CEO GRAD KONJSKI KLOZET

Opet sam se probudila sa stresom.Ono, nisam bas sigurna da li sam vec bila malo i budna ili sam se odjednom trgla, ali sam sigurna da su me razdrmali praporci i topot konjskih kopita, lose potkovanih.I nisam bila negde na selu, gde bi se mogli i ocekivati konji ,kojih,  nazalost, tamo vec dugo nema.


     Budim se u rodjenoj kuci, na periferiji grada koja bi za beogradske prilike bila u krugu dvojke. I ospice mi izbiju na samu pomisao na praporce . I konje. I od kako sam pocela ovaj tekst, smisljam kako da saopstim to sto hocu, a da mi se ne zameri kako sam protiv ugrozenih manjinskih grupa. Jer, po gradovima samo jos oni slobodno krstare nasim ulicama sa nekim matorim  kljusetom upregnutim u uzane drvene kanate postavljene na cetiri sklepana tocka. Nude prevoznicke usluge za vas sut, koji istovare na prvo slobodno poljance. Otkupe poneko "staro gvozdje" za jeftine pare. Ponekad vam ulete u dvoriste kad ih niko ne vidi i pokupe po koju staru bakarnu kofu pretvorenu u zardinjeru, gumu naslonjenu na ogradu, izbusenu kantu za djubre...



    Sve to sam im vec oprostila. Pa polusasuseni suman presadila u plasticnu zardinjeru, a djubre otad odnosimo do obliznjeg kontejnera, pazeci da nas stanari zgrade kojoj pripada ne vide i ne pocnu da psuju. Samo kapije otad zakljucavamo redovnije, posebno kad nikoga nema u kuci par dana. Uvek u dvoristu ima nesto sto moze da se mazne...

     Ne mogu im oprostiti samo jednu stvar...to sto se po ulicama mog naselja ne moze proci od konjskog izmeta, onih dana kada im je ono na rasporedu obilazaka.U stvari, dve stvari, od kojih je ova druga gora ...ne mogu im nikako oprostiti, ma koliko da je ljudski prastati, cinjenicu da su me pretvorili u cistacicu konjskih govana na plus 47 stepeni. Jer, neretko, i ne znam zasto sam bas ja toliko baksuz, konji odluce da se olaksaju bas negde od sedmog do sedamnaestog metra moje ograde.A onda nalete rojevi muva, nesnosni smrad se siri i do sobe sa druge strane ulice, a auta koja prolaze sadrzaj konjskih creva razmazuju i raznose i dalje i sire.

  I tako...specijalizovala sam se.Imam metlu, kantu i djubravnik samo za te namene.I zato imam stresove svaki put kada cujem praporce, koji su u svakom filmu, u svakoj knjizi, na svakoj razgledniici, u svakoj pesmi, uvod u romantiku.U mom slucaju...da ne ponavljam...

     Nemam nista protiv ugrozenih manjinskih grupa.Ponekad, da bih sebe uverila da je tako, cinim i poteze za koje unapred znam da su pogresni.Kao onomad, kada me je  malo dalje od postanskog saltera tamnoputi, uredno odeveni mladic, zamolio da mu ukrupnim svezanj novcanica , videvsi da sam podigla dvohiljadarke.Nece valjda secku, pomislila sam, a on je pokusao upravo to.Nemoj to meni da radis, tiho sam mu rekla i sela da vidim sta ce dalje. Prisao mu je stariji 'kolega', sa kojim verovatno radi u dilu, preko su me pogledali i izasli ljutiti, iz poste. Valjda sam im ugrozila "radno mesto".

     Jedino sa cim se nikada necu pomiriti i na sta cu, obecala sam to i ovima iz Nis ekspresa, uvek, ali bas uvek reagovati, jeste praksa njihovih konduktera da  ugrozenim manjinskim grupama tamne puti ne traze karte. I ne izbacuju ih iz busa, kao sto to cine ostalima, kada nemaju kartu.Tada se osecam jako tuzno i ponizeno, pa iz solidarnosti sa onima koje izbacuju dok ovi mirno sede u busu, i sama kazem da nemam kartu i da ih molim da pozovu policiju, jer nemam ni dokumenta.

     I da se vratim na moje stresove , kad cujem konje i praporce.Svet , koji trazi da se na njega ugledamo i kad je u pravu i kad gresi, takodje ima konje, cak i na svojim glavnim ulicama.Doduse, zarad turistickog uzitka posetilaca njihovih gradova. Ali, svi ti fijakeri imaju jedan dodatak, ispod zadnjeg dela konja, koji sluzi da sakuplja ono sto se razmazuje i siri zarazu po nasim ulicama.

     Ne verujem da bi taj demokratski svet osuo paljbu po nasim gradskim vlastima kada bi one uvele istu obavezu i za nase vlasnike konja, koji rasipaju svoj izmet gradskim ulicama. Mislim, konji.

    Bice, ipak, da je nesto drugo u pitanju.I zato ocekujem da ce nova vlast imati malo sluha i za nas, obicne gradjane koji uredno ispunjavaju sve svoje obaveze prema drzavi, gradu, opstini, komunalnim sluzbama.A prinudeni su da sami ciste posledice prolazaka ciganskih zaprega ispred svojih kuca.

   Ako i nove vlasti ne ucine nesto, imacu jos vise razloga da se i sama smatram ugrozenom ...i sad mi pade na pamet,mozda i osnujem nevladinu organizaciju prottiiiiiiivvvvvvvvv.. .neometanog praznjenja konjskih creva ispred kuca ljudi koji uredno placaju i porez i  naknadu za gradsku cistocu. A sami moraju da budu higijenicari.

PS br 1 - krenem jutros, odmah po zavrsetku teksta, u kupovinu, vec spremna da prethodno uzmem metlu u ruke.Kad, ono...ispred mog dvorista cisto, kako sam juce i ostavila. Uz pomisao da sam samoj sebi ulepsla dan, time sto sam pisanjem telepatski  uticala na doticnog konja da se ne isprazni bas tu, naidjem na....pogodite sta....i to bas na raskrsnici  malo dalje,ispod moje kuce, blizu coska od dvorista komsija. Kad sam se vratila, ONO sam zatekla na istom mestu. Doduse, malo razmrljano i prosireno  citavom sirinom ulice...

PS br 2 ...Kazu da se nista ne desava slucajno ...u bus, na sledecoj stanici, udje dvoje komunalnih policajaca. Pitam, sta cine u ovakvim situacijama, a oni kazu - vlasnik konja je duzan da sam pocisti za konjem. Znate da to ne cine, kazem. E onda bi trebalo da mu uzmete licnu kartu i da ga prijavite Komunalnoj inspekciji, kazu. A sta ako nema licnu kartu, pitam. E, onda, kazu, podnesite prijavu ovoj inspekciji. Kako, pitam, kad ne znam ko je, ma mi znamo,kazu, znamo mi sve njih.

PS br 3 - Dok sam zavrsavala gornje PS-ove, vec po treci put  od jutros sam cula praporce, sto je verovatno dnevni rekord na mesecnom nivou.Strah me je  i da pogledam kroz prozor...

Follow by Email