoj tragediji ovog tipa ne stradaju oni kojima bi da sudimo i presudimo onako kako su oni  maloj Milici, gotovo svi kao zajednički imenitelj podrške uraganu, podvlače kolektivnu krivicu naroda koji mirno gleda kako se u njegovo ime i za njegov račun svetom širi pošast "uterivanja demokratije".  Kao da su baš ONI   Bogom dani da odredjuju kome,  koliko, kada i po ceni koliko života se da se utera demokratija, koja podrazumeva NJIHOVO pravo da nadalje uredjuje živote ljudi kojima su je" podarili".
     -Uragan Sendi ili osveta za malu Milicu ili  -decu im ne mogu oprostiti, postala je tako himna - jednog dela - srpske javnosti, koji  s najvećim ogorčenjem  gleda na zemlju iz koje nam dolazi zlo svake vrste , bez mogućnosti sagledavanja njegovog kraja.
     Juče Kosovo i Milica,  danas  pripremanje terena za Vojvodinu, Sandžak, Rašku, za jug Srbije, za istok, za zapad...koliko sutra amputiranje još nekog od tih delova zemlje za koju jedinu ne važe principi o integritetu i nepovredivosti granica. 
     A onda pitanje, zašto ljudi ovde ne da ne vole, nego, zašto ljudi ovde mrze Ameriku?
    Možda će onima koji to pitanje postavljaju, dovoljan odgovor biti i ova priča - moj prijatelj, Rus iz Sofije, profesor mongolskog i korejskog jezika, sreo je u trpezariji nekog verskog hrama na Delekom Istoku, čoveka sa kojim je za doručkom stupio u razgovor. Kada ga je ovaj pitao odakle je, čudan mu je bio njegov osmeh na odgovor - iz Bugarske. Nedoumicu je rešio sagovornik sam - Začudio Vas je moj osmeh, vidim. Priznaću Vam. Gde god sam putovao po svetu, kada kažem da sam Amerikanac, svi počnu da pljuju po mojoj zemlji, pa se osetim postidjeno i poniženo. Onda sam izabrao da kažem da sam iz Bugarske. O njoj skoro niko ništa ne zna i nema daljih komentara, pa sam zaštićen od daljih pljuvanja  zemlje koja je moja.


usput, još jedna moja adresa  --- http://negoslava.wordpress.com/   hvala na poseti

http://preslicavanje.blogspot.com/2012/11/srbija-brend.html#comment-form
PS.. posle nekog vremena, danas je 7.11., naidjoh na ovaj tekst ... vidi gore ... i prenosim ga, kao dopunu onoga o čemu sam pisala

Follow by Email