AKO LJUBIŠ, LJUBI SVAKU RUKU




     Verovatno nema zene koja se  bar jednom nije  nasla u situaciji da joj pred stepenistem  ili pri ulasku u kafanu muskarac daje prednost, cesto je blago gurkajuci rukom,da se ne snebiva. Jer on je, zaboga, kavaljer i zna da dame uvek, ali bas uvek pa i pred stepenistem i kafanom,  imaju prednost.Pa je pri tome, nekako, sav ozaren. Pa se smeska  sebi u brk, cak i ako brkova nema, mrmljajuci usput nesto o beckoj skoli i generaciji iz godine neke dobre berbe.
     Ti isti muskarci, najcesce, prvenstvo zeni daju i kada je  srecu izlazeci  iz prodavnice, apoteke, poste, opstine...Zajednicko im je da  od bon-tona imaju jedno pet-sest minuta lekcije koju im je odrzala starija sestra, kada su krenuli na prvi randes. Najcesce ne peru ruke pre nego sto izadju iz toaleta , zaboga, pa nisu ih ni uprljali. Za brisanje nosa koriste dva prsta , a  prste brisu o obliznje drvo, vrata na koja upravo ulaze, radni sto...nekad i o vasu  ruku, ako se pozdravljate neposredno posle toga.
     Ne, nije ovo karikiranje, ni banalni razlog za podsmeh, a najmanje preterivanje. Okrenite se oko sebe i garantujem da nece proci ni 15 minuta, a jedan od ovakvih bisera i sami cete zabeleziti.
     Zena mora da bude zaista dama da bi je neko nazvao damom.Da uvek ima besprekornu frizuru i cipele,sminku na mestu i tasnu koja prati modne trendove. Mora da zna da se ponasa, da ne pravi grimase. Mora da saceka da joj muskarac pridrzi kaput, iako se mozda najsigurnije oseca kada rukav potrefi iz prve, sama sebi ga pridrzavajuci. Mora da pazi da joj u kafani slucajno ne proradi domacicki nerv, pa pocne da pripomaze konobaru u raspremanju stola. Da ne popravlja ruz za kafanskim stolom, niti da previse otvori dekolte. Pa i tad, opasnost od nekog blagog gafa, uvek preti.
     Muskarci kao da nisu optereceni time da budu gospoda. Ako napravite korak nazad pred stepenistem, znajuci da  bi on trebalo da ide prvi, njegov blagi pritisak ruke na vase rame ili struk ce se pojacati.Znate da ce,  cak i da ne kaze ni rec, pomisliti kako  vi ne znate da dame imaju prednost.I da je on kavaljer. Ako mu, ulazeci na neka vrata, dok on izlazi, date prednost, napravice jos dva koraka nazad, smrtno uvredjen sto, makar i nesvesno,  od njega hocete da napravite muskarca koji nije kavaljer.
     Kada sam u jednom drustvu rekla da bar 60 odsto muskaraca ne pere ruke na izlasku iz toaleta, nije bila diskutabilna ta tema, nego nesuvislo pitanje, zaboga, kako  ja to znam. Morala sam da objasnjavam kako mi je kancelarija odmah pored toaleta. I kako za ono malo sekundi od pustanje vode iz kotlica do otvaranja vrata nemaju vremena  ni da trepnu, kamo li da odrvnu slavinu, operu ruke i zavrnu slavinu.
     Nedavno mi je pao u oci jedan niski umetnik, covek koji je obisao pola sveta i koji oduvek glumi dzentlmena. Prisao je stolu za kojim su sedele dve zene,pa jednu, ocito svoju prijateljicu,  pozdravio rukoljubom. I seo. Kada ga je upitala, secas se moje prijateljice, samo je klimnuo glavom. Nikad od njega gospodin nece da bude, promrljala je moja drugarica, dok je ispod oka posmatrala coveka koji je obisao svet i radi u kulturi. Ili ljubis ruke damama ili ne ljubis ni jednoj. Zato si ili kavaljer ili to nikada nisi ni bio.


     Za   pricu o muskom kavaljerstvu godine nisu bitne.Oni koji znaju da se ponasaju kao gospoda, znaju to gotovo od malih nogu.Pa sve do kraja zivota. Oni drugi, gospoda nikada nece postati.  Sem ako ne naidju na neku zenu koja ih takve nece trpeti. Pa im diskretno, za neki praznik, pokloni bon-ton.

     Kad su im  vec  mame , u vreme dok je to  trebalo , umesto bon-tona  radije kupovale  samo prirucnike o seksualnom vaspitanju. Zeleci da njihovi sinovi budu muskarcine, bre.

 

KAKO POSTATI I O(P)STATI DOBRO


       U prirodi svakog čoveka je da čitav život teži ka dostizanju jedinstva sa samim sobom, neposrednim okruženjem i čitavim univerzumom. Da se budi bez  i najmanje boli, sa osmehom,  i  da rado i radosno zaplovi u novi dan. Da ne strahuje od bolesti, poprekog pogleda šefa, prekora muža , svadje sa ženom, zavisti komšiluka, osudjivanja okoline... Da mu misli ne more strahovi od besparice, besposlice,zadjevice...
     Ima milion lako dostupnih načina, nekih dobrih, nekih loših, nekih zdravih, drugih opasnih, da postanemo dobro, makar na sat, dan, nedelju ili mesec dana. I svi ih znamo i svi pribegnemo nekima od njih, ponekad ...osim onih koji imaju tu srecu da su zaista uvek dobro zahvaljujući srećnoj zvezdi pod kojom su se rodili ili  postignutim  jedinstvom sa samim sobom, pa i sa svim ostalim.
     Nekima je put do postizanja tog - dobro sam - stanja  dobra knjiga, muzika koju vole, omiljeni film... Slika na zidu u koju mogu da utonu...Slikanje, pisanje, heklanje, vezenje, sviranje... Da utonu u lepotu vidjenog , zavire u sebe ili  samo ne misle ni na šta dok mehanički idu za tankom niti koju upletaju, tipkaju po dirkama, traže najbolji ton...
     Drugima,  stolica pored reke, pecački štap... čamac na reci... uspon planinskom stazom, vikend na jezeru, skijanje, plivanje... Gde nadju traženi mir, uzbudjenje pred naporom, vidik koji ih oduševljava...
     Mnogima, najveći užitak," pilula" za dobro taspoloženje - dobar ručak, sladoled, čokolada, voćna salata...Čašica omiljenog pića, flaša rakije, balon najgore brlje... Da nadju utehu, radost, zaborav...bar na tren...
     Sve više je onih koji za razno-raznim bensedinima potežu čim osete da ih steže u duši. Da im nije uskraćena laka dostupnost svakojakih pilulica za lepše raspoloženje, srušili bismo svetske rekorde u korišćenju tableta za smirenje, čemu smo se dobrano približili.
    Koliko god bili prihvatljivi , svi ovi modeli koji nam daju osnova da kažemo - dobro-  sam čak i kada to nismo ili nismo bili pre njih,  imaju drednicu-- privremeno. Kad dignemo glavu iznad knjige, kad se završi film i isključi muzika, kad se vratimo sa reke, sidjemo sa planine, kad svarimo čokoladu, kad se otreznimo, kad istrošimo poslednju teglicu sa lekom za kojeg psihijatar nema osnova da nam ga prepiše, kad se pogledamo u ogledalo - u svojim očima iznova sretnemo tugu, strah, bol, strepnju...od novog dana, od muža ili žene, šefa, zakočene kreditne kartice, sandučeta napunjenog računima...

     Ostati dobro, što je i jedini način za opstajanje , sa sve zdravim razumom, sačuvanim nervnim sistemom i stabilnog umnog i fizičkog zdravlja,  na duge staze i za -uvek, težak je zadatak i za žitelje mnogo srećnijih zemalja od ove naše. Nije nam za utehu, ali, i oni se moraju truditi da postignu to jedinstvo sa samim sobom i svime oko sebe. Pa ga, često, i poreg sveg blagostanja u kojem žive, ne nadju.
     Nije lepo miriti se sa sudbinom i tapkati u mestu sa opravdanjem  u spoznaji da izlaza nema. Ali, tek onda kada shvatimo da je svet sazdan na nekim drugim osnovama i pravilima, u kojima istina, pravda, poštenje i sve one moralne kategorije kojima težimo, nisu jednaki svima i za sve, a ponajmanje onima koji nam kroje sudbinu, imaćemo osnove da gradimo jedinstvo sa samim sobom.Sa svime u sebi i sa svetom koji nas okružuje.

Follow by Email